Пише: Дејан Јововић
Иако тренутно имају око 18 одсто укупних гласова у ММФ-у, земље БРИКС-а залажу се за најмање 25 процената. То би много верније одражавало њихову економску тежину и удео у глобалном БДП-у, који данас износи око 39 одсто по паритету куповне моћи.
БРИКС своју улогу заснива на концепту који демографску тежину и економску експанзију глобалног југа супротставља хегемонизму Запада и традиционалним центрима моћи. Током 17 година БРИКС се од финансијског акронима за „брзорастућа тржишта” развио у озбиљну политичко-економску платформу и данас окупља земље које чине скоро половину светског становништва и остварују знатан удео у глобалном БДП-у.
Иако БРИКС и даље функционише као неформалан савез, Бразилски центар за међународне односе га је описао као „прву трансрегионалну асоцијацију незападних држава“. Чланице БРИКС-а позвале су на 17. Самиту у Бразилу (Рио де Жанеиро) шестог и седмог јула ове године у заједничкој декларацији „Јачање сарадње Глобалног југа за инклузивније и одрживије управљање“, на хитну реформу бретонвудских институција – Међународног монетарног фонда (ММФ) и Светске банке.
Бретонвудски монетарни систем имао је за циљ обнављање међународног финансијског система који је био разбијен Великом депресијом 1930-их, уз задржавање фиксних девизних курсева после слома златног стандарда. Бретонвудски споразум је заправо уредио монетарне односе западних капиталистичких савезника на начин да је свака западна валута покриће имала у америчком долару, док је амерички долар покриће имао у злату. Створена је одређена институционална диспропорција система, пошто нису узети у обзир интереси већине земаља, данас познатих као земље у развоју.
Уређење система
ММФ је основан са задатком да одржава ред у међународном монетарном систему, а Светска Банка да промовише укупан економски развој. У ствари, ММФ је требало да обезбеди сарадњу у области међународних плаћања и политике девизних курсева и да одобрава кредите за краткорочно уравнотежење платног биланса, а Светска банка да дугорочним кредитима, превасходно у инфраструктуру, омогући обнову и привредни развој и смањи сиромаштво.
Реформа ММФ-а потребна је, пре свега, у самом механизму одлучивања, односно прерасподели националних квота и гласачке снаге земаља чланица, коју спречавају посебно САД, које са висином своје квоте и бројем гласова могу да блокирају доношење свих најважнијих одлука. Али, растући значај земаља са убрзаним развојем, посебно земаља БРИКС-а у светској привреди и политици, нужно ће морати да доведе до одређених постепених промена снага и центара моћи у овој међународној финансијској институцији.
Квоте и управљање ММФ-ом објективно још увек не одражавају промене у структури глобалне економије. Чињеница да квоте са правом гласа не одговарају економском статусу земаља чланица смањују заступљеност динамичних привреда у успону и земаља у развоју, те слабо одражавају објективност и легитимност ММФ-а.
ММФ је више пута упозорен, а и сам је свестан да се данашњи свет променио, што говоре показатељи привредног раста земаља БРИКС-а, где је Кина већ неколико година светски лидер. То би морало да се одрази и на квоте у ММФ-у, из којих проистичу и гласачка права која имају земље у том телу. Иако је очигледно да је постојеће стање глобалне моћи неодрживо, САД тешко прихватају нову реалност, да више не могу да буду главни светски играч који доноси одлуке према својим интересима и пита се за све.
Треба напоменути да, иако је Америка још увек највећа економија света мерена у номиналном БДП-у, Кина је прва ако се мери на основу паритета куповних снага.
Од завршетка Другог светског рата, Америка је играла кључну улогу у ММФ-у, што је проистицало из њене доминантне економске снаге у том тренутку. Временом њена квота је постепено смањивана, као и неким другим значајним западним земљама. Међутим, реформски процес је у последњих 20-30 година био доста спор, а токови у светској привреди, који су били изузетно динамични, нису одражавали адекватне реформе квота и гласова у ММФ-у.
