Cреда, 12 авг 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Десетерац

Др Слободан Милеуснић: Приче из Славонског краја

Журнал
Published: 11. јун, 2025.
Share
Фото: Спц.рс
SHARE

Пише: Др Слободан Милеуснић

Поводом 20. годишњице од упокојења др Слободана Милеуснића (1947–2005), Издавачка кућа Прометеј из Новог Сада је објавила његову једину збирку приповедака коју је написао пред сам крај животног пута. Пред вама су приче у којима се осврће на детињство и младост проведене у родном крају, у Западној Славонији.

У животној трци са временом, последњу причу није стигао да заврши, те су „Приче из Славонског краја“ једина литерарна заоставштина др Слободана Милеуснића, врсног музеолога и истраживача црквене баштине. Велику подршку давао је и ауторима који су писали о западној Славонији, што се види и кроз то да је у десетинама књига присутан као аутор предговора, поговора, рецензије. Приче из свог родног краја, написане завичајним језиком и специфичном лексиком славонских Срба помогле су аутору да приближи читаоцу свој родни крај и пружи свој литерарни допринос о животу западнославонских Срба. Три приче из ове збирке посвећене су детињству, тачније, дечачком детињству, са оним специфичним међуодносима дечака на прагу одрастања – у доказивању, уласку у велики свет одраслих, о (изневереним) сновима. Успомене на родни крај живе у свакоме кога је живот одвео у неке друге, често далеке пределе. Зато ће ова збирка Слободана Милеуснића изазвати интензивна (о)сећања у душама читалаца. Свако има свој Славонски крај – имена наших завичаја се разликују, али је носталгија у свима нама иста.

Поговор – Поводом 20. годишњице упокојења Слободана Милеуснића (1947–2005)

Стеван Раичковић: Пут у равницу

Када се у целини сагледа прозни опус од шест приповедака, који је оставио из себе Слободан Милеуснић, може се закључити да је реч о уједначеном, литерарно изграђеном и аутентичном прозном свету, који својим рукавцима, темама, мотивима и ликовима, у малом представља торзо једне много веће замишљене прозне грађевине, коју нажалост, писац није стигао до краја да реализује. Ипак, и на овај начин, он се овим причама представио као веома добар писац, проговоривши литерарним гласом, чиме је не само отео од преосталог живота најважније слике и секвенце из личног сећања, већ нам је даровао и непатворену прозу из Западне Славоније, које у нашој литератури има тако мало. Тим је значај издавања ове књиге прича Слободана Милеуснића, још већи.

Славица Гароња

Слободан Милеуснић, заслужни прегалац српске културе и Српске Православне Цркве, рођен је 9. априла 1947. године у селу Говеђе Поље код Дарувара у Славонији. Упокојио се у Господу 22. новембра 2005. године у Београду, где је и сахрањен. Завршио је Богословију Светог Саве у Београду 1968. године. На Филозофском факултету у Београду је 1977. дипломирао историју уметности – музеолошки смер. На истом факултету је магистрирао 1984. године (тема: Српско сликарство ХѴІІ и ХѴІІІ века у Славонији) и докторирао 2004. године (теза: Пожешка митрополија). Од 1974. године је био запослен у Патријаршији Српске Православне Цркве. Између осталог, био је управник Штампарије Српске Православне Цркве, уредник часописа Ревија СПЦ – њена прошлост и садашњост и листа Православље, а од 1990. године и управник Музеја Српске Православне Цркве. Био је члан многих одбора: Oдборa за уређење храма Светог Саве, Републичкoг одбора за обнову Хиландара, Управног одбора Народног музеја Србије, Главног одбора Матице српске, Управног одбора Галерије Матице српске, Управног одбора Културно-просветне заједнице Србије, координатор Савета за заштиту и обнову цркава, манастира и културне баштине Српске Православне Цркве… Објавио је велики број научних радова, чланака и посебних публикација (монографија). Пред крај живота почео је да пише и литературу, највише приче као сећања на детињство, младост проведене у родном крају, у Западној Славонији.

Извор: Спц.рс

TAGGED:Др Слободан МилеуснићдруштвокњигаПрометејСпц.рс
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Милош Лалатовић: Мајка и син
Next Article Станислав Винавер о Острогу 1927.

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Тројан Гундулић – Дубровчанин који је штампао прву ћириличну књигу у Београду

У Београду је 1552. штампана прва књига ћирилицом. Kључна особа у проведби овога потхвата био…

By Журнал

,,Недеља” на плеј бек

Сагледавајући Џејеву животну сагу, представљену у филму “Недеља”, стиче се утисак да су феномен овог…

By Журнал

Ко има највише плажа акредитованих „Плавом заставом”

Шпанија је земља која наставља да поштује еколошке стандарде, мере безбедности и квалитет на својим…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Кина унапређује парадигму образовања за нову еру: Ученици сада уче оно што их занима

By Журнал
Десетерац

Јовица Аћин: О залудном мишљењу

By Журнал
Десетерац

Синиша Вуковић: Пoj jужнoслaвскoг рoдa

By Журнал
ГледиштаПрепорука уредника

Небојша Поповић: Црногорци као најамни робови – агонија једне државности

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?