Пише: Денис Џ. Кучинић
Превод: Журнал
У свом тексту под насловом „Скупа цијена рата с Ираном: бензин од десет долара и суноврат америчке економије“, подсјетио сам читаоце како је премијер Бењамин Нетањаху деценијама гурао Америку у уништење Ирака, Либије, Сирије, а сада и Ирана. Освјетлио сам озбиљне економске посљедице које би напад на Иран имао по Сједињене Државе. Данас се бавим посљедицама по здравље људи и атмосферу у случају да Америка удари на иранска нуклеарна истраживања. Радиоактивни облак који би из тога произашао донио би несагледиву катастрофу — какву човјечанство још није видјело.
Прошле седмице, предсједник Трамп изјавио је да ће се Ирану „десити веома лоше ствари“ ако његови лидери не потпишу нови нуклеарни споразум. И у праву је — он заиста има моћ да Ирану донесе веома тешке дане.
Али Иран није једина земља којој би се „лоше ствари“ догодиле у случају да САД сравне с земљом његову нуклеарну инфраструктуру. Пажљиво истраживање показује како би се радиоактивна загађеност ширила далеко изван граница једне земље.
Америка је већ деценијама пијун у рукама Нетањахуа. Хоћемо ли и даље жртвовати своје богатство, животе и безбједност, зарад једне агенде која Америци доноси само дугове, а недужним људима широм свијета — смрт?
Повратак Доналда Трампа у Бијелу кућу ради другог мандата омогућио је десничарској партији Бењамина Нетањахуа да убрза разарање Газе, прошири јеврејска насеља и одбије нападе Хута, који су у знак подршке Гази гађали трговачке бродове у Црвеном мору.
Нетањаху је већ Трампову побједу 2016. године видио као нову прилику да сруши иранско руководство. У сарадњи с Нетањахуом, Трамп је повукао Сједињене Државе из вишестраног споразума који је ограничавао ирански нуклеарни програм у замјену за ублажавање санкција.
Напад америчких бомбардера Б-2 на иранску нуклеарну инфраструктуру уништио би циљане објекте, али би истовремено ослободио радијацију која би угрозила животе десетина милиона људи унутар Ирана и стотина милиона широм региона. Због радиоактивног таложења и преношења вјетром, Ирак, Кувајт, Катар, Уједињени Арапски Емирати, Бахреин, источна Саудијска Арабија, Авганистан и Пакистан такође би били тешко погођени.
Монир Гаеди: Провера чињеница: много лажних тврдњи о Асадовим затворима
У практичном смислу, због географске близине Ирану и доминантног правца вјетра, очекивали би се високи нивои обољења изазваних радијацијом, од којих би нека била и смртоносна, као и нагли пораст случајева рака и урођених мана. Радијација би контаминирала и уништила залихе хране, пољопривредна подручја, стоку и водене ресурсе у радијусу од стотина, па и хиљада километара од Ирана.
Источне области Турске, сјеверозападна Индија, Туркменистан, Узбекистан, Таџикистан и Казахстан били би изложени умереној радиоактивној контаминацији. У зависности од праваца вјетрова, посљедице би могле погодити и Јордан, Сирију, Либан, Израел, Палестину и египатски Синај.
Израел већ дуго распаљује егзистенцијални страх подгријавајући пријетњу иранског нуклеарног напада, док истовремено ужива заштиту Сједињених Држава за своју наводно „одбрамбену“ агресију у Гази, гдје је до сада убијено најмање 50.000 Газана, а преко милион Палестинаца протјерано из својих домова.
Док нашироко најављена намјера предсједника Трампа да бомбардује Иран представља директну пријетњу тој земљи и њеним сусједима, она истовремено чини и Израел подложним жестоком иранском противудару, а све америчке трупе у кругу од 2.500 миља од Ирана ставља у директну линију ватре.
Бомбардери Б-2, који би били послати на Иран, направљени су да носе нуклеарне „пробојне бомбе“ за утврђења, као и конвенционалне бомбе од 500 фунти. Циљ напада био би уништење иранске нуклеарне инфраструктуре, укључујући нуклеарне реакторе и истраживачке центре. Нуклеарке које ударају по нуклеаркама значе само једно — огромно радиоактивно загађење.
