Током 2023. године конзумирали смо жестоке полемике, оптужбе и кампање политичких партија. Затим смо на расписаним изборима гласали за политичке партије. На самом крају године организовали смо попис становништва.
Ако овакав слијед догађаја упоредимо с оброком као неизоставним дијелом свакодневнице долазимо до закључка да нам је 2023. година сервирала прво предјело, потом главно јело и да нас чека још само дезерт у виду резултата пописа становништва.
Ускоро ћемо сазнати и односе састојака у том дезерту односно пописној торти. Биће изражени у тачној грамажи (процентима) баш као у правим посластичарским рецептима. Видјећемо ко ће и са коликим удјелом учествовати у подјели колача који смо заједнички замијесили.
Но и прије обелодањивања састава торте коју ће нам сервирати попис становништва највише ћемо се бавити оном трешњицом на њеном врху. Та трешњица на врху пописне торте је језик којим се говори у Црној Гори.
И без пописа становништва језик је права посластица. Језик је важан у свим областима живота. Језик је битна одлика сваког живог створа у свијету његовог битисања и голе егзистенције. Препознавања и зближавања по језику и језичкој култури шлаг су на торти у међуљудским односима.
Језик као дезерт повезан је још са нечим и то не само језички (слоговно) већ и суштински. Језички дезерт је компатибилан и са дезертерима и са добровољцима. Ево на који начин.
Један од претходних пописа становништва доказао је узајамност дезертера и добровољаца по питањима изјашњавања о говорном језику у новој Црној Гори. Стара Црна Гора није имала тај проблем. Испоставило се да је у новој Црној Гори број дезертера из српског (српско-хрватског) језика у директној вези са бројем добровољаца у црногорском језику. Можемо рећи да је слично начело владало и у осталим републикама бивше, заједничке нам државе.
У доба ДПС тоталитаризма могло се утицати на стање језичког фронта који је партија наследница Савеза комуниста отворила посред јединственог језика разврставајући га на двије супростављане стране, српске и црногорске говорнике.
У државним органима и међу корисницима буџета, а таквих је преко 50% властодршци су могли спровести присилну мобилизацију и попунити проријеђене редове новоуспостављеног црногорског језика. Ишло се толико далеко да су се давали откази онима који се нијесу одазвали језичкој мобилизацији. Сјетите се случаја никшићких професора и отказа који су им експресно уручени.
Током процеса језичке мобилизације примјењиване су и казне и награде и уцјене и препарирање јавног мњења.
Падом ДПС-а започетом процесу језичке агитације и регрутације одузете су институционалне моћи. Погубили су се и задаци људи задужених за језичке дезертере и језичке добровољце.
Да ли је број дезертера из српског језика мањи од броја добровољаца у црногорском језику показаће нам попис становништва.
Много важније од тога је то што ће се на овом попису становништво Црне Горе без страха изјаснити којим језиком говори. И предсједник Црне Горе је својом јавним наступом и личним примјером афирмисао слободу изјашњавања по питању језика, нације, вјере, за што му треба одати признање.
Током наредних 10 година, све до новог пописа становништва, маркетиншке агенције ће имати довољно времена да усаврше своје стратегије убјеђивања на пољу језичког регрутовања.
Да ли ће се на следећем попису становништва поклоници четвороименог језика послужити плакатом налик ономе којим је Ујка Сем позивао младе американце у америчку војску. Наиме током Првог свјетског рата, широм Америке дијељен је портрет Ујка Сема са поруком: Желим те у америчкој војсци. Плакат је коришћен за што успјешнију регрутацију.
Видјећемо хоће ли се на будућем језичком фронту појавити слични плакати и слогани. Kод једних би плакат могао бити у смислу „Опрешан си нам у црногорском језику“ а код других у виду старог слогана „Српски пишем и зборим“
До објављивања резултата пописа становништва довољно је присјетити се само имена једног дјела чувеног њемачког филозофа Артура Шопенхауера. То дјело носи наслов „Свет као воља и представа“. И ми би пописне резултате „као вољу и представу“ требали буквално примијенити на будућу језичку и културну политику.
Дакле, у нашем језичком свијету постоји самосазнавање воље и за српским и за црногорским језиком. Наша представа свијета мора испратити тако исказане воље. Уколико се на попису становништва покаже да су бројеви то јест воље да се говори српским језиком и да се говори црногорским језиком процентуално блиски онда и третмани оба језика у Уставу морају бити представљени на истинит начин.
Језици морају у свему постати друштвено равноправни.
У највишем државном интересу је да и језичке културе и језичке лектире и наставни програми у образовном систему Црне Горе што прије и што искреније добију апсолутно равноправан статус.
