Пише: Драган Јаковљевић, редовни универзитетски професор у пензији
У последње време актуелизована је расправа око „Енциклопедије Црне Горе“, која се најављује као „најзначајнији пројекат у новијој историји црногорске културе“, а реализовање очекује до краја 2028. Досадашњи организациони потези ЦАНУ би притом у више погледа смели бити подложни одређеном проблематизовању. Тако већ од препуштања почетних корака на припреми концепције и изради Енциклопедије формираној „радној групи“ у само трочланом саставу. Њу су наиме чинили по функцији главни и одговорни уредник проф. Драган Вукчевић, те уз њега још само његов стари колега проф. Драган Радоњић и најзад проф. Живко Андријашевић. Да ли је било реално за очекивати, да ће једна радна група у овако редукованом саставу, у који су уз то ушли само кадрови из друштвенонаучних дисциплина (два правника, један историчар), те политички истомишљеници моћи да на сасвим задовољавајући начин осмисли укупну концепцију Енциклопедије? Дакле уз неучествовање у њој и одређених стручњака из других релевантних домена, аутора и другачијих идеолошких опредељења, те представника и других етничко-културних ентитета.
Након претходних вишеструких оспоравања приступа том пројекту, најозбиљније реаговање је недавно дошло са Универзитета Црне Горе. Наиме кроз критички интонирано излагање проректора проф. Веселина Мићановића на РТЦГ, које је наишло на одјек у јавности. Оно пружа подстрек, да се тај укупни подухват од ширег културног значаја благовремено још једном промисли, његова изведба додатно реорганизује у функцији таквог коначног уобличавања, које би обећавало бољу научну успешност. Проректор УЦГ је информисао јавност о подношењу Иницијативе једног дела академске заједнице, да ЦАНУ образује „Уређивачки одбор за израду Енциклопедије Црне Горе“ у проширеном саставу, са новим члановима који представљају различите „ентитете“. Уједно је истакнуто, да се „може претпоставити“ „да већина чланова (садашње Редакције) има необјективан приступ бројним питањима које могу угрозити објективност Енциклопедије“. Након разговора њених покретача са председником ЦАНУ, проф. Љ. Станковићем, при чему је било „усаглашено „присуство чланова академске заједнице и представника ентитета у праћењу израде Енциклопедије“, у међувремену је дату иницијативу ЦАНУ утолико и реализовала, што је Управни одбор у проширеном саставу конституисан. И то свакако представља позитиван квалитативни помак. Што се пак тиче реконструкције Редакције, ту је дошло до неочекиваног обрта. Наиме, ЦАНУ је са представницима Владе Црне Горе договорила да Редакција остане у истом саставу! То отвара простор неким питањима. Најпре, зашто је Влада потпуно безупитно прихватила такво решење, упркос јасно образложеном захтеву дела академске заједнице. Даље, зашто није обављен разговор о томе и са представницима подносилаца иницијативе? Најзад, због чега је ЦАНУ толико инсистирала на неизменљивости Редакције, када је утврдљива како веома упадљива неравноправност заступљености различитих ентитета у њеном саставу, као и присутност неких чланова, чије досадашње дело ипак није довољно убедљиво да би их квалификовало за учешће у једном оваквом пројекту? Може се претпоставити, да је мотивација ЦАНУ била претежно политичка, тј. да је баш у садашњем саставу Редакције виђена гаранција онаквог идеолошког усмерења Енциклопедије, какво одговара актуелном вођству ЦАНУ, групи њених најутицајнијих чланова. Најзад, за рачунати да је било и извесног опирања досадашњих чланова, који би изменом њеног састава имали шта да изгубе. Поменутим предлогом су била дата два начела за реконструкцију Редакције: равноправне етничко-културне заступљености унутар чланства, и научне објективности при обрађивању тема. У погледу првог, ситуација је таква да, у њеном саставу има 17. Црногораца и 1. Бошњака (проф. Ш. Растодер, ). Што свакако представља једну неодрживу несразмеру у односу на структуру укупног састава становништва. Нема дакле представника Срба, Хрвата, Албанаца … идр. Садашња селекција чланова Редакције је изненађујуће безобзирна у својој етничко-културној, али такође и идеолошко-политичкој радикалној једностраности, уз могућ уплив и извесних персонално-клановских утицаја. Иначе, иницијатива за измену састава Редакције била је најављена још крајем 2024, али се је са њеним подношењем очито окаснило. Нажалост, њени подносиоци су пропустили да уједно већ предложе конкретна решења за измену и допуну. Тиме је онда остављен празан простор, који су људи из ЦАНУ којима тражена промена није одговарала онда хитро и вешто искористили.
