Пише: Вук Бачановић
Влада Хрватске послала је Влади Црне Горе документ, популарно названи Нон пејпер у 10 тачака, који у циљу јачања добросусједских односа и хрватске подршке придруживању Црне Горе Европској унији, између осталог обухвата ријешавање питања власништва над школским бродом „Јадран“, међусобног разграничења, процесуирања ратних злочина, проналаска несталих особа, као и питање назива градског базена у Котору.
Изузев питања Јадрана који се у овом случају, са хрватске стране, третира као трофеј, сви захтјеви изгледају прилично разумно. Преостала гранична питања треба ријешити, ратне злочинце процесуирати, нестале особе, уколико је то могуће, пронаћи, односно коначно утврдити њихову судбину. Сасвим је сигурно да је базен у Котору могуће назвати по особи која није била стражар у затвору за ратне заробљенике у којем, додуше, нико није смртно страдао, али је ипак био затвор. Чак иако захтјев за промјеном долази из државе у којој су улице уредно назване по викару војске НДХ који је у Рим 1941. писао усхићена писма, да, уколико све буде ишло како треба, у Хрватској, захваљујући поглавниковој ревности, ускоро више неће бити шизматика.
Будимо потпуно отворени, Хрватска није та која одлучује да ли ће, под којим условима и за који временски период Црна Гора приступити ЕУ. О томе одлучују интересни кругови које заболи шеснаестина ђона на лијевој нози како се зове базен у Котору. У том смислу уколико Црна Гора жели, у ЕУ или ван ње, сачувати елементарно достојанство, онда би Хрватска требала добити узвратни документ, који би, у циљу јачања добросусједских односа захтијевао заокрет хрватске политике наспрам Црне Горе. То би првенствено значило обустављање креирања, спонзорисања и пласирања расистичких антисрпских десничарских наратива које употребљава мањина радикалних црногорских десничара, будући да српски етнички, односно језички идентитет баштини готово 70 посто православног становништва Црне Горе.
Хрватска влада би су, у том смислу, нарочито морала позабавити радикално-десничарским Институтом друштвених знаности Иво Пилар који се финансира из државног буџета Републике Хрватске. Подсјетимо, Пилар је био еугеничар, прото-нациста, углавном посвећен писању расистичких памфлета о српском народу, чији се садржај може описати сљедећим пасусом:
„Права је срж проблема јужних Славена чињеница, да византијска државна и вјерска мисао жели освојити цијели Балкан, ту стару домену Византа. Право опстанка на Балкану имају само византијски вјерници и они народи, који су гркоисточне вјере. Све остало треба искоријенити силом или лукавошћу“.
Подсјећа ли вас ово на сомнабулне тврдње Сава Брковића, Томаша Марковића, Радослава Ротковића, Војислава Никчевића о наводном затирању изворне римокатоличке Дукље од стране Стефана Немање, а које није садржано ни у једном историјском извору, већ се ради о парафразама првог црногорског преобраћеника на расистичко антисрпство, Савића Марковића Штедимлије, а који је опет стасавао на Пиларовим псеудонаучним историјским тезама, од којих је и она да је наводна радикална нетрпељивост православних Срба посљедица „друштвене појаве укоријењене искључиво у вјерском осјећању православног народа, којима се извор налази у старом бизантијском идеалу о једној вјери у држави. Сасвим несвјесно бори се православни човјек за остварење тог идеала, а покретна сила је мржња према иновјерцу и одвратност према њему.“, или да „Православни лаик мрзи сваког иновјерца као православaц, јер је то суштински важно у православљу.“ Овакве тезе не само да су 1941. допринеле уништењу Југославије као једне од највишеетничкијих земаља у ондашњој Европи, већ су биле предложак за геноцид над српским народом, те би хрватска влада морала водити рачуна јер их у Црној Гори не прихватају само радикални десничари који уживају у перформансима отворено проусташког хрватског музичара Марка Перковића Томсона, већ и самопрозвани љевичари и антифашисти попут Андреја Николаидиса или Драгана Бурсаћа, чија ће синтагма „присмрдити српству“ ући у анале радикално-десничарске мимикрије декларативним хуманизмом.
Такођер је посве скандалозно да је управо Институт Иво Пилар расистичко наслијеђе несумњиво нарушава вишеетнички и вишеконфесионални склад Црне Горе 2021. спроводио пројекат Национална идентификација у Црној Гори, као и да водич овог програма Саша Мрдуљаш познат и по ескападама против бошњачког народа, на међународној научној конференцији 4. Цетињски филолошки дани, одржаној од 6. до 8. септембра 2023. у организацији Факултета за црногорски језик и књижевност на Цетињу држи излагање под насловом „Црна Гора и два избора пред Србијом“. Хрватска би у циљу добросусједских односа са Црном Гором морала спријечити такву врсту мијешања својих буџетских корисника са радикалним националистичким ставовима у унутрашња питања Црне Горе. А онда ћемо лако за „Јадран“.
