Пише: Дејан Јововић
Укупни глобални дуг према подацима Института за међународне финансије (Institute of International Finance – IIF), износио је 338 билиона америчких долара (билион је вредност од хиљаду милијарди) на крају другог квартала 2025. године. По дефиницији, укупни глобални дуг обухвата јавни, корпоративни, финансијски и дуг домаћинстава.
У исто време, однос дуга према глобалном бруто домаћем производу (БДП) износио је 324 процента, што указује на континуирани интензитет дуга у већини економија. IIF наводи да је раст дуга повезан са три главна фактора: прилагођавањем монетарне политике, фискалним дефицитима и различитим ритмовима економског опоравка међу земљама. У првих шест месеци 2025. године, глобални дуг је забележио раст од преко 21 билиона долара. Ова цифра је вишеструко већа од глобалног БДП-а, који се процењује на око 110 до 115 билиона долара, тако да „глобални дуг сада износи чак 324 процента светске економске производње”.
Ови бројеви наглашавају потребу за одрживим фискалним и монетарним политикама, као и за пажљивим управљањем ризицима који утичу на стабилност финансијских система. Даља анализа и надзор остају неопходни, како би се адекватно одговорило на изазове које овај ниво дуга носи за економије и глобалну финансијску архитектуру.
По дефиницији, укупни јавни дуг, који на глобалном нивоу износи 111 билиона долара у 2025. години, је укупан износ финансијских обавеза државе према домаћим и страним повериоцима, који обухвата све директне и индиректне дугове државе. То је збир свих новчаних средстава које је држава акумулирала и која су потраживања поверилаца према њој.
Јавни дуг може бити унутрашњи (према домаћим кредиторима) и спољни (према страним кредиторима). Понекад се термин јавни дуг користи као синоним за дефицит на свим нивоима јавног сектора. Висина јавног дуга је значајан фактор који утиче на привреду, и уколико се контролише, може допринети одрживом економском расту. Ако држава или неко други не може да измири дуг, проглашава се стечај, након чега следи план за излазак из кризе и наплату потраживања.
IIF је глобално удружење финансијске индустрије, са око 400 чланова из више од 60 земаља. Својим члановима пружа иновативна истраживања, а његова мисија је да подржи финансијску индустрију у разумном управљању ризицима, да развије здраве праксе у индустрији, и да се залаже за регулаторне, финансијске и економске политике које су у ширем интересу њених чланова и подстичу глобалну финансијску стабилност и одрживи економски раст.
Чланови IIF-а укључују комерцијалне и инвестиционе банке, менаџере имовине, осигуравајуће компаније, фирме за професионалне услуге, берзе, суверене инвестиционе фондове, хеџ фондове, централне банке и развојне банке.
Фактори раста
Ови показатељи о висини дуга важни су за разумевање финансијског здравља глобалног финансијског система и могућих притисака на буџете, државне гаранције и трошкове сервисирања дуга у наредним годинама. Свеукупна слика указује на то да дуг остаје на вишем нивоу, него што би се претпоставило да је раст БДП једнократан или снажан широм света.
Који су фактори раста дуга? Срж тренутне динамике лежи у комбинацији ублажене монетарне политике, континуитету дефицитних буџета и неравномерном темпу опоравка економија. Многе земље задржале су ниске каматне стопе кроз период пандемије и након ње, како би подржале опоравак и социјалне програме. Поједине економије суочавају се са растућом потребом финансирања јавних инвестиција, сервисирањем старих обавеза и прилагођавањем фискалне политике простору за будуће мере. Све наведено утиче на укупну задуженост и поставља изазове за планирање буџета у годинама које следе.
Напори за смањење ризика повезани су са финансијском дисциплином, транспарентношћу буџетских планова и јачањем капацитета за сервисирање дуга. У многим деловима света, ризици повезани са каматним стопама, кредитним условима и валутним кретањима могу утицати на стабилност финансијских тржишта и поверења инвеститора. Очекује се да ће одговарајуће институције наставити да надгледају ову динамику у периоду пред нама.
У 2024. години, глобални дуг се у суштини стабилизовао, износећи нешто изнад 235 процената БДП-а. У америчким доларима, незнатно је порастао, са 250 милиона долара у 2023. на 251 билион долара у 2024. години. Као удео у БДП-у, расподела јавног и приватног дуга била је следећа: први је порастао за један процентни поен БДП-а, док је други опао за практично исту маргину.