Може ли Енциклопедија Црне Горе отворити пут ка друштвеном споразуму?
У именованој Редакцији од 18. чланова има пак и појединих аутора чије досадашње научно дело не гарантује ону разину научног квалитета каква се од једног оваквог капиталног издања очекује, те који не располажу интернационалним рејтингом. И у њој нема ниједног експерта из области социологије, психологије, филозофије, антропологије… За област уметности су као чланови одређени поглавито одређени уметници, у мањој мери признати теоретичари уметности. А бити књижевник ипак није исто што и бити теоретичар књижевности или лингвиста исл. Када се ради о избору и дефинисању тематских целина енциклопедије, њена структура се састоји из 3. области: „Природа“, „Држава и друштво“, „Култура“, и 10. тема унутар њих, при чему како „области“, тако и „теме“ имају своје уреднике. Унутар области „Култура“ није пак предвиђена тема тема „Религијско наслеђе и конфесионални живот“, која свакако није мање важна од бављења археологијом и другим доменима, за које су пак резервисане одговарајуће теме.
Конструктивна и добронамерна иницијатива дела академске заједнице је дакле само једним делом прихваћена: наиме у односу на Уређивачки одбор чији је састав проширен, али чија функција остаје надзорно-консултативна, уз могућност формулисања одређених препорука, сугестија, евентуално неких критичких примедби у односу на оно што Редакција и њени сарадници буду радили на обради изабраних области, тема и струка. Насупрот томе, без очекиваног јавног објашњења одбијен је предлог за измену и допуну састава и саме Редакције, која ће директно усмеравати и уобличавати реализовање пројекта, имати не посматрачку, већ делатну улогу. Тако да је потребна реконструкција приступа изради Енциклопедије нажалост остала само половична, што није у складу са реалним потребама.
Ваља приметити, да неравноправности у заступљености припадника различитих ентитета како у пређашњем саставу Уређивачког одбора тако и Редакције на коју се је део академске заједнице пожалио, у крајњој инстанци у ствари представљају одраз таквих неравноправности већ у саставу саме ЦАНУ! Такво нелегитимно стање је присутно већ дуже времена, а у појачаној мери од тренутка политички диктираног преузимања једног дела кадрова из ДАНУ. На ту неодрживу неравноправност пак мало ко у јавности указује, па тако ни оно мало српских интелектуалаца који су још чланови ЦАНУ. Ову врсту некоректности ће бити теже превазићи него једностраност у саставу Уређивачког одбора Енциклопедије Црне Горе и њене Редакције. Ваљало би дакле најзад о њој отворити дијалог у јавности, те потражити примерене начине за поступно васпостављање нарушене кадровске равнотеже унутар ЦАНУ. Остајање при садашњем стању и његово дугорочно конзервирање, били би неспојиви са достигнутим ступњем демократичности у земљи и прокламованим, на европским вредностима базираним друштвеним циљевима. Као да у међувремену није било никаквог помака у друштвено-културном развоју, превазилажења етничко-културне искључивости и привилегованог статуса једних на штету других… Полазећи притом и од тога, да не једино Енциклопедија, како су то већ приметили подносиоци оне иницијативе, већ и сама ЦАНУ „треба да буде примјер наше мултикултурне синергије и једнакости“.
