Пише: Мијат Костић
Пољска је данас најдинамичнија сила у Европи, која захваљујући економском расту и јачању војних капацитета претендује да постане кључни одбрамбени фактор у оквиру ЕУ. Самим својим положајем на источној граници ЕУ и НАТО-а, Пољска географски има значајну улогу у колективној одбрани, посебно у моменту већих тензија са Русијом. Оно што Пољску издваја од већине других европских земаља јесте њена посвећеност модернизацији војске и велике инвестиције у сектору наменске индустрије још од момента уласка у НАТО 1999. године. Дугорочна стратегија националне одбране заснива се на тежњи да Пољска постане централни стуб НАТО-а у Европи наспрам утицаја Русије. Јачењем својих војних капацитета, Пољска све више доказује да европска безбедност не мора да зависи искључиво од директног америчког војног присуства.
У августу ове године је пољски премијер Доналд Туск најавио рекордно повећање обрамбеног буџета за 2025. годину на предвиђених 43,6 милијарди евра, што чини 4,7% БДП-а. По проценту БДП-а опредељеног за одбрану, Пољска ће бити на првом месту у европском делу НАТО-а. Ова улагања укључују набавку разнолике војне опреме, а градњом прве нуклеарне електране у Пољској држава тежи да повећа своју енергетску безбедност и диверсификује се од Русије. Способност за самосталну одбрану је поготово значајна након победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД, ако се узме у обзир чињеница да је Трамп и претходно позивао европске партнере да повећају улагање у војну индустрију и претио изласком из НАТО алијансе ако то не буде случај. Током своје посете Варшави 16. новембра 2024. године, генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, је изјавио да “Трамп има право” и да европске земље морају да издвоје за колективну одбрану више од тренутних 2% БДП-а. Велики симболички значај има и чињеница да је Руте то изјавио управо током посете Пољској која може послужити као роле модел за остале европске земље.
Пољска је још 2013. године предузела кораке ка централизацији своје одбрамбене индустрије формирањем јединствене холдинг компаније под називом Полска Група Збројениоwа (ПГЗ). Овај државни конгломерат окупља више од 60 компанија које се баве производњом и развојем војне опреме, од лаког наоружања до напредних артиљеријских и ваздухопловних технологија. На тај начин, Пољска настоји да ојача домаће производне капацитете, смањи зависност од страних добављача и подстакне иновације унутар земље. Такође, централизована ПГЗ омогућава ефикасније доношење одлука, централизовано финансирање и јединствено стратешко планирање у одбрамбеном сектору Пољске, осигуравајући кохерентност у испуњавању националних циљева и обавеза према Северноатланској алијанси.
Ендрју Корибко: Пољска на прагу најгоре политичке кризе од 80-их
Набавке за војску – тенкови, авиони, ХИМАРС…
Последњих неколико година, Пољска је уложила огромна средства у модернизацију и проширење свог арсенала, што укључује набавку више од 1.300 тенкова М1 Абрамс и К2 Пантхер, 1.400 борбених возила пешадије, готово 700 самоходних хаубица, као и стотине других комада војне опреме као што су ракетни ХИМАРС системи, хеликоптери Апачи, борбени авиони Ф-35, па чак и Патриот ракетне батерије. Све ове аквизиције, поред тога што значајно подижу капацитет пољских оружаних снага, показују и одлучност земље да сама допринесе регионалној безбедности и стабилности. Са циљем да до 2035. повећа број својих војних ефектива на 300.000 људи, Пољска тиме тежи да постане трећа највећа војна сила унутар НАТО-а, одмах иза САД и Турске, што би јој омогућило да има кључну улогу у колективној одбрани Запада.
Поред војних капацитета, економски раст Пољске чини је привлачном дестинацијом за инвестиције. Уколико би садашње стопе раста опстале, предвиђа се да би до 2030. Пољска престигла Велику Британију по бруто домаћем производу по глави становника у паритету куповне моћи. У овој транзицији, кључну улогу имају и америчке технолошке компаније попут Гугла, Амазона и Интела које су уложиле значајна средства у Пољску због њеног повољног пословног окружења и квалификоване радне снаге. Таква брзорастућа економија даје стабилну основу за даља улагања у војску и постепено јачање пољских одбрамбених капацитета.
У исто време, Пољска се стратешки ослања на партнерства са НАТО чланицама и земљама ЕУ, што је највидљивије кроз њену улогу у иницијативама као што су Три мора и Вишеградска група. У оквиру ових иницијатива, Пољска ради на успостављању инфраструктуре која повезује север и југ Европе, чиме не само да јача економску, већ и војну отпорност региона на потенцијалне претње. Ова партнерства су од великог геополитичког значаја јер омогућавају земљама региона да сарађују кроз размену ресурса, заједничке војне вежбе и усклађивање политика одбране. На тај начин Пољска показује да су европске чланице способне за колективну одбрану и за супротстављање претњама без стопроцентног ослањања на САД.
Балансирање са Бриселом и централни стуб европске одбране
Требало би истаћи и да захваљујући томе што је централни стуб европске одбране, Пољска ужива привилегију балансирања политичких интереса са ЕУ. Односи са Бриселом често су били подложни тензијама, посебно у вези са реформама правосуђа и питањима грађанских права, поготово за време мандата претходне власти Странке права и правде у периоду између 2017. и 2023. године. На пример, ЕУ је критиковала Пољску због реформи правосуђа које су сматране угрожавањем независности судства, што је довело до сукоба с Бриселом и претњи санкцијама. Такође, Пољска се сукобила с ЕУ око питања имиграционе политике и прихватањем избеглица, јер су припадници владајуће странке изражавали отпор према заједничким европским решењима. Упркос овим несугласицама, Пољска остаје кључан део ЕУ и наставља да шири свој политички и економски утицај у региону. Управо њена посвећеност заједничкој одбрани и лојалност НАТО савезу ставља је у позицију да јој се “гледа кроз прсте” и да успешно балансира између различитих интереса у оквиру Уније.
У будућности, остаје да се види како ће се Пољска носити са финансијским изазовима које носи овакав темпо улагања у одбрану. Посвећеност заједничкој одбрану сведочи о њеној визији за стабилну и сигурну Европу, способну да се носи са изазовима глобалне политике. Уколико успе да задржи овај курс, може постати сила која не само да доприноси свеокупној моћи НАТО-а, већ и отпорности саме Европе од других глобалних сила и њихових утицаја. Како се сукоб у Украјини продужава, а поверење у САД као сигурног заштитника под Трамповом администрацијом опада, многе европске земље вероватно ће следити пример Пољске, улажући више у сопствене одбрамбене капацитете како би смањиле зависност од екстерне војне подршке. На тај начин Пољска поставља темеље за нову парадигму европске безбедности, у којој се земље континента ослањају на сопствене ресурсе и сарадњу, градећи аутономнији и отпорнији систем колективне одбране по први пут после три деценије.
Извор: НИН
