Пише: Дијана Рошчић
Сваког јутра пре поласка у вртић, трогодишња Милда мора да обуче моторизовани прслук, који је потом тресе пола сата. Она се не буни, јер јој је дозвољено да гледа цртане филмове на таблету током поступка. Девојчица болује од цистичне фиброзе (цистичне фиброзе), наследне болести која узрокује да бронхије не чисте слуз како треба. Прслук, који дете облачи два пута дневно по пола сата, помаже у уклањању слузи и продужава живот.
Многа деца са цистичном фиброзом су умрла пре него што постану одрасла.
Постоји лек који би Милди помогао много боље од прслука и продужио би јој живот за најмање 20 година. Лек се зове Кафтрио, једини произвођач је Вертекс, фармацеутски гигант са седиштем у Бостону, САД. Доступан је и у ЕУ. Милда живи са родитељима у Клаипеди, Литванија, чланица ЕУ. Међутим, у Литванији се тај лек не издаје на рецепт. Надлежни преговарају, али цена коју компанија тражи је огромна. Теоретски, родитељи би могли да добију лек у иностранству, али не могу да га плате иако обоје раде, отац је хирург, а мајка шминкерка. Јер – кошта 17.000 евра месечно. То је 204.000 евра за само годину дана.
Циљ: једнак приступ лековима у ЕУ
Судбина пацијената попут Милде јасно показује колико су до данас неједнаке животне шансе унутар ЕУ. „Где живите у ЕУ не би требало да одређује да ли живите или умирете“, рекла је прошле године комесарка за здравље ЕУ Стела Киријакидес. Сви пацијенти у ЕУ треба да имају „рани и једнак приступ ефикасним лековима“. Али ЕУ је далеко од овог циља – показује истраживање европског новинарског тима „Истражи Европу“, на коме су месецима радили немачки јавни емитери НДР, ВДР и Зидојче цајтунг. Под микроскопом: 32 нова скупа лека Први корак је био да се идентификују нови лекови на тржишту који су заиста бољи од старих. Фармацеутска индустрија сваке године пусти на тржиште око 40 нових лекова, већином по изузетно високим ценама. Али само неколико њих заиста доноси побољшање за пацијенте.
Независни Институт за квалитет и ефикасност у здравственој заштити (ИКВиГ) је на захтев новинара од свих нових лекова одобрених у последњих пет година одабрао 32 лека који имају „значајну корист“ за пацијенте. Већина њих су лекови против рака, али на листи су и лекови против мигрене, цистичне фиброзе и дијабетеса. Новинари су потом истраживали доступност ових скупих лекова у свакој од 27 земаља ЕУ, односно да ли их плаћа национални државни здравствени систем. Од укупно 32 лека, само у Немачкој и Аустрији сви лекови су покривени здравственим осигурањем. У Естонији, Летонији и Литванији недостаје око 30 одсто, на Кипру 50 одсто, на Малти чак 59 одсто и у Мађарској чак 75 одсто тих лекова.
Фармацеутске компаније су у обавези да цене чувају у тајности
Да би постигле највеће могуће цене, фармацеутске компаније често користе стратегију која је једноставна и ефикасна: уговорима обавезују поједине државе и компаније за здравствено осигурање – да цене држе у тајности. Државе то раде у нади да ће обуздати растуће цене нових лекова. Али цене ових лекова расту свуда, и у богатим и у сиромашнијим земљама – а фармацеутске компаније остварују огромне профите од здравствених система за које сиромашни плаћају доприносе и суфинансира их држава. Једини пут када су фармацеутски гиганти преговарали са читавом ЕУ било је око вакцине против Цовида. Али – цене су и тада биле тајне.
Фармацеутске компаније обично прво стављају своје лекове на тржиште у Данској и Немачкој – јер тамо у почетку саме могу да одреде званичне цене. У пракси, Данска поставља неке „добровољне“ границе цена, а Немачка проверава сваки лек годину дана након његовог увођења и онда може да захтева промене цена.
Фармацеутска индустрија, плацебо и депресија: Истраживања професора Кирша
У међувремену, друге земље користе те почетне високе цене као репер за сопствене званичне цене. Оно што се даље дешава у Данској и Немачкој обавијено је велом тајне. Данске болнице набављају најскупље лекове уз тајне попусте, али то није видљиво у Еурипиду, европској бази података о ценама, потврђује дански званичник. У Немачкој је ситуација још нејаснија. Ставио је вето на резолуцију Светске здравствене организације о транспарентности цена и није чак ни учесник у бази података о ценама Еурипида. Према ОЕЦД-у, ниједна друга земља у ЕУ не троши толико новца на фармацеутске производе као Немачка: цена нових лекова заштићених патентом удвостручила се између 2013. и 2022. године – са 13,9 на 27,8 милијарди евра.
Део тајног пословања са ценама је следећи: фармацеутске компаније ефективно добијају милијарде од влада као „бескаматне зајмове“ јер им већина влада у почетку плаћа вишу званичну цену лекова. Затим, временом, компаније дискретно враћају разлику између званичне и тајно уговорене ниже цене. Само у Белгији и само 2023. године била је разлика од 1,5 милијарди евра.
„Увек питамо компаније – реците нам, молим вас, праву цену у Немачкој. – Кажу да не знају“, рекао је за Инвестигате Еуропе један европски преговарач, који је затражио анонимност. А човек који ради за мађарску подружницу мултинационалног произвођача лекова отворено каже: „За компанију као што су Новартис или Пфизер, мађарско тржиште је безначајно. Продајна цена је 40 пута већа од производне цене Међутим, новинари су покушали да утврде цене за неколико земаља ЕУ – на примеру поменутог лека Кафтрио за цистичну фиброзу произвођача Вертек: преко обавезно доступних података о продаји компаније, броју пацијената и подацима о здравственом осигурању.
Према овим прорачунима, Италија је плаћала око 70.000 евра по пацијенту, Француска 66.000 евра, Летонија 135.000 евра, а Чешка 140.000 евра. Дакле, што је држава мања и сиромашнија – то је лек скупљи. Истовремено, Њујорк тајмс пише да су трошкови производње овог лека, на пример, 2022. године, за годишње потребе по пацијенту, износили свега око 5.700 долара. А научници из Британије кажу да је продајна цена 40 пута већа од производне.
На молбу новинара да то прокоментарише, Вертекс каже да су цене „нетачне” и наглашавају: „Цене не одређује једнострано произвођач, већ се поверљиво договарају са здравственим властима у свакој земљи”. Осим тога, „цене су оправдане“ јер су „истраживања о леку рађена 20 година“, а „коштала су више од десет милијарди и „највећи део профита иде на даља истраживања“.
Међутим, новинари наводе да је лек Кафтрио у САД под именом Трикафта развијен од стране јавних средстава, односно од новца од пореза, од стране мање компаније – коју је на крају купио Вертекс.
Огроман профит фармацеутске индустрије
Фармацеутска индустрија стално тврди да цене нових лекова одговарају вредности коју имају за оболеле пацијенте и здравствени систем у целини.
Анализа коју је спровела консултантска кућа ЕИ указала је на просечне профите фармацеутских компанија: глобалне фармацеутске компаније оствариле су просечан профит од 25,7 одсто у 2020. години. Ово је далеко изнад свих других индустријских сектора. Чак и велике банке могу само да сањају о томе.
Извор: Дојче веле
