Драган Николић о Беранама: Моја породица је само један камен који је Лим однио и обећао да ће нас вратити..
15. јануар, 2024.
Васиљевић: Земља коцкара
15. јануар, 2024.
Прикажи све

Булатовић: Носталгију лијечим илустрованом историјом Црне Горе

Мапа "Аргонаутика" Абрахама Ортелиуса, (Фото: Дан)

Крајем 19. вијека имамо 20 часописа за културу. На почетку 21. вијека немамо практично ни један који излази дневно или мјесечно. Рецимо, имате 1870. часопис „Црногорку“ гdjе је читава насловна страна посвећена Гетеу. Сада, када видите насловну страну часописа у Црној Гори, имате само главе корумпираних политичара – каже Зоран Булатовић

Зоран Булатовић у свом музеју, (Фото: Дан)

Све је почело када је на поклон од режисера Дена Клајмана, 1999. године, док је НАТО бомбардовао Савезну Републику Југославију, Зоран Булатовић добио кутијицу од месинга из 1914. године, поклон војницима на фронту. Клајман му је скренуо пажњу на натпис – у средини Британско краљевство, а са стране називи земаља савезница – Русије, Француске, Белгије, Јапана, Србије и Црне Горе. Фасцинирала га је та кутиција, каже Булатовић који већ 25 година живи и ради у Великој Британији, као и чињеница да је Црна Гора у вријеме Првог свјетског рата, можда имала око 300 хиљада становника, а стајала је раме уз раме са земљама од по 50-60 милиона житеља. Дан по дан, година за годином су се низале, а број старих мапа, књига, илустрованих докумената, растао је у Булатовићевој, најприје колекцији, а потом и у приватном музеју „Чаробна Црна Гора“, који смо и ми недавно посјетили, а који се налази у подгоричком насељу Вранићи.

– Мапе, старе књиге, часописи, илустрације, фотографије, лијек су за носталгију, па сам онда куповао пуно тих „лијекова“ и то се онда претворило у „апотеку“, коју сам у једном моменту одлучио да пребацим у Подгорицу, у Црну Гору – каже Булатовић.

Један од разлога да се посвети истраживању, јесте и чињеница да ми мало шта знамо о томе колико су Европљани били очарани Црном Гором и њеном историјом.

– Послије пет, шест година колекционарства схватио сам да су Европљани, нарочито умјетници, били фасцинирани Црном Гором. Долазили су код нас највећи писци, највећи умјетници, највећи вагабунди, највећи авантуристи. Долазили су код Његоша, код Петра Првог, код Данила, Николе, и нешто се догађало. Ми крајем 19. вијека имамо 20 часописа за културу. На почетку 21. вијека немамо практично ни један који излази дневно или мјесечно. Рецимо, имате 1870. часопис „Црногорку“ гдје је читава насловна страна посвећена Гетеу. А ви сада, када видите насловну страну часописа у Црној Гори, имате само главе корумпираних политичара – закључује Булатовић.

У музеју „Чаробна Црна Гора“ има око 1.000 илустрација, које су уједно и најбројније у његовој колекцији од око 7.000 штампаних докумената. Најстарији потиче из 16. вијека, а најбројнији су из 19. вијека. Фокусирао се на документе – мапе, књиге, часописе, који говоре о Црној Гори до 1916. године. Поред ових штампаних доказа историје у Булатовићевој колекцији налази се и извјестан број предмета – оружја, застава, приказа грбова, оруђа, ордења, а који су везани за црногорску историју. И они су нашли своје мјесто у музеју „Чаробна Црна Гора“. Изложени су поред насловница часописа – оригинала и копија, домаћих и иностраних, старих карата, махом репродукција, илустрација из старих књига…

– Овђе у музеју има око хиљаду илустрација и мапа што се тиче папира. Већином су оригинали. Ако није оригинал, онда је направљена копија из књиге. Нисам желио да уништавам књигу због неких лијепих ствари – каже Булатовић, додајући да радо посјетиоца упути на мјесто гдје се налази оригинал. Напомиње да су му најдражи посјетиоци дјеца, и да највише воли да одговара на њихова питања.

