Više od hiljadu Izraelaca je masakrirano. Ceo Izrael je besan, i trenutno taj bes iskaljuje na Palestincima u Pojasu Gaze, ali se već glasno, veoma glasno postavljaju pitanja o tome kako su obaveštajne i bezbednosne snage zakazale tog jutra, na pedesetogodišnjicu Jomkipurskog rata
Otkako je Hamas otvorio najnovije poglavlje rata na Bliskom istoku ujutro 7.oktobra, postavlja se pitanje kako se ovo moglo desiti. S druge strane, čuju se glasovi koji ponavljaju da je sada trenutak za nacionalno jedinstvo, a ne za otvaranje takvih pitanja. Biće vremena za istrage kasnije. Isprva kao oprezne glasine u novinama, sada se glasno čuje svuda da je izraelski premijer bio obavešten o predstojećim akcijama Hamasa.
Uprkos tom obaveštenju, Hamasovi napadači nisu naišli skoro pa ni na kakvu odbranu izraelske armije kada su probili ogradu oko Gaze. Ta ograda nije avlija, nego višeslojna barijera. Između dve stražarske kule, jedne u Pojasu Gaze, druge na teritoriji Izraela je nekih 200 metara zone zabranjenog pristupa. Ko god uđe u tu zonu sa palestinske strane je upucan ili sa kule pre nego što uopšte priđe ogradi posle koje sledi betonska barijera koja ide duboko pod zemlju kako bi sprečila da Hamas neopaženo iskopa tunele, ili je upucan od strane automatizovanih mitraljeza koji su na toj ogradi i otvaraju vatru na svaki pokret koji njihovi senzori registruju.
Ali tog jutra 7.oktobra, Hamasovi borci nisu zatekli nikoga na ogradi. Automatizovane mitraljeze i svevideće kamere su uništili kamikaze-dronovima. Na bespilotne letelice su stavili eksploziv i izraelskoj odbrani oduzeli oružje, oči, i uši. U okolnim vojnim bazama se nalazilo premalo vojnika da bi im pružanje otpora dalo rezultata. Gotovo svi su ili poubijani ili zarobljeni i oteti. Samo u jednoj bazi, Zikim, na obali mora, izraelski vojnici su uspeli da se saberu i spreče napredovanje Hamasovih boraca koji su dolazili čak i sa mora, jer je Hamas uspeo da pripremi i iskrcavanje iz čamaca.
Upozorenja je bilo
Preživeli stanovnici okolnih izraelskih kibuca i sela tvrde da su upozoravali izraelsku armiju da Hamas sprovodi neobičnu obuku u blizini granice, ali da su armijski oficiri odbacivali njihove brige i govorili im da su bezbedni. Slično su medijima ispričale i dve vojnikinje izraelske armije, Jael Rotenberg i Maja Desjatnik. Na Televiziji „Kan“ su pričale kako su mesecima upozoravale da Palestinci u civilu prilaze zabranjenoj zoni sa mapama i kopaju rupe. Njihovi nadređeni su im rekli da su u pitanju poljoprivrednici i da nemaju o čemu da brinu. Izvestile su i o obukama Hamasovaca pored ograde. Ispočetka bi dolazili samo jedanput nedeljno, a onda postepeno sve češće, dok nisu svaki dan trenirali kako, po opisu Desjatnikove, da probiju ogradu i preuzmu tenk. Detonirali su mesecima ogromne količine eksploziva. O svemu je izveštavala svoje nadređene, ali reakcije nije bilo. Potvrdu ove dve pripadnice vojne službe nadžora („cicpitanijot“, kako ih zovu na hebrejskom) su potvrdile i dve vojnikinje koje su služile sa njima u istoj bazi prethodnih meseci ali im se vojni rok završio mesec dana pre Hamasovog napada. Iz te baze, pored Rotenbergove i Desjatnikove, niko nije preživeo. Izgubile su sve svoje drugove i drugarice iz vojske.
Besne su jer su svi oni dali život da ispune svoj zadatak, zaštite Izrael, zaštite kibuce, a helikopteri sa vojskom nisu došli. Tokom cele obuke su im govorili „Ostajete da nadgledate, a helikopteri s vojskom odmah stižu.“ Ali konjica nije stigla tog jutra. Pojavila se tek šest sati kasnije. Više od hiljadu Izraelaca je masakrirano. Ceo Izrael je besan, i trenutno taj bes iskaljuje na Palestincima u Pojasu Gaze, ali se već glasno, veoma glasno postavljaju pitanja o tome kako su obaveštajne i bezbednosne snage zakazale tog jutra, na pedesetogodišnjicu Jomkipurskog rata. Previd ili nešto gore?
