Др Васиљ Јововић: Злочин без казне – геноцид у Пиви и Велици

Пише: Др Васиљ Јововић

У литератури се под геноцидом подразумијева намјерно и масовно убијање (физичко истребљење) људи због њихове припадности некој раси, вјери и нацији. Уједињене нације су 9. децембра 1946. године донијеле Кон­венцију о спречавању и кажњавању злочина геноцида.

Током Другог свјетског рата геноцид над цивилним неборачким ста­новништвом њемачке окупационе снаге спроводиле су свуда гдје су по­стојали покрети отпора. То је рађено у циљу застрашивања и кажњавања становништва. Таквих примјера геноцида над неборачким становништвом има како на Балкану, тако и у окупираној Европи током Другог свјетског рата. Као примјере навешћемо: Стријељање 7.000 цивила 21. октобра 1941. године у Крагујевцу – Србија, од којих су већином била дјеца; геноцид на Ко­паонику у Кривој Реци 12. октобра 1942. године – Србија; Геноцид у Орадур-сур-Глен 10. јуна 1944. године – Француска; Масакр Сант Ана 12. августа 1944. године – Италија; Масакр Калаврита 13. децембра 1943. године – Грчка; Масакр Дистомо 10. јуна 1944. године – Грчка; Масакр Марзабото 5. окто­бра 1944. године – Италија; Масакр Туле 1944. године – Француска; Масакр Маил 25. августа 1944. године – Француска; Масакр Мицхинов 12. и 13. јул 1943. године – Пољска. Геноцид је у великој мјери спровођен и на територији СССР-а, недалеко од Минска СС дивизија Das Reich поубијала је 920 Јевреја, а СС дивизија Die Leibstandarte је на територији Херсона ликвидирала 4000 Руса. Хајнрих Химлер Рајхсфирер СС-а изјавио је да је приликом похода на Русију требало бити убијено 20 до 30 милиона Словена.

Фашистички злочини у Другом свјетском рату над српским народом од стране Њемачке и Италије оставили су крвав траг и на простору данашње Црне Горе на подручју регије Пиве (1943) и у селу Велици (1944). Геноцид над локалним српским становништвом православне вјере извршила је највећим дјелом њемачка дивизија „Принц Еуген“ удружена са колаборационистима – сарадницима окупатора. У мају и јуну 1943. године за вријеме њемачке опе­рације „Шварц“ на подручју Пиве (предио у сјеверозападном дјелу данашње Црне Горе који се састоји од двије области Жупа Пивска и Планина Пивска) извршен је геноцид, у коме је страдало око десет посто њеног становништва. Број жртава геноцида процјењује се на око 1.360 лица. Геноцид је извршен од стране њемачких, италијанских, бугарских и хрватских (усташких) једи­ница, међу којима је био и извјестан број муслимана. Годину дана касније 28. јула 1944. године десио се геноцид у Велици (село у сјевероисточном дијелу данашње Црне Горе) извршен над недужним, ненаоружаним и незаштиће­ним становништвом овог православног српског села (страдало преко 700 особа). Погром становништва пратила је пљачка и разарање имовине.

Карактеристично је да појединци, јавност којој они припадају, па и саме државе које су извршиле геноцид чине његово порицање. Разлози за порицање геноцида су првенствено политичке и идеолошке природе. У суштини је настојање да се оспори постојање геноцида или да се неки до­гађај протумачи на начин којим му се одузима карактеристика геноцида, све из разлога да се појединци али и читаве државе порицањем ограде од учињеног дјела.

О геноциду у Пиви и Велици послије Другог свјетског рата у југословенској историографији није довољно писано колико ови немили догађаји заслужују, због општег друштвеног интереса и „очувања братства и јединства“ народа и народности Југославије. Пиву и Велику насељавали су Срби православне вјере. Због тога што су у геноциду у Пиви учествовали Хрвати (припадници усташа), а у саставу њихових јединица муслимани из Гацка и Фоче (мјеста у непосредном окружењу Пиве), а у геноциду у Велици балисти из Бујановца, Урошевца, Гњилана и Качаника (из састава 21. СС ди­визије „Скендербег“), као и вулнетари и балисти из Плава и Гусиња, зато су ови злочини у Пиви и Велици од стране комунистичке власти у Југославији били прикривани, минимизирани и потискивани. Већина починиоца гено­цида није одговарала за почињене злочине.

Међу првима на освјетљавању злочина и попису страдалих радила је Српска Православна Црква (Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка). Будући да су пивски и велички хришћани настрадали без икакве своје криви­це од бездушног окупатора само зато што су „Срби Православне вјере, а с обзиром на то да су остали вјерни до смрти и својој вјери и имену српском чиме су се уподобили свим од вијека мученицима за Христа пострадалим и придружили се Јасеновачким, Јадовинским, Пребиловачким и другим ново­мученицима српским пострадалим у току Другог свјетског рата“ Свети Ар­хијерејски сабор Српске Православне Цркве одлучио је 24. маја 2017. године да унесе у каталог Светих српских Новомученика и Свете Новомученике пивске, величке и горњеполимске, као и да дан њиховог спо­мена буду 7. јун.