Мапа „Аргонаутика“ Абрахама Ортелиуса, (Фото: Дан)

Колекцију попуњава купујући на различитим специјализованим маркетима (пијацама), трагајући по антикварницама, на аукцијама, и то не само у Великој Британији. Труди се да све што посједује има и своју оригиналну, документовану историју, аутентичну причу, тражећи чињенице по библиотекама, музејима и архивима. Потврду да исправно ради и истражује добио је недавно, када му је у посјети био слависта из Шведске, који је био одушевљен оним што је видио у музеју „Чаробна Црна Гора“.

Булатовић каже да, нажалост, ми овђе, у Црној Гори, нијесмо довољно свјесни важности нашег историјског богатства расутог диљем Европе, по туђим музејима, архивима и библиотекама. Нисмо свјесни ни броја артефаката који су изнијети или се тичу Црне Горе. Јер, да постоји о томе свијест, каже Булатовић, држава би досад покренула неке иницијативе за поврат нашег историјског добра, или би бар тражила ако се не може добити натраг оригинале, да добијемо копије тих предмета, мапа, књига или докумената. Истиче и да у иностранству постоје ентузијасти попут њега, из Црне Горе, који би радо из патриотских побуда, кренули у таква истраживања. Односно, констатује Булатовић, треба мијењати наш однос према култури уопште, јер као мала држава немамо ни политичку ни економску моћ, па једино што нам преостаје јесте да све снаге усмјеримо ка култури.

– Морамо да кренемо, јер ако су Црнојевићи 1493. имали снаге, имали мозга да раде књиге, а ми 500 година послије тога немамо мозга, немамо снаге да тражимо бар факсимил тих књига, онда није до њих, него до нас. Спасити? Да. То је поента читава – наглашава Булатовић. Напомиње да наша незаинтересованост за поврат одговара иностраним институцијама.

Сматра и да нам недостаје добрих идеја за реализацију пројеката који би од сада прилично невидљиве културне дјелатности, нарочито музејске, учинили видљивом и занимљивом ову област и нама и странцима који долазе у Црну Гору. Сматра да ни држава, ни кровне институције као што је Академија, не чине довољно да се истражи наша историја и заштити наше насљеђе. То се, пак, огледа у слабој посјећености 27 црногорских музеја. По њему, по том питању, једино одудара музеј у Котору.

– Што је порука народу? Што мање кладионица, што више читања. Имамо 27 музеја који су слабо посјећени. Што је проблем повести дјецу, бар једанпут у 15 дана у музеј? Хајде да дамо себи задатак да обиђемо тих 27 музеја, јер се не зна који је љепши од којег – поручује Булатовић.

Преко 500 наших старих књига је у Бечу

Знаковито је, напомиње Булатовић, да је мање познато да је у Британском музеју похрањен шал Бранка Младеновића, из 1350. године. Бранко Младеновић је, каже, један од витезова цара Душана, родоначелник Братоножића, родоначелник Бранковића, а да је он успио да добије читаву експертизу ткања и састава гдје стоји да је урађен од лана, памука, златних и сребрних нити. Шал је украс, а занимљиво је додаје он, да су на шалу исти знаци као што су на апсидама цркава у Дечанима и у Котору. А, то је само дјелић наше историје.

Истиче и да су старе књиге изношене из Црне Горе током 19. и почетком 20. вијека, а многе су захваљујући Вуку Караџићу, Вуку Врчевићу и Вуку Поповићу завршиле у легату Франца Миклошича, у Бечу.

– Ова три Вука су носила књиге одавде и код Миклошича, у легату, имате преко 500 књига из Црне Горе – каже Булатовић.

Живана Јањушевић

Извор: Дан

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *