Пише: Милија Тодоровић
Нарицање над жртвама сребреничког злочина, од стране ДПС-а. То је данашњи призор из црногорске скупштине. Тим нарицањем је ДПС (заједно са ЕС и УРА) покушао да поремети стабилност парламентарне већине која Црну Гору гура ка ЕУ. А та би се стабилност неминовно пореметила смјеном предсједника Скупштине.
Рекло би се да је пијетет над поменутим жртвама вреднији од било чије функције. Међутим, иницијатива о Мандићевој смјени не говори толико о теми злочина, колико о теми иницијатора. Зашто? Зато што ДПС и другари нијесу политички независни извјестиоци са ратишта, нити новинари без граница, а још мање представници неке хуманитарне анти-ратне организације. Не. ДПС је партија која је политички и организационо стајала иза рата који је водио генерал Ратко Младић. А на њеном челу, уз титулу „почасни“, стоји актер рата који Младићеву војску није напуштао ни када су је сви други напустили. И данас су гурали причу о томе, како треба смијенити Андрију Мандића због једног телеграма, а не смијенити Мила Ђукановића са мјеста њиховог почасног предсједника!
И зато…. грађани им нијесу повјеровали. Зато њихове колеге посланици нијесу препознали као ваљану тему оно што су они кандидовали. Зато, њихова иницијатива за Мандићеву смјену није могла да стане у оквир једне демократске институције какав је кворум. Прозрена је и истовремено презрена њихова злоупотреба сребреничких жртава. Злоупотреба жртава ради мале, ситне политичке користи. Ради тренутка, ради милиметарске прилике да учине један покрет у моменту када су апсолутно политички парализовани и пасивни. И то је толико биједно, да је и резултат иницијативе за смјену остао биједан. И као таква ће остати запамћена.
Ког Андрију заобилази ЕУ, Мандића или ДПС иницијативу о његовој смјени?
ДПС циркусу су се придружила бар још два гласна циркузанта. Први је Милан Кнежевић, који је са ДПС-овом иницијативом полемисао тако као да га је наручио Мило Ђукановић… чуј мене Вучић. Кад кажем да личи да је Кнежевићев говор наручио Ђукановић, то је двоструко тачно: најприје везано за Ђукановићево величање Младићевог ратовања током рата 90-их, а потом везано и за Ђукановићево манипулисање истим тим ратом, након свог заокрета због којег никад није понудио политичку одговорност. А кад кажем „чуј мене Вучић“, мислим на слику коју о Србима црта Кнежевић, а која као позитивна може да изгледа само на РТВ Пинк или Информеру. То је слика губитника који само галаме и који увјек, у битним моментима, напуштају позиције политичке управе.
Други циркузант је Адријан Вуксановић из ХГИ, који данас држи слово о ратним злочинима и телеграмима, а јавно и нескривено институционално сарађује са ХДЗ-ом из Хрватске, који је више пута критиковао одлуке Хашког суда и телеграмима подржао личности пресуђених злочинаца из истог рата у ком је Младић учествовао.
Одлуком Скупштине, у оквиру демократске процедуре, да Андрија Мандић остане на њеном челу – обустављена је поменута циркуска тачка.