Захтев земаља БРИКС-а делује оправдано с обзиром на параметре који утичу на одређивање квота, али је питање када би могла да уследи наредна прерасподела квота. САД, али и неке друге најбогатије западне земље не желе да изгубе утицај, па раде све како би опструисале тај процес. То свакако неће ићи лако, јер ће захваљујући одређеним процедурама унутар ММФ-а земље чланице водити рачуна о својој преговарачкој позицији.
Неопходност реформе
Поводом 80. годишњице оснивања ММФ и Светске банке у Бретон Вудсу (оснивачки акт потписан је 1945), БРИКС је поново истакао потребу за њиховом реформом, како би постале „флексибилније, агилније, ефикасније, кредибилније, инклузивније, прикладније сврси, непристрасније, одговорније и репрезентативније, јачајући њихов легитимитет”.
ММФ је више пута упозорен, а и сам је свестан да се данашњи свет променио, што говоре показатељи привредног раста земаља БРИКС-а
Пре свега, морају реформисати своју структуру управљања како би одражавала трансформацију глобалне економије од њиховог оснивања. Глас и заступљеност растућих економија у овим институцијама морају одражавати њихову све већу тежину у светској привреди. Потребно је побољшање процедуре управљања, укључујући и процес селекције заснован на заслугама и инклузивности, који би повећао регионалну разноликост и заступљеност брзорастућих економија у руководству ММФ-а и Групе светске банке, као и улогу и удео жена на руководећем нивоу.
Министри финансија земаља БРИКС-а позвали су уочи овогодишњег самита блока на свеобухватне реформе, пре свега, у структури ММФ, укључујући систем националних квота земаља чланица и расподеле гласачких права, и крај преовлађујуће праксе да Европљанин буде на челу ММФ-а. Ово је објављено у заједничкој изјави која одражава први јединствени став блока према реформисању међународних финансијских институција, истичући растућу амбицију групе да доведе до трансформације глобалног финансијског система.
Министри су потврдили своју подршку предлозима који ће бити разматрани током наредног састанка ММФ заказаног за децембар ове године, који ће се фокусирати на измену система квота који одређује доприносе земаља и њихова права гласа. У саопштењу се наводи: „Прерасподела квота мора одражавати релативне положаје чланица у глобалној економији, уз очување удела најсиромашнијих земаља“, наглашавајући потребу за повећањем удела земаља у развоју. Министри финансија БРИКС-а предложили су и нове критеријуме за одређивање квота, укључујући бруто домаћи производ, куповну моћ и релативну вредност валуте, како би се осигурала већа заступљеност економија са ниским приходима.
Елис Бекташ: Федерација БиХ и њена Цивилна заштита као лош примјер
Ширење БРИКС-а на шест нових земаља: Египта, Етиопије, Индонезије, Ирана, Уједињених Арапских Емирата и Саудијске Арабије, заједно са оснивачима (Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке), појачава дипломатски утицај групе, јер настоји да појача глас економија у развоју на глобалном југу и реформише финансијске институције, којима су деценијама традиционално доминирале западне земље.
У ствари, Саудијска Арабија која одржава блиске односе са САД, требало је да се придружи БРИКС-у још прошле године, али још није донела коначну одлуку, али на званичном сајту БРИКС-а краљевство је већ наведено као чланица.
Министри су поновили позив за „појачање регионалне заступљености у управљању ММФ-ом, напуштајући застарели „џентлменски споразум” који датира из Бретон Вудса 1944. године на крају Другог светског рата, који више није погодан за садашњи глобални систем“, уз потпуно поштовање принципа компетентности у избору руководства.
Прерасподела акционарства
У тренутном контексту неизвесности и нестабилности, ММФ мора остати адекватно опремљен ресурсима и агилан, у центру глобалне мреже финансијске сигурности, како би ефикасно подржао своје чланице, посебно најрањивије земље.
Упркос одсуству прилагођавања квота, дата је сагласност за предложено повећање квота у оквиру 16. Опште ревизије квота и позиване чланице ММФ-а које то још нису учиниле да дају своју сагласност и спроведу предложено повећања квота без даљег одлагања.
Одбор гувернера ММФ је децембра 2023. године закључио 16. општу ревизију квота и одобрио повећање квота чланица ММФ-а за 50 одсто (239 милијарди СПВ, или 320 милијарди америчких долара), што доводи до повећања укупних квота на 716 милијарди СПВ (960 милијарди УСД).
