Пише: Војин Грубач
На непримјерену изјаву Мила Ђукановића и суманути текст-тројке бизарних пропагандиста: Бобана Батрићевића, Аднана Чиргића и Александра Радомана, поводом тешке трагедије на Цетињу: јавност је бурно реаговала жестоким осудама.
Јер, радило се о крајње неадекватним изјавама у временима шока послије цетињског крвопролића, што је изиритирало грађане.
У ту причу је својом непримјереном објавом ушао и Дарко Шуковић.
Наиме, управо је зло и наопако, тродеценијско владање Ђукановића направило економску разуру у земљи и социјалну пустош, а екстремизам те политике створио колективну психозу којој смо и данас свједоци.
Добро знамо да су: Ђукановић, Шуковић, Батрићевић, Чиргић и Радоман познати сијачи мржње, хушкања, вријеђања и дијељења грађана на подобне и неподобне: тзв. патриоте и издајнике!?
То су, уосталом, показали својом првом реакцијом у вези тешке трагедије на Цетињу.
А да се подсјетимо, тим њиховим: некада „подобнима“ и тзв. „патриотама“ сада се пуне затвори због учешћа у бесомучној пљачки Црне Горе и припадности криминалном миљеу.
Цетиње су у задње двије и по године задесиле двије велике трагедије: два масовна и свирепа убиства грађана, од којих се друго, такође уму непојмљиво, догодило ових дана.
Војин Грубач: Врисак „проевропске и процрногорске“ бандократије
У оба монструозна случаја су страдале жене и дјеца.
Извршиоци су били, очито ментално поремећене особе код којих је, евидентно било: потпуно разрушење личности.
Али, тешке баханалије и злочини су се дешавали на Цетињу и до тих трагедија: напади на дјечје аутобусе и ученике Богословије. Вербални и физички напади на Митрополита Амфилохија, монаштво и свештенство.
Скаредни перформанси, изругивања над ћивотом Св. Петра Цетињског.
Манијакална шиканирања грађана, од којих се највише памте вишеструка малтретирања, шамарања и пребијања покојнога Предрага Вукића. Којега су једном, док је рукама накривао главу: на Цетињу тукла четворица екстремиста све док им пребијање није досадило.
Интересантно, те појаве никоме нису биле сигнал да на Цетињу нешто није у реду!?
Сада се ти исти питају: шта се то на Цетињу десило?
Зар политичка и реторичка дивљања посланика Хутера и Николе Ђурашковића, градоначелника Цетиња, такође нису знак да нешто није у реду? Зар није очито њихово политичко деструктивно понашање?
Да ли су та ружна и зла дешавања на Цетињу икада изазвала реакције и осуде од стране Ђукановића, Шуковића, Батрићевића, Чиргића, Радомана и других пропагандиста сличних њима?
Наравно, не! Зашто? Јер су ти ликови постојали и сада постоје да би уносили злу крв и сипали „уље на ватру“.
И шта сада желе рећи? Коме и шта мисле објаснити?
Ђукановићев систем је био генератор криминала и урушавање свих институција државе. Не постоји једна институција у Црној Гори да њени високи чиновници већ нису ухапшени: због веза с организованим криминалом.
Пропагандисти Ђукановића, попут Шуковића, Батрићевића, Чиргића, Радомана и сијасета других су били дио те приче, ангажовани за дизање тензија и сијање мржње да би се прикрила стварна суштина криминалног система.
У тим временима је разрушен безбједносни сектор Црне Горе, који је учествовао у многим криминалним радњама и организованим убиствима грађана: који су сметали режиму.
Сјетимо се Душка Јовановића, Славољуба Шћекића, …, па и Александра Саше Пејановића који је након пребијања, унапријед обавијестио јавност да ће бити ликвидиран!
И сада се ови опскурни ликови питају: гдје је у случају последњег масакра на Цетињу био безбједносни сектор?
Одговор је прост: уништен је за вријеме владавине Ђукановића, и мора се стварати испочетка!
Остаци безбједносног сектора су на Цетињу дејствовали колико су могли.
За све остало, питања се могу поставити ухапшеним функционерима полиције, АНБ-а и тужилаштва.
Најгоре је то што недоличност дотичних особа, који су и даље генератори психоза: није могла заобићи ни три тужна дана жалости објављена на државном нивоу.
У међувремену, Цетиње је завијено у црно, а шок од трагедије иде далеко изван граница Црне Горе. До космоса.