Слика након ковид-19 показује скроман пад односа државног дуга и БДП-а, уз значајан пад односа приватног дуга и БДП-а. Глобално, јавне обавезе су се смањиле са 100 процената на мање од 93 процента БДП-а током ових година, док је приватни дуг значајније опао, са 159 процената на испод 143 процента БДП-а.
Док се државно задуживање незнатно повећало у развијеним економијама (укључујући САД) на близу 110 процената БДП-а, у растућим тржиштима и економијама у развоју порасло је за два процентна поена, достигавши 69 процената светског БДП-а.
Пад приватног задуживања између 2023. и 2024. године, углавном, је био у развијеним економијама, где је наставило да опада и сада је скоро десет процентних поена БДП-а испод нивоа из 2019. године (157 процената БДП-а наспрам 166 процената). Насупрот томе, приватно задуживање у растућим привредама и землајма у развоју незнатно је порасло са 120 на 122 процента БДП-а, остајући осам процентних поена изнад нивоа пре пандемије.
Мирослав Здравковић: Замена дугова Западу за дугове Кини и БРИКС
Главни генератори
Јавни дуг, који укључује укупне финансијске обавезе владе једне земље, кључни је алат за финансирање јавне потрошње, али његов висок ниво може представљати значајне ризике. Да би се омогућило поређење и процена стварног дужничког терета, најчешће се мери као проценат БДП-а. Преглед јавних дугова, према подацима ММФ-а на крају 2024. године, по регионима и земљама:
Глобални јавни дуг, као главни покретач раста дугова је 2024. године достигао преко 102 билиона америчких долара. То је повећање од пет билиона долара само у поређењу са претходном годином. Највећи допринос расту дају набогатије земље чланице Г7, које настављају да бележе високе дефиците због постпандемијске потрошње и расхода за енергетску транзицију. Истовремено, земље у развоју се суочавају са рекордним дуговима, који премашују 242 процента њиховог БДП-а.
Према ММФ-у, глобални јавни дуг се приближио нивоу од око 93 процента глобалног БДП-а у 2024. години, а предвиђа се да ће премашити 100 процената глобалног БДП-а до 2029. године. Овај тренд је покренут растућим дугом у неколико великих економија.
Регионално гледано, Северна Америка (САД и Канада) има највећи просечан однос дуга и БДП-а, за који се предвиђа да ће достићи 125 процената до 2029. године. Азија и Пацифик следе са пројектованих 101 проценат. Европа, иако са нижим просеком (око 77 процената у 2024. години), суочава се са притисцима успоравања раста, старења становништва и потенцијалних трговинских ратова. Африка и Централна Америка виде силазни тренд односа дуга и БДП-а у наредном периоду.
Највеће светске економије: САД, Кина и Јапан су убедљиво највећи дужници, иако се разлози и структура дуга знатно разликују.
САД: Са дугом који је достигао око 36 билиона долара на крају 2024. године, САД учествују са приближно 35 процената укупног светског јавног дуга. Однос овог дуга према БДП-у био је око 121 проценат. Овај нагли пораст дуга у 21. веку резултат је смањења пореза, растућих трошкова за социјалне програме (као што су Медикер и Медикејд) повезаних са старењем становништва и одговора на глобалну финансијску кризу и пандемију ковид-19.
Док статус долара као светске резервне валуте помаже у одржавању ниских трошкова задуживања, растући трошкови камата (скоро 900 милијарди долара у фискалној 2024. години) представљају све већи терет. Трампова администрација је најавила мере за смањење јавне потрошње, али њихов стварни утицај тек треба да се види.
Кина: Она је други највећи светски дужник са око 16,5 билиона долара дуга (16,1 одсто глобалног удела) и односом дуга и БДП-а од око 90 одсто у 2024. години. Пројекције указују на даљи раст, потенцијално на 111 одсто БДП-а до 2029. године, посебно ако се појаве нове трговинске тензије које би захтевале додатне владине стимулације. Кинески дуг је у великој мери вођен великим инфраструктурним инвестицијама и мерама за стимулисање економског раста.
Износ дуга
Јапан: Он годинама држи озлоглашени рекорд за највећи однос јавног дуга и БДП-а у свету, који је 2024. године износио око 251 одсто. Занимљиво је да је 1990. године овај однос био само око 50 одсто. Овај висок дуг био је резултат деценија агресивне владине потрошње за оживљавање економије након „пуцања балона цена имовине” почетком 1990-их, борбу против дефлације и покривање растућих трошкова здравствене заштите и пензија услед старења становништва.