Ubrzo nakon 7.oktobra, izraelske novine Jediot Ahronot su izvestile o navodnom upozorenju egipatske obaveštajne službe (EGID) izraelskim vlastima sredinom septembra da se u Gazi sprema velika akcija, „prava eksplozija“ i to uskoro. Internet-portal „Ynet“ je iz svojih izvora saznao da je direktor EGID-a, general Abas Kamel, lično telefonirao Netanjahuu deset dana pre Hamasovog napada i upozorio ga da u Gazi planiraju „nešto veliko, nešto čudno, nešto užasno“. Netanjahu je na to reagovao ravnodušno. Navodno je rekao da mu je vojska zauzeta na Zapadnoj obali. Cela vojska je prebačena na Zapadnu obalu. Pogrešna računica ili nešto gore?
Napad na obaveštajce, pa izvinjenje
Nekoliko puta se premijer Izraela od napada 7.oktobra obraćao naciji, i često obećavao istragu propusta koji su doveli do smrti 1.400 Izraelaca i, odmazdom nad, za sada, nekoliko hiljada Palestinaca. No, informacije o Netanjahuovoj informisanosti su nastavile da se gomilaju i postajale su sve glasnije. CNN je javio da su američke obaveštajne službe primetile Hamasovu aktivnost i da su analitičari došli do zaključka da će uslediti lansiranje projektila na mete u Izraelu, kao i da se sprema napad. No, po CNN-ovim izvorima, obim napada nije bio predviđen. Takođe je nepoznato da li su SAD obavestile Tel Aviv o ovome. Uobičajeno bi bilo da dele sve relevantne informacije, ali ni jedna ni druga vlada nisu u stanju koje bi se moglo nazvati „efikasno vladanje“. Ali pretpostavlja se da je i odatle stiglo upozorenje koje je bilo ignorisano.
Očigledno iziritiran svim tim glasinama koje bi upućivale ili na to da je nesposoban ili da je maliciozan, premijer Netanjahu je ove nedelje, 29. oktobra rano ujutro pokrenuo rat tvitova, kada je o sebi zborio u trećem licu: „Suprotno lažnim tvrdnjama – ni pod kakvim okolnostima, i ni u kom trenutku premijer Netanjahu nije bio upozoren o Hamasovim ratnim namerama. Naprotiv, svi zvaničnici bezbednosnih službi, uključujući i šefa Nacionalnog saveta za bezbednost, i šefa Šin Beta, su procenili da je Hamas bio zauzdan i da je tražio način da se postigne dogovor.
Ovo je procena koju su premijeru i kabinetu iznova i iznova davale obaveštajne i službe bezbednosti, sve do izbijanja rata.“ Dakle, legendarni Mosad, Šin Bet, Aman, svi su zakazali ali on nije. Pa ipak, izgleda da je udario na još svetiji hram izraelske države nego što je Vrhovni sud koji je hteo da potčini. Obaveštajni aparat se razbesneo, a veoma brzo je usledio kontra-tvit Benija Ganca, novog koalicionog partnera u vladi nacionalnog jedinstva, ali koji je i bivši ministar odbrane i general u penziji i ljuti Netanjahuov politički protivnik: „Kada smo u ratu, vođstvo mora pokazati odgovornost, doneti prave odluke, i ojačati snage. Premijer mora da povuče svoju izjavu. […]“ Tako i bi. Netanjahu je obrisao svoj prvobitni tvit a umesto toga pokajnički napisao: „Pogrešio sam i izvinjavam se zbog toga. Stvari koje sam rekao nakon konferencije za štampu nije trebalo reći. Dajem punu podršku šefovima obaveštajnih službi. […]“ Žrtveni jarac se ritnuo.
Još jedan glas se digao, glas Jaira Lapida. Popularni TV voditelj izgleda sličnog Džordžu Kluniju je takođe Netanjahuov politički protivnik otkako je oformio stranku „Ješ Atid“ 2012. godine. Iako su njih dvojica sklopili i koaliciju 2013, Lapid je postao premijer 2022, u kratkotrajnoj koaliciji sa strankom „Nova desnica“. Ta koalicija je imala za cilj samo da smeni Netanjahua ne bi li osigurala da sudski proces za korupciju protiv njega može da teče a da ga vlada ne ometa.
No, taj šestomesečni mandat je Lapidu dao pravo da bude informisan od strane bezbednosnih službi, kao bivši premijer. Nakon Netanjahuovog napada na obaveštajne službe, Lapid je uzvratio na istom bojnom polju. Rekao je da su ga sredinom septembra obaveštajne službe kao bivšeg premijera upozorile na predstojeću eskalaciju, te da ako je on bio obavešten u takvom kapacitetu, to je morao biti i sadašnji premijer, Netanjahu. Tačan sadržaj tih podataka Lapid nije podelio, ali jeste svoje obraćanje od 20. septembra u kojem je upozorio na predstojeću invaziju i optužio ministre Itamara Ben Gvira i Bezazela Smotriča da ignorišu informacije obaveštajnih službi. Lapid sada deluje poput Kasandre kojoj je Apolon poslao mutna proročanstva čijih razmera ona sama nije svesna. Da vlada ignoriše službe bezbednosti mora da je informacija koja mu je takođe došla iz tih službi, očigledno frustriranih nipodaštavanjem i ignorisanjem ministara.
Poruka iz Biblije
Sve ukazuje na namerno zapostavljanje granice sa Gazom. Motiv je vlada svakako imala. Mesecima su trajali protesti zbog pokušaja da se Vrhovni sud Izraela stavi pod kontrolu premijera. Sada je nacija ujedinjena usled krize koju je zgodno doneo neprijatelj spolja a koji je istovremeno i neprijatelj iznutra. Arapi žive i u Izraelu kao njegovi državljani i na Zapadnoj obali kao okupirana populacija koja živi pod terorom jevrejskih naseljenika koji listom glasaju za ekstremnu desnicu i nekažnjeno ubijaju Palestince. Ako su obaveštajne službe prejak jarac za žrtvovanje, Palestinci svakako nisu. S tim se slažu i spomenuti ministri, Netanjahuovi koalicioni partneri iz ekstremističkih nacionalističko-verskih partija „Tkuma“ i „Ocma Jehudit.“ Oni su ti koji veruju u božanski mandat koji je dat Jevrejima pre nekih 3.000 godina da nasele Kanaan i bilo kakvi ljudski zakoni ili povelje o ljudskim pravima su za njih nebitne. Bitna je vera.
Taj verski ekstremizam se, izgleda, preliva i na Netanjahua, koji je prepoznao njegov upotrebni potencijal u politici. Pre nego što će izraelske snage ući u izbombardovani Pojas Gase, što je invazija od koje ceo svet strahuje, kako zbog užasa koji će uslediti tako i zbog efekta koji dalje stradanje Palestinaca može imati po stabilnost Bliskog istoka, Netanjahu je održao govor u kojem je napravio zabrinjavajuću religijsku referencu. Vojnicima Izraela je poručio da se sete Biblije i šta je Amalek uradio, a zatim ih uporedio sa Isusom Navinom, Mojsijevim naslednikom i drevnim hebrejskim vojskovođom.
Kratka referenca na Amaleke je mogla biti propuštena kao deo političkog folklora, ali reč je o epizodi iz Biblije u kojoj Bog kroz proroka Samuila zapoveda istrebljenje čitavog naroda jer su se usudili da se usprotive plemenu Izraela i njihovom bogu. Ceo treći stih 15. poglavlja prve knjige Samuilove glasi, u prevodu Đure Daničića: „Zato idi, i pobij Amalika, i zatri kao prokleto sve što god ima; ne žali ga, nego pobij i ljude i žene i đecu i što je na sisi i volove i ovce i kamile i magarce.“ Autor ovog teksta je imao prilike da na jednom seminaru sa protestantskim pastorima čuje obrazloženje za Holokaust bazirano na ovoj priči. Po Bibliji, zato što Saul nije učinio što mu je Bog naložio, krv Amaleka je preživela i njeni nosioci su u sebi nosili neizlečivu mržnju prema Jevrejima. Takav je bio Haman u knjizi o Ester, takvi su bili i nacisti, po ovom aistorijskom tumačenju. Umesto da razmotrimo kontekst u kojem se 7.oktobar desio, kako se usudio da predloži generalni sekretar UN Antonio Gutereš, možemo pribeći bronzanodopskom esencijalizmu i predložiti bronzanodopsko rešenje. Božanska inspiracija ili nešto gore?
Mirko Dautović
Izvor; Novi Magazin