Извршни одбор ММФ-а треба да испуни мандат који је поставио Одбор гувернера да што пре развије приступе преуређења расподеле квота, укључујући и нову формулу за израчунавање квота у оквиру 17. Опште ревизије квота. Подржани су напоре Извршног одбора ММФ-а и Међународног монетарног и финансијског комитета у развоју општих принципа који ће водити будуће дискусије и помоћи у „неговању конвергенције ставова око хитних реформи квота и управљања”.
Даље прилагођавање квота у ММФ-у не би требало да иде на штету земаља у развоју, одражавајући релативне позиције земаља у глобалној економији и повећавајући удео брзорастућих економија, као и земаља у развоју.
Потврђено је да је ревизија акционарства Светске банке кључни алат за јачање мултилатерализма и повећање легитимитета Групе Светске банке, као боље и ефикасније институције за финансирање развоја. Она даје помоћ земљама чланицама, како финансијску тако и у виду савета како да повећају свој економски развој, да избегну сиромаштво и очувају међународне инвестиције.
БРИКС наставља да се залаже за повећани глас и заступљеност земаља у развоју, поткрепљено прерасподелом акционарства која „исправља њихову историјску недовољну заступљеност“. Настоји да осигура да борба против сиромаштва и неједнакости, укључујући и стварање радних места, у изазовном контексту климатских промена и дигитализације, остане централна мисија Групе Светске банке.
Питање квота
Делимичном реформом квота у ММФ-у у динамичној глобалној економији, донекле је ојачана улога земаља са убрзаним развојем. Четири од пет земаља БРИКС-а – Бразил, Кина, Индија и Русија – први пут су укључене у „првих десет“ највећих чланица ММФ-а, а са њима у друштву су САД, Јапан, Француска, Немачка, Италија и Велика Британија. Земље БРИКС-а добиле су тада веће квоте, односно 14,7 одсто укупних гласова у ММФ-у.
Са проширењем БРИКС-а са новим земаља долази до одређене прекомпозиције укупних квота и гласова ове групације у ММФ-у у правцу њиховог јачања, што је нова реалност која мора да се уважава (14,7 одсто плус 3,7 одсто једнако 18,4 одсто укупних гласова чланица БРИКС-а у ММФ-у, што је довољно за право вета). Треба рећи да и све земље у развоју заједно у ММФ-у имају довољно гласова за вето, али због њихових разнородних ставова, оне га никада до сада нису активирале.
ММФ мора остати адекватно опремљен ресурсима и агилан, у центру глобалне мреже финансијске сигурности, како би ефикасно подржао своје чланице
Кинеска квота износи 6,41 одсто укупних квота, а гласови Кине представљају 6,08 одсто свих гласова у ММФ-у. Највећа квота од 82,99 милијарде СПВ (око 118 милијарди америчких долара) са 831.407 гласова, што је 17,46 одсто укупних квота и 16,52 одсто свих гласова у ММФ-у, остаје у власништву САД, а 15,1 одсто гласова довољно је да се блокира доношење најважнијих одлука, за које је потребно 85 одсто укупних гласова (неке мање важне одлуке у ММФ-у доносе се са 50 одсто и 70 одсто укупне гласачке снаге).
Квоте имају вишеструку улогу. Оне одређују максимални износ финансијских средстава, које чланица може да добије од ММФ-а. Квоте су кључна одредница гласачке моћи у одлукама ММФ-а, која се базира на једном гласу за сваких 100.000 СПВ, плус 250 „базних“ гласова (основних), који за сваку земљу износе 5,502 одсто укупних гласова, што значи „колико улога – толико гласова“.
Ови основни гласови имају важну улогу, јер се подједнако додељују свим земљама чланицама, што их чини посебно повољним за мале економије. Повећање основних гласова би створило одређене губитке за велике носиоце квота, али би они били релативно равномерно распоређени међу њима.
Квоте су у сржи финансија и управљања ММФ-а и одавно је требало да се реформишу. Квоте су примарни извор финансирања за подршку кредитирању и операцијама ММФ-а и оне одређују износ који земље могу да позајме од ММФ-а, њихов удео у расподели специјалних права вучења и права гласа чланица ММФ-а.