Упркос огромном дугу, Јапан не доживљава дужничку кризу, јер је већи део дуга у рукама домаћих инвеститора и институција, укључујући Банку Јапана, која одржава ниске трошкове задуживања. Међутим, потенцијални раст каматних стопа представља дугорочни ризик.
Унутар Европске уније, дужничка ситуација је шаролика. Споразум из Мастрихта поставља критеријум висине јавног дуга до 60 процената БДП-а, али многе земље прелазе ту границу. Према подацима на крају 2024. године, међу најзадуженијим чланицама ЕУ су:
Грчка: око 159 процената БДП-а. Иако је дуг значајно смањен (за преко 50 процентних поена од пандемије) захваљујући расту и фискалној дисциплини након тешке дужничке кризе 2010-их, он остаје веома висок.
Италија: око 137 процената БДП-а. Дуг је резултат деценија спорог раста, структурних проблема и високих социјалних издатака. Сматра се једном од фискално најрањивијих карика у еврозони.
Француска: око 112-113 процената БДП-а. Дуг је резултат континуираних буџетских дефицита од 1975. године, издашне државе благостања и отпора фискалној консолидацији.
Шпанија: око 104 процента БДП-а. Дуг се значајно повећао након глобалне финансијске кризе, али последњих година показује тренд смањења.
Белгија: око 105 процената БДП-а.
На другој страни спектра су земље ЕУ са релативно ниским јавним дугом, као што су:
Естонија: око 24 процента БДП-а; Бугарска: око 25 процената БДП-а; Луксембург: Око 27 процената БДП-а; Данска: око 29 процената БДП-а.
Високи односи дуга и БДП-а присутни су и у другим деловима света, често из веома различитих разлога:
Сингапур (око 175 процената): Висок дуг није знак економских тешкоћа, већ стратешке политике издавања домаћих обвезница ради развоја финансијског тржишта и подршке обавезном пензионом фонду. Сингапур редовно остварује буџетске суфиците.
Судан (преко 300 процената према неким изворима): Изузетно висок дуг је резултат дугогодишњих унутрашњих сукоба, лошег управљања, међународних санкција и сецесије Јужног Судана. Грађански рат додатно компликује ситуацију.
Еритреја (око 164-210 процената): Дуг је резултат војних сукоба, изолације, рестриктивне економске политике и ослањања на стране кредите.
Бахреин (око 127 процената): Дуг је порастао због пада цена нафте, повећаних издатака за безбедност и улагања у диверзификацију економије.
Малдиви (око 125-131 проценат): Задуживање за амбициозне инфраструктурне пројекте и тежак утицај пандемије на туризам, довели су до високог дуга.
Велики изазов
Подаци IIF-а указује на то да глобални дуг и даље представља значајан изазов, уз очување високог нивоа дуга у многим економијама. Стратешки приоритет остаје вођење политика које балансирају подршку расту и стабилност сервисања дуга. Транспарентност буџетских планова, фискалне реформе и механизми превенције ризика сматрају се кључним средствима за јачање отпорности финансијских система и поверења инвеститора у наредним годинама.
Растући тренд глобалног јавног дуга, такође, је разлог за забринутост. Растући трошкови камата, старење становништва, потреба за улагањем у зелену транзицију и одбрану, као и потенцијални економски шокови, наставиће да врше притисак на јавне финансије широм света. ММФ упозорава да ће стабилизација дуга у многим земљама захтевати значајно смањење потрошње и/или повећање пореза у наредним годинама. Управљање јавним дугом остаје један од кључних изазова за економску стабилност у наредним годинама.
IIF пројектује континуирано високе нивое државног задуживања, при чему би глобални јавни дуг потенцијално могао достићи 130 билиона долара до 2028. године, углавном због дугова САД, Кине, Индије, Француске и Бразила.
ММФ очекује да ће јавни дуг ове године скочити за 2,8 процентних поена, више него двоструко брже у односу на претходну годину, што би увећало задужење на 95,1 проценат БДП . Према мишљењу стручњака, трговинске тензије које су покренуле САД успорити ће светски економски раст и повећати нестабилност на финансијским тржиштима.
Владе широм света ће се суочити са супротстављеним захтевима, пошто ће истовремено бити под притиском да смање задуживање, али и да трошењем новца повећају слабе изгледе за раст. Дуг би могао да порасте још брже ако не дође до краткорочног ублажавања трговинских тензија, као и због очекивање веће потрошње неких земаља за војску.
