U New York Living Rooms se ne radi baš o dekoraciji enterijera. Iako predstavlja specifičan stilistički i estetski pristup, iznad svega to je dokument. Bez prjemeštanja, bez dodavanja buketa, bez upotrebe reflektora. Pristupala sam dnevnim sobama kao što pristupam ljudima koje fotografišem: pravim portrete koji su najbliže moguće realnosti. Uvek sam zagovarala fotografiju u kojoj se ne upotrebaljava mnogo opreme; ako mogu da izbegnem strobove, bliceve, čak i tronošce, uradiću tako. Vjerujem u pokretljivost. Za ovu knjigu sam koristila film Polaroid Colograph tip 691, koji daje gotov kolor pozitiv u roku od četiri minuta (tačno koliko mi je potrebno da skuvam jaja) – kakvo je uzbuđenje i olakšanje imati odmah gotove rezultate. Retko kad je kolor fotografija medij koji pruža zadovoljstvo – ili previše lijepa ili previše ružna, a uglavnom banalna. Kod ovog konkretnog filma mi se sviđaju nasumične, ekscentrične boje. Kolor tonovi ne menjaju efekat koji ostavlja slika. Ovaj lagani, nemametljivi i brzinski pristup fotografisanju, sa svojim nasumičnim i trenutnim rezultatima, pružio mi je divni osjećaj detektivskog voajerisanja. Lako sam mogla da nastavim dalje, da godinama otvarama vrata njujorških stanova – kakva zabava! Nažalost, to je izgleda nemoguće – ovaj film više ne postoji.
Dominik Nabokov, Njujork, 17. jun 1998.