„Биће бомбардовања“
„Ако не постигну договор, биће бомбардовања,“ изјавио је Трамп у телефонском интервјуу за NBC News протекле недјеље. „Биће то бомбардовање какво до сада нису видјели.“
Час грађанског васпитања: Званичне пријетње другој држави представљају кршење Повеље Уједињених нација, члан 2, став 4, који „забрањује пријетњу или употребу силе против… било које државе.“ И Иран и Сједињене Државе потписале су и ратификовале ту повељу прије скоро осамдесет година, у знак признања њеног темељног начела: „да се спаси будуће човјечанство од пошасти рата…“
Агресија на другу земљу представља ратни злочин. Према Уставу САД-а, ниједан предсједник нема право да једнострано поведе нацију у рат уколико не постоји непосредна пријетња по Сједињене Државе. Овлашћење за доношење одлуке о рату Уставна скупштина повјерила је Конгресу, што је била свјесна супротност у односу на праксу британске круне која је водила ратове у служби империјалне експанзије.
Трамп о НАТО-у: Ми имамо,,велики лијепи океан“ који нас дијели од проблема
Низ разлога против напада на Иран језиво подсјећа на оне због којих Америка није требало да нападне Ирак: Иран не представља пријетњу Сједињеним Државама. Иран није напао САД. Иран нема ни намјеру ни капацитет да нападне САД. С обзиром на то, веома је лако отворити простор за лажне инциденте који би послужили као изговор за рат.
Значајно је да је прошле седмице америчка обавјештајна заједница, у свом годишњем Извјештају о глобалним пријетњама, одбацила Нетањахуову вишеструко поновљену тврдњу да Иран гради нуклеарно оружје:
„И даље сматрамо да Иран не гради нуклеарно оружје и да Хамнеи није поново ауторизовао програм нуклеарног наоружања који је обуставио 2003. године.“
Током 16 година које сам провео у Конгресу, често сам био један од ријетких који су устајали да доведу у питање планове администрације Џорџа Буша о нападу на Иран, више пута упозоравајући на опасности напада на нуклеарна истраживачка постројења и залажући се за дипломатска рјешења како би се спријечио могући развој иранског нуклеарног оружја.
Тај договор постигнут је 14. јула 2015. године — Заједнички свеобухватни план дјеловања (JCPOA). Сједињеним Државама, Кини, Русији, Њемачкој, Француској и Уједињеном Краљевству било је потребно тринаест година да обликују одржив споразум који ограничава иранску могућност обогаћивања уранијума до нивоа потребног за нуклеарно оружје. Споразум је представљао преседан у области међународне сарадње. Симболично је вратио дух из боце — обуздао потенцијални развој иранске нуклеарне бомбе.
То, међутим, није било довољно за Нетањахуа. Он је годинама жудио за рушењем иранског режима и упорно распиривао егзистенцијалне страхове међу Израелцима. Трамп је, на Нетањахуов наговор, поништио JCPOA, чиме је покренуо низ догађаја који би ускоро могли довести до америчког напада на Иран.
Од рушитеља договора до творца новог?
Скот Ритер, бивши инспектор УН за оружје и специјалиста за војну обавјештајну службу морнарице, детаљно је описао Трампово повлачење из JCPOA у својој књизи под насловом Deal Breaker („Рушитељ договора“).
JCPOA, који је Трамп оборио, блокирао је иранску производњу обогаћеног уранијума (који се прерађује да би се повећао проценат уранијума-235) у нуклеарним постројењима у Натанцу и Фордоу.
Спречио је Иран у развоју плутонијума погодног за производњу оружја и онемогућио чак и тајне покушаје производње фисијског материјала (материјала способних за нуклеарну фисију) који се користе за нуклеарно наоружање.
А сада предсједник захтијева од Ирана да потпише нови споразум. Жели да се Иран одрекне капацитета за производњу оружја који је управо он, својом одлуком о поништавању JCPOA, омогућио.