Заоштрени и нестабилнији финансијски услови у Америци могу имати последице на растуће економије и земље у развоју, што ће довести до већих трошкова финансирања.
Амерички случај
Амерички јавни дуг је укупан национални дуг који савезна влада дугује имаоцима трезорских хартија од вредности, и у датом тренутку је номинална вредност тадашњих неизмирених трезорских хартија од вредности које је издало Министарство финансија и друге савезне агенције. Генерално, дуг владе САД се повећава као резултат државне потрошње и смањује се од пореских или других прихода од финансирања, који варирају током фискалне године. Укупни, бруто износ који Министарство финансија може да позајми ограничен је горњом границом дуга САД.
Према томе, јавни дуг САД је укупан неизмирени дуг који дугује савезна влада. Ова цифра обухвата дуг према јавности (на пример, кроз обвезнице) и међувладин дуг (дуг према различитим владиним департманима), као што је социјално осигурање.
Америка има највећи јавни дуг на свету од преко 38 билиона долара у овој години, што је око 123 процента њеног БДП-а, што представља 34,5 процената укупног јавног дуга у свету. Јавни дуг САД брзо је растао од 2000. године, а 2022. био је више од пет пута већи него 2000. године. Током протеклих пет година, нето камате на национални дуг су се скоро утростручиле. Пројектовано је да ће се поново удвостручити до 2035. године и достићи 1,8 билиона долара годишње.
Горња граница јавног дуга САД постала је једно од најважнијих политичких питања последњих година, а дебата о томе како се носити са тиме изазвала је политичке превирања између демократа и републиканаца.
Питање јавног дуга постало је веома контроверзна тема унутар владе САД. Мере попут пакета стимулативних мера, социјалних програма и смањења пореза повећавају јавни дуг. Поред тога, потрошња има тенденцију да достигне врхунац током великих глобалних догађаја, као што су Велика депресија, финансијска криза 2008. године или пандемија ковид-19, а све то је имало штетан утицај на америчку економију. Иако обе главне политичке странке у САД имају тенденцију да криве једна другу за повећање дуга земље, недавна анализа је показала да су обе странке готово подједнако допринеле националној потрошњи.
Дебата о повећању горње границе дуга, односно износа дуга који савезна влада САД сме да има у било ком тренутку, била је водећа тема током затварања владе у октобру ове године. Запослени америчке савезне администрације, који су били онемогућени да раде због 43-дневне обуставе финансирања владе, вратили су се на своја радна места 13. новембра.
Ово „никада више не смемо дозволити”, рекао је председник Доналд Трамп после усвајања закона којим је окончана блокада. Очекује се опоравак рада администрације, али уз извесне последице по економију. Према проценама појединих америчких економиста, обустава рада „смањивала је БДП за више од десетине процентног поена сваке од приближно шест недеља трајања, мада се очекује да ће већина изгубљене производње бити надокнађена у наредним месецима”.
Упркос плановима и демократа и републиканаца о томе како смањити национални дуг, очекује се да ће се он само повећавати током наредне деценије. Процене показују да ће до 2030. године амерички јавни дуг порасти за више од 20 процентних поена, достижући преко 143 процента БДП-а, што је виши ниво него после Другог светског рата.
Нова цифра наведена у извештају америчког Министарства финансија ове године, показује да су САД достигле запањујућих 38 билиона долара јавног дуга, годинама раније него што се очекивало. Наиме, у јануару 2020. године, Конгресни буџетски одбор пројектовао је да бруто савезни дуг неће прећи 37 билиона долара до фискалне 2030. године.
Прогнозира се да ће растући дуг бити погоршан у наредним годинама након што је председник Трамп потписао свој „велики, лепи закон”, који продужава и побољшава многе пореске олакшице. Пошто је Трамп раније ове године потписао републикански пакет о смањењу пореза и потрошње, Конгресни буџетски одбор је проценио да ће мера повећати национални дуг за 4,1 билион долара током наредне деценије.
Председник Трамп потписао је контровертни омнибус-закон о порезима и имиграцији током свечаности за четврти јули у Белој кући. Закон од скоро 900 страница продужава пореске олакшице уведене 2017. године, током Трамповог првог мандата, и на одређено време укида порезе на бакшиш, прековремени рад и пензије.
Стотине милиона долара предвиђено је за контролу граница, од зида на граници са Мексиком до депортација милиона илегалних имиграната. Процене буџетских аналитичара Конгреса су да ће закон, такође, повећати национални дуг за 3,3 билиона долара, али се њиме предвиђа и могућност повећања дуга до пет билиона, како САД не би банкротирале.