Потомци жртава злочина у Велици поднијели су Влади Црне Горе 2015. године Иницијативу за утврђивање истине о злочину у Велици и тражили од Владе да се формира стручна државна комисија која ће утврдити тачан број погинулих, да се утврди које су војне јединице учествовале у злочину, као и да се расвијетле мотиви тог злочина који има све елементе геноцида, као и да се подигне достојан споменик жртвама.

У циљу расвјетљавања злочина геноцида невладина организација „Клуб Велика“ закључила је јуна 2016. го­дине са државном установом Музеј жртава геноцида у Београду Протокол о сарадњи. Као резултат сарадње објављен је радни списак жртава геноцида у Велици.

У Скупштини Црне Горе био је 2022. године поднијет Предлог резо­луције о Геноциду у Пиви и Велици. Истакнуто је да се овом резолуцијом осуђују злочини почињени на територији Црне Горе, и тлу бивше Југосла­вије, као и да је знање и свијест грађана о масовном страдању предуслов за борбу демократског свијета против тоталитарних идеја и сличних пројека­та. Резолуцијом је јасно назначено, по домаћем и међународном праву, да је одговорност за геноцид искључиво индивидуална, одговорни могу бити само појединци. Ни један народ не може бити означен као геноцидан или злочиначки, нити може бити сатанизован. Резолуцијом је предвиђено да се формира мјешовита државна комисија која би прикупљала и темељно об­рађивала чињенице, документациону и другу доказну грађу како би се до­датно расвијетлили ови злочини и пописала имена жртава. Предвиђено је да Влада Црне Горе изгради меморијалне центре у Пиви и Велици. Такође је резолуцијом одређено да ови злочини нађу адекватно мјесто у образовним програмима и наставним процесима. Потребно је повезивање Црне Горе и надлежних државних архива са међународним меморијалним установа­ма, институцијама и организацијама које се баве жртвама нацифашизма и расвјетљавањем тих злочина.

У црногорској скупштини испољавала се србофобија, русофобија и кристијанофобија, те до сада ова иницијатива о проглашењу геноцида у Пиви и Велици због владајућег режима није имала пролазност у скупштинској већини.

Након опширне и конструктивне деба­те Резолуција о геноциду у Пиви и Велици изгласана је 30. јула 2022. године у Скупштини Црне Горе.

Резолуција најоштрије осуђује почињени геноцид у Пиви и Велици; изражава најдубљи и трајни пијетет према свакој жртви злочина у Пиви и Велици, као и према свим жртвама нацифашизма на прос­тору Црне Горе и бивше Југославије; указује надлежним државним органи­ма на неопходност пружања подршке преживјелим и породицама пострада­лих, и исказује захвалност свима онима који су дали допринос у расвјетља­вању ових злочина. Између осталог, резолуцијом се предвиђа информисање међународне јавности о природи, размјерама и последицама злочина у Пиви и Велици и повезивање са међународним меморијалним установама, инсти­туцијама и организацијама које се баве жртвама нацифашизма и расвјетља­вањем злочина.

(Резолуција о геноциду у Пиви и Велици, Скупштина Црне Горе 27. сазива, Број: 00- 71/21-6/4, ЕПА 249 XXVII, Подгорица 30. јул 2022. године. штампани материјал)

У овој монографској публикацији су обједињене двије студије о гено­цидима у Пиви и Велици, које су настале у оквиру заједничког пројекта: Му­зеја жртава геноцида у Београду, Института за српску културу у Никшићу и Одбора за Јасеновац Српске Православне Цркве 2017. године, који се ба­вио истраживањем геноцида на простору Југославије током Другог свјет­ског рата. Наиме, ријеч је о два текста објављеним у часопису Годишњак за истраживање геноцида у Београду („Досадашња истраживања геноцида у Велици 28. јула 1944. године“, бр. 10, стр. 83-110 и „Геноцид у Пиви 1943. годи­не“, бр. 11, стр. 89-120), који су касније преточени у монографске публикације (Злочин у Велици 28. Јула 1944. године, Београд – Никшић 2019 и Геноцид у Пиви 1943. године, Београд – Никшић 2019). Због великог интересовања јав­ности и потражње за публикацијама објединили смо ове двије књиге у једну, тако да је ријеч о другом допуњеном издању ових књига.

Др Васиљ Јововић открива злоупотребе и неетичност на Филозофском факултету у Никшићу

Књига је употпуњена новим сазнањима о наведеним геноцидима. На подручју Пиве је током геноцида 1943. године страдало око десет посто та­дашњег становништва, а у Величкој општини страдало је 28. јула 1944. годи­не око једне трећине становништва. Спискови страдалих у Пиви и Велици нијесу коначни. Неопходно је сравнити податке и употпунити списак жр­тава, као и починиоца геноцида. На крају књиге у поглављу Прилози налазе се спискови страдалих, одабрана документа и фотографије. Из књиге Мила Цицмила Крв Пиве преузети су спискови страдалих у Пиви (Прилог бр. 1, 2 и 3).