Статут ММФ-а захтева да ова институција сваких пет година спроведе процес ревизије квота, како би се осигурало да је ниво квота адекватан и да расподела одражава релативне положаје чланица у глобалној економији. Последња рунда 2023. године је на крају завршена без прилагођавања квота, што је резултирало само њиховим пропорционалним повећањем, које је у суштини повећало моћ ММФ-а, док је расподела квота између чланица остала непромењена.
Последње преуређење и прилагођавање квота ММФ-а било је пре више од 15 година, у оквиру 14. генералне ревизије квота. Као резултат тога, квоте нису у складу са данашњом економијом: растуће економије и земље у развоју укључујући Кину, чине 60 одсто глобалног БДП-а, али држе само 40 одсто гласачке моћи у ММФ-у. Тренутна расподела квота ММФ-а угрожава његов легитимитет.
Неуспех у постизању стварног преуређења квота у оквиру 17. генералне ревизије квота, која би требало да се заврши 2028. године, представљао би огроман ударац кредибилитету ММФ-а. Група 24 је саопштила да неуспех последње ревизије квота да доведе до преуређења „поткопава легитимитет и кредибилитет организације“, док је Међународни монетарни и финансијски комитет признао „хитност и важност преуређења удела у квотама“. У знак признања ове хитности, Одбор гувернера ММФ-а био је поставио рок до јуна ове године за постизање напретка у могућим приступима преуређењу квота, укључујући нову квотну формулу, са чиме се касни.
Нова формула
Нови извештај Центра за глобалну развојну политику Универзитета у Бостону истражује начине за боље усклађивање 17. генералне ревизије квота са растућом економском тежином земаља, економија у успону, уз истовремено повећање њиховог гласа и заступљености у управљању ММФ-ом.
Утврђено је се да је постојећа квотна формула ММФ-а неадекватна за јачање гласова ових земаља као групе, угрожава гласове најсиромашнијих чланица и политички је неизводљива. Потпуно усклађивање са постојећом формулом би поткопало право вета САД и готово дало право вета Кини.
Мирослав Здравковић: Замена дугова Западу за дугове Кини и БРИКС
Као решење, препоручује се усвајање нове и поједностављене формуле за квоте.Такође, истиче да би повећање основних (базних) гласова у ММФ-у ојачало глас растућих економија, али се напомиње да сама ова мера не би решила недовољну заступљеност Кине, што захтева комплементарне политике. Извештај се залаже за шире реформе управљања, како би се ојачао глас економија у успону и решила забринутост у вези са легитимитетом ММФ-а.
Садашња квотна формула, договорена је као део реформи ММФ-а из 2008. године. Ова формула за квоте коју су раније одобриле чланице ММФ-а, укључујући САД које једино имају право вета, садржи пет елемената: БДП, отвореност, варијабилност, монетарне резерве и фактор компресије. Квотна формула = (0,5 БДП комбиновано + 0,3 отвореност + 0,15 варијабилност + 0,05 резерве) x фактор компресије.
Укратко, формула се може објаснити као:
- БДП: Трогодишњи просек „блендираног БДП-а”, користећи 60 одсто БДП-а по тржишним ценама и 40 одсто БДП-а по паритету куповне моћи.
• Отвореност: Петогодишњи просек збира текућих прихода и текућих плаћања свих економских трансакција између резидентних и нерезидентних ентитета, осим оних које се односе на трансакције финансијског рачуна.
• Варијабилност: Просек суме текућих примања и нето токови капитала (мерена као стандардно одступање од центрираног трогодишњег тренда током тринаестогодишњег периода).
• Резерве: Дванаестомесечни просек званичних резерви (девизне резерве, СПВ, резервна позиција у ММФ-у и злато).
• Фактор компресије(к): Овај експонент (тренутно k=0,95) има за циљ да смањи дисперзију удела квота, смањењем удела већих чланица и повећањем удела мањих.