Осам година након укидања JCPOA, предсједник Трамп, изгледа, очекује да Иран добровољно демонтира своју нуклеарну инфраструктуру — ону која служи за производњу електричне енергије, научна истраживања, и да, у одсуству JCPOA, у овом тренутку омогућава обогаћивање уранијума до нивоа блиског оном за израду оружја.
Врховни вођа Исламске Републике Иран издао је фетву (вјерски декрет) којом забрањује употребу нуклеарног оружја.
Нови споразум који предсједник тражи могао би, у најбољем случају, изгледати врло слично JCPOA-у, а у најгорем, свести се на ултиматум: да Иран добровољно демонтира своју нуклеарну инфраструктуру — или ће то учинити Сједињене Државе војном силом.
Иран је, под таквим условима, одбио директне преговоре с Вашингтоном. Ипак, одржава индиректну комуникацију с Америком преко Омана, док предсједник наставља да појачава пријетње масовним ваздушним нападом.
Бомбардери Б-2 су већ распоређени и опремљени најразорнијим оружјем у америчком арсеналу, спремни за активирање с острва Дијего Гарсија у Индијском океану, 2.400 миља југоисточно од Ирана. Б-2 има способност да изврши напад и врати се на базу без допуњавања горива.
На неки начин, овај сукоб с Ираном почео је да се конкретизује 25. јула 2024. године, када је премијер Нетањаху говорио пред америчким Конгресом. У говору који је добио више од 50 овација у стојању, Нетањаху је вјешто изједначио интересе Израела и Сједињених Држава по питању Ирана:
„Ако из овог говора запамтите само једну ствар, нека то буде ово: Наши непријатељи су и ваши непријатељи, наша борба је ваша борба, а наша побједа биће и ваша побједа,“ изјавио је Нетањаху.
У овом тренутку, потребно је озбиљно сагледати размјере могућих посљедица. Једина разлика између ратних игара, припрема за рат и самог рата јесте — намјера.
А Израел има намјеру да уништи Иран. И потребна му је Америка да то оствари.
Семјуел Черап/Сергеј Радченко: Разговори који су могли да окончају рат у Украјини (Трећи дио)
Недавно су одржане заједничке америчко-израелске ратне вјежбе ваздушних снага као припрема за могући напад.
Сједињене Државе располажу са деветнаест бомбардера Б-2. Сваки од њих кошта више од 2 милијарде долара. Њихов јединствени облик „летећег крила“, обложен материјалима који апсорбују радарске таласе, омогућава им да избјегну откривање. Б-2 користи напредне електронске системе за ометање, којима парализује непријатељске радаре и ракете.
Иран је слабо опремљен да се брани од Б-2 и његове невидљиве технологије. Највише што може постићи јесте смањивање домета детекције, што ограничава способност иранске противваздушне одбране да се „закључа“ на мету и испали ракете земља-ваздух.
Сваки Б-2 може да понесе шеснаест термонуклеарних бомби Б83 тешких 2.400 фунти — познатих и као нуклеарни „пробојници“ — које експлодирају дубоко под земљом. Свака Б83 бомба има разорну моћ осамдесет Хирошима, што значи да један Б-2 може испоручити силу еквивалентну 1.280 Хирошима.
Када Б83 детонирају, уништавају подземне објекте и шаљу ударне таласе кроз тло и стијене. То доводи до земљотреса, огромних поремећаја у земљиној кори и избацивања радиоактивног материјала у атмосферу.
Овдје је на дјелу нека врста метафизике — дозивање онога чега се највише плашимо. Сједињене Државе се припремају за напад на Иран због страха Израела од Ирана.
Трамп: „То ће бити бомбардовање какво до сада нису видјели“
Сједињене Државе ће најприје напасти иранске подземне „градове ракета“ у Хорамабаду и Панџ Пелаху, у покрајини Бахтаран, користећи нуклеарне пробојне бомбе или такозване „масивне пробојнике“ (Massive Ordnance Penetrators), с циљем да униште подземне ракетне базе и онемогуће способност Ирана за одмазду.
Употреба нуклеарних пробојних бомби довешће до избацивања радиоактивних честица у непосредну атмосферу, које ће вјетар носити даље.
Истовремено, САД ће напасти постројење за обогаћивање уранијума у Фордоу, које се налази дубоко испод планине. Комбинација пробојних бомби тешких 30.000 фунти (GBU-57), које продиру и до 60 метара у земљу прије експлозије, и нуклеарних пробојника, створиће синергијски ефекат у експлозивној физици — тунели ће се рушити, а радиоактивни материјали избацивати у атмосферу и далеко изван ње. Фордо је снажно утврђен и можда ће издржати први удар.
Подземно постројење у Натанцу биће нападнуто на сличан начин, с очекиваним пробојем радиоактивних материја у атмосферу.
Трамп о НАТО-у: Ми имамо,,велики лијепи океан“ који нас дијели од проблема
Нуклеарна електрана Бушехр, која се налази на површини, биће потпуно уништена — посуда реактора ће бити пробијена, језгро реактора ће се отопити, а огромне количине радиоактивних материјала (цезијум-137, јод-131, стронцијум-90 и плутонијум) биће испуштене у атмосферу. У зависности од вјетра и временских услова, радиоактивни облаци крећу се ка другим земљама.
Небројени цивили ће страдати од радиоактивног тровања и тешких опекотина. Уроди с фаталним деформацијама биће присутни генерацијама. Биће створени „нуклеарни избјеглице“. Последице сличне оним у Чернобилу натјераће људе да напусте своје домове — заувијек.
Истраживачки реактор у Техерану, Нуклеарни технолошки центар у Исфахану, реактор на тешкој води у Араку, површинско постројење у Натанцу и војни комплекс Парчин налазе се на тлу или непосредно изнад земље — све су то објекти који ће бити мета и биће уништени, било нуклеарним, било такозваним конвенционалним оружјем.
Иран и даље може да узврати
Ирански подземни ракетни систем је широко распрострањен. Суочен с непосредним уништењем, Иран ће, већ при првим назнакама напада, истовремено лансирати више пројектила са бројних подземних локација — „киша ракета“ која се броји у хиљадама.
Ови смртоносни пројектили могу мијењати путању и циљ током лета, што смањује ефикасност чувеног израелског противракетног система. Док су израелске бомбе од 2.000 фунти, какве се користе у Гази, прецизније, ирански Шехаб-3 има потенцијал да нанесе далеко већу штету у ширем радијусу израелских градова.
Америчке трупе у региону ће платити цијену
Десетине хиљада америчких војника — из копнене војске, морнарице, ваздухопловства, маринаца и свемирских снага — распоређене су унутар домета иранских ракета. Њихови животи нису угрожени, осим ако Иран не буде нападнут.
Иранске ракете кратког домета, Фатех-110 и Золфагар, могу погодити Саудијску Арабију. Ракете средњег домета као што су Шехаб-3, Емад, Сеџил и Кадр имају домет до 2.500 километара, што их доводи до Израела. Ракете интермедијарног домета могу погодити и до 4.000 километара у дубину источне и средње Европе.
Напад на Иран није у интересу Сједињених Држава
Америка ризикује да постане најомраженија земља на свијету — поново користећи нуклеарно оружје, бомбардујући нуклеарна постројења и стварајући радиоактивне посљедице за потенцијално десетине земаља и десетине милиона људи — и рођених и нерођених.
Америка је већ деценијама пијун у рукама Нетањахуа. Хоће ли богатство, животи и безбједност наше земље поново бити жртвовани зарад агенде која нам доноси само дугове, а недужнима широм свијета — смрт?
Током предизборне кампање, предсједник Трамп је више пута наглашавао да жели јаку војску како би избјегао рат. Али војна снага мора бити праћена дипломатском снагом. Он мора пронаћи рјешење које ће спријечити рат САД-а с Ираном — без уплитања страних лидера који дјелују из личних интереса. „Веома лоше ствари“ не морају да се догоде — ако добри људи превагну.
Ако Америка баци нуклеарну бомбу на Иран, наша земља никада неће побјећи од посљедица те одлуке.
Денис Џон Кучинић је амерички политичар. Био је члан Представничког дома Сједињених Држава из савезне државе Охајо од 1997. до 2013. године, а такође је био и кандидат за номинацију Демократске странке за предсједника Сједињених Држава 2004. и 2008. године.
Извор: Ron Paul Institute