Према Светским економским изгледима из октобра ове године, који представља свеобухватни извештај ММФ-а и анализира и прогнозира глобалну економију, са јавним дугом од 18,7 билиона долара, Кина је на другом месту, са уделом од 16,8 процената глобалног јавног дуга. У 2025. години дуг је порастао за скоро 2,2 билиона долара, што је резултат владиних подстицаја и слабијих прихода од земљишта због проблематичног сектора некретнина.
Следи Јапан са 9,8 билиона долара јавног дуга у овој години, што је једнако 230 процената његовог БДП-а и 8,9 процената укупног јавног дуга. Иако дуг остаје изузетно висок, нова премијерка земље Санае Такаичи, предлаже 92,2 милијарде долара потрошње кроз стимулативне мере и субвенције.
Уједињено Краљевство и Француска заокружују најзадуженије земље, обе близу нивоа јавног дуга од 4 билиона долара. Француска, посебно, пролази кроз значајну политичку нестабилност због контроверзних предлога за смањење буџета, при чему је у последње две године мењала пет премијера.
Високи дефицити
Упорни фискални дефицити остају високи, у просеку око пет процената БДП-а и значајно доприносе расту јавног дуга, оценио је ММФ, а комбинација ранијих трошкова и растућих каматних стопа врши притисак на државне буџете. Растуће геополитичке тензије повећавају војну потрошњу, што би могло додатно оптеретити стање биланса влада.
Постоји забринутост због дугорочне одрживости тренутног нивоа дугова, посебно уз високе трошкове задуживања и ризике од инфлације. Повећан дуг и висок однос дуга према БДП-у могу повећати ризике по кредитне рејтинге и принос на државне обвезнице, што утиче на трошкове финансирања у различитим регионима.
Стручњаци упозоравају да би свет могао да уђе у нову еру дуга, са ризиком од раста каматних стопа, нестабилних тржишта и повећаног притиска инвеститора, који захтевају веће приносе на ризичне обвезнице. И док развијене економије до краја ове године морају да сервисирају око 19 билиона долара обавеза, тржишта у развоју суочавају се са рекордних седам билиона долара отплате обвезница и кредита, што 2025. чини годином озбиљних финансијских изазова на глобалном нивоу.
***
Процене укупног глобалног дуга, према ММФ-у, имају „оптимистичну пристрасност“ и стварни дуг би могао бити чак десет процентних поена већи од садашњих пројекција. Ако се тренутни трендови наставе, глобални дуг би могао да премаши огромних 350 билиона долара до краја ове године, што би значило почетак нове фазе глобалне финансијске нестабилности, са забрињавајућим трендовима који указују на ограничен фискални простор и растућу рањивост светске економије.
Глобални јавни дуг би могао да достигне скоро 100 одсто БДП-а до 2030. године и тако премаши ниво дуга који је забележен у време пандемије, упозорио је ММФ у свом овогодишњем априлском Фискалном монитору. Он представља извештај ММФ-а који пружа анализу глобалних дешавања у јавним финансијама. Садржи најновије податке о јавним финансијама, ажурира средњорочне фискалне пројекције и процењује како фискалне политике утичу на глобалну економију.
Иако САД и Кина и даље играју доминантну улогу у обликовању глобалне динамике дуга, као што је показао ММФ, нивои дуга и дефицита у многим земљама су и даље високи и забрињавајући по историјским стандардима, како у развијеним тако и у земљама у развоју. Заједно, САД и Кина држе 51,8 процената светског јавног дуга.
Константно висок глобални фискални дефицит, који у просеку износи око пет процената БДП-а, главни је покретач раста јавног дуга. Овај дефицит и даље одражава трошкове наслеђене пандемије ковид-19, као што су субвенције и социјална давања, у комбинацији са растућим нето трошковима камата.
Владе би требало да помогну у управљању овим трендовима тако што ће дати приоритет постепеним фискалним прилагођавањима у оквиру кредибилног средњорочног плана за смањење јавног дуга, уз истовремено избегавање истискивања приватног задуживања и инвестиција. Неговање окружења које подстиче економски раст и смањује неизвесност, помоћи ће у смањењу јавног дуга и подстаћи инвестиције приватног сектора.
Др Дејан Јововић је научни саветник – експерт за међународне финансије и редовни члан Научног друштва економиста Србије. Ексклузивно за Нови Стандард.
Извор: Нови Стандард