Ако би се данас цела расподела квота преусмерила стриктно пратећи тренутну формулу за квоте, гласачка моћ САД би опала на 13,99 одсто, што би довело до пада испод 15 одсто и губитка права вета у ММФ-у. Удео Кине у гласачким правима би се више него удвостручио са 6,08 одсто на 13,84 одсто и скоро би надмашио амерички, јер је кинеска економија значајно порасла од последњег прилагођавања квота. Растућа тржишта и региони у развоју ван Азије би добили смањење уместо повећања гласачке снаге, а многе од најсиромашнијих чланица ММФ-а би се суочиле са смањењем квота.
Као решење могла би се предложити нова формула би задржала САД изнад прага вета од 15 одсто, Кину испод 15 одсто и повећала квоте за земље у развоју. Таква формула би била поједностављена и састојала би се од само две варијабиле: БДП-а са тежином од 85 одсто (користећи 55 одсто БДП-а по тржишним ценама и 45 одсто по паритету куповне моћи) и варијабилност са тежином од 15 одсто.
Фактор компресије би био 0,903 што је важна промена за представљање брзорастућих економија, јер повећање тежине фактора компресије служи за повећање квота за мале економије. Могућа нова квотна формула = (0,85 БДП комбиновано + 0,15 Варијабилност) x 0,903 Фактор компресије.
За разлику од тренутне формуле, по могућој новој формули, економије у успону би повећале своје квоте, са 32,0 одсто на 36,2 одсто укупних квота у ММФ-у. Кина би и даље имала значајно повећање своје квоте, а то је природна последица раста кинеске економије.
После две узастопне опште ревизије квота без икаквог прилагођавања, ММФ више не може то да одлаже, ако жели да остане релевантан и ефикасан у глобалној економији, због чега је наредна „поштена 17. генерална ревизија квота императив за земље у развоју”. Постоје доступне опције које би постигле значајно преуређење националних квота, а не би „прешле политичке црвене линије”, па чланице ММФ-а морају да их искористе.
***
После слома релативно стабилног бретонвудског система, који је имао утврђена ”правила понашања” и механизме функционисања, свет се нашао у перманентној валутној и финансијској кризи мањег и већег интензитета. Прекомпозиција светског монетарног поретка нарочито је присутна последњих година и са избијањем рата у Украјини, када у процесу дедоларизације долази до смањења значаја америчког долара као једине главне светске резервне валуте.
Криза у којој се свет налази не показује знакове успоравања. Растући значај земаља БРИКС-а у светској привреди и политици, нужно ће довести до одређених промена снага и центара моћи у процесу трансформације са униполарног ка мултиполарном поретку у свету, повећању улоге БРИКС-а у ММФ-у и Групи Светске банке и даљег слабљења економске моћи Америке као водеће глобалне силе.
После слома релативно стабилног бретонвудског система свет се нашао у перманентној валутној и финансијској кризи мањег и већег интензитета
Од јуна ове године специфична укупна квота и гласачка моћ БРИКС-а у ММФ-у нису дефинитивно утврђене због текућих дискусија и предлога за реформу, али БРИКС активно заговара повећану заступљеност. Иако тренутно имају око 18 одсто укупних гласова у ММФ-у, залажу се да то буде најмање 25 одсто како би боље одражавали своју економску тежину, посебно после њиховог проширења на више чланица, које сада представљају преко 40 одсто светске популације и око 39 одсто светског БДП-а према паритету куповне моћи.
БРИКС сматра да уколико ММФ не спроведе обећане промене које би довеле до јачања утицаја земаља у брзом економском развоју, то ће додатно угрозити легитимност овог највећег глобалног институционалног зајмодавца, његову ефикасност и кредибилност.
Нова развојна банка БРИКС-а, коју је основао овај блок, треба да ојача финансијску независност ових земаља. Ова финансијска организација треба да постане алтернатива Светској банци и ММФ-у и да постане важни корак на путу промене глобалне финансијске архитектуре. Банка је специјализована за инфраструктурне пројекте на територији чланица асоцијације БРИКС и у земљама у развоју.
Др Дејан Јововић је научни саветник – експерт за међународне финансије и редовни члан Научног друштва економиста Србије. Ексклузивно за Нови Стандард.
Извор: Нови Стандард