Списак страдалих у Велици рађен је на основу Прилога за истраживање геноцида 28. јула 1944. године, гдје су поред утврђених жртава унешене и оне жртве које се налазе на неком од спискова страдалих али је за њих потреб­на додатна провјера (Прилог бр. 5). Подаци о страдалим у Велици који је установио „Тим за утврђивање истине о геноциду у Велици“ (Прилог бр. 6) Интернирани Величани у логор у Бечу (Прилог бр. 7).

Геноцид над становништвом и имовином подручја Пиве и села Ве­лике извршен је са намјером да се спријечи повратак како партизанских тако и четничких јединица на то подручје, као и да се геноцидом над ста­новништвом и имовином Пиве и Велике застраши становништво од сваке сарадње са покретом отпора. Становници Пиве и Велике страдали су и зато што су се родили као Срби, што су припадали православној вјери, говорили својим српским језиком и потписивали се српском ћирилицом. У задњих двадесетак година интересовање за генопциде у Пиви и Велици је порас­ло, тако да су објављене монографије, чланци, одржани научни скупови, снимљене телевизијске и радио емисије које освјетљавају ова дешавања.

доц. др Васиљ Јововић

Никшић, 11. октобар 2026. године, Јесењи сајам књига

Др Васиљ Јововић: „Казивања старих Требјешана“

ГЕНОЦИД У ПИВИ И ВЕЛИЦИ 1944. ГОДИНЕ

НА МАРГИНИ ЦРНОГОРСКЕ ИСТОРИОГРАФИЈЕ (Из рецензије)

Пред читалачком публиком је нова књига историчара др Васиља Јо­вовића која за тему има геноцид у Пиви 1943. и Велици 1944. године. Ау­тор је на преко 150 страна покушао да расвијетли два највећа стратишта на простору Црне Горе, за вријеме Другог свјетског рата. Јововић је 2019. године објавио монографије Геноцид у Пиви 1943. године и Злочин у Велици 28. јула 1944. године. С обзиром на чињеницу да је историографија од 2019. године до данас, дала значајне резултате о поменутим догађајима, аутор се са правом одлучио на друго допуњено и измијењено издање. Монографија колеге Јово­вића настала је на основу објављене архивске грађе, релевантне литературе, и сјећања преживјелих. Аутор се није бавио искључиво злочином, већ је по­кушао да да и најприближнији попис жртава.

Колега Јововић је са правом у једној књизи објединио два стратишта, по много чему слична. У периоду од 6. до 12. јуна 1943. године 7. СС „Принц Еуген“ дивизија, је у садејству са квислиншким јединицама убила у Пиви преко 1.200 цивила. Највеће страдање одиграло се 7. јуна 1943. године у Доли­ма, гдје је страдало 522 цивила (109 дјеце). На другом крају Црне Горе, нешто више од годину дана касније, отпочела је њемачка операција „Draufgenger“ (18. јул – 1. август 1944.). У завршном дијелу операције припадници 7. СС ди­визије „Принц Еуген“ и 21. СС дивизије „Скендербег“ у садејству са припад­ницима муслиманске милиције извршили су покољ у Велици 28. јула 1944. године. Слично као у Долима за пар сати у Велици је на монструозан начин убијено преко 500 цивила жена, дјеце и стараца.

Иако су поменута страдања несумњиво највећи злочини у Другом свјетском рату у Црној Гори, они дуго времена нијесу били у фокусу научне историографије. Стиче се утисак да су намјерно маргинализовани, сведени на ниво помена у дјелима који су се бавили „важнијим“ темама. Самим тим злочин у Пиви 1943. и Велици 1944. године прешао је у „руке“ публициста. Управо су публицисти дали пионирске радове о поменутим стратиштима. У прилог изреченом говори и литература коју је Јововић користио, већина аутора су потомци жртава, историчари аматери.

Значај књиге која је пред нама је у томе, што је аутор у маниру шко­лованог историчара, ревносно прикупио све вриједно што је написано о поменутим злочинима. Прукупљено је пажљивом селекцијом и анализом преточио у научни текст, написан примамљивим стилом. Страдања у Пиви 1943. и Велици 1944. године последњих година су изазивала велико инте­ресовање, не само у Црној Гори него и шире. Самим тим књига Геноцид у Пиви и Велици лако ће пронаћи пут до читалачке публике, стручне и лаичке. Домаћа историографија је свакако богатија за једно важно научно дјело, у ком се аутор бави темама које су његове колеге деценијама избјегавале. Ова књига важно је штиво за младе нараштаје, који у уџбеницима за основну и средњу школу нијесу могли прочитати о страдањима Пивљана и Величана. Док историчари у Црној Гори избјегавају теме из Другог свјетског рата, у ме­дијима увелико бијесни рат између „четника и партизана“. На тај начин би­вају запостављене жртве које су страдале у терору окупатора и квислинга. У таквим околностима можемо се запитати попут Милована Илића, почетком 90 – их година 20 вијека: „Да ли је осим народних хероја и четника још неко учествовао у рату“?

др Филип Д. Вучетић

Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала