Piše: Dejan Jovović
Iako trenutno imaju oko 18 odsto ukupnih glasova u MMF-u, zemlje BRIKS-a zalažu se za najmanje 25 procenata. To bi mnogo vernije odražavalo njihovu ekonomsku težinu i udeo u globalnom BDP-u, koji danas iznosi oko 39 odsto po paritetu kupovne moći.
BRIKS svoju ulogu zasniva na konceptu koji demografsku težinu i ekonomsku ekspanziju globalnog juga suprotstavlja hegemonizmu Zapada i tradicionalnim centrima moći. Tokom 17 godina BRIKS se od finansijskog akronima za „brzorastuća tržišta” razvio u ozbiljnu političko-ekonomsku platformu i danas okuplja zemlje koje čine skoro polovinu svetskog stanovništva i ostvaruju znatan udeo u globalnom BDP-u.
Iako BRIKS i dalje funkcioniše kao neformalan savez, Brazilski centar za međunarodne odnose ga je opisao kao „prvu transregionalnu asocijaciju nezapadnih država“. Članice BRIKS-a pozvale su na 17. Samitu u Brazilu (Rio de Žaneiro) šestog i sedmog jula ove godine u zajedničkoj deklaraciji „Jačanje saradnje Globalnog juga za inkluzivnije i održivije upravljanje“, na hitnu reformu bretonvudskih institucija – Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke.
Bretonvudski monetarni sistem imao je za cilj obnavljanje međunarodnog finansijskog sistema koji je bio razbijen Velikom depresijom 1930-ih, uz zadržavanje fiksnih deviznih kurseva posle sloma zlatnog standarda. Bretonvudski sporazum je zapravo uredio monetarne odnose zapadnih kapitalističkih saveznika na način da je svaka zapadna valuta pokriće imala u američkom dolaru, dok je američki dolar pokriće imao u zlatu. Stvorena je određena institucionalna disproporcija sistema, pošto nisu uzeti u obzir interesi većine zemalja, danas poznatih kao zemlje u razvoju.
Uređenje sistema
MMF je osnovan sa zadatkom da održava red u međunarodnom monetarnom sistemu, a Svetska Banka da promoviše ukupan ekonomski razvoj. U stvari, MMF je trebalo da obezbedi saradnju u oblasti međunarodnih plaćanja i politike deviznih kurseva i da odobrava kredite za kratkoročno uravnoteženje platnog bilansa, a Svetska banka da dugoročnim kreditima, prevashodno u infrastrukturu, omogući obnovu i privredni razvoj i smanji siromaštvo.
Reforma MMF-a potrebna je, pre svega, u samom mehanizmu odlučivanja, odnosno preraspodeli nacionalnih kvota i glasačke snage zemalja članica, koju sprečavaju posebno SAD, koje sa visinom svoje kvote i brojem glasova mogu da blokiraju donošenje svih najvažnijih odluka. Ali, rastući značaj zemalja sa ubrzanim razvojem, posebno zemalja BRIKS-a u svetskoj privredi i politici, nužno će morati da dovede do određenih postepenih promena snaga i centara moći u ovoj međunarodnoj finansijskoj instituciji.
Kvote i upravljanje MMF-om objektivno još uvek ne odražavaju promene u strukturi globalne ekonomije. Činjenica da kvote sa pravom glasa ne odgovaraju ekonomskom statusu zemalja članica smanjuju zastupljenost dinamičnih privreda u usponu i zemalja u razvoju, te slabo odražavaju objektivnost i legitimnost MMF-a.
MMF je više puta upozoren, a i sam je svestan da se današnji svet promenio, što govore pokazatelji privrednog rasta zemalja BRIKS-a, gde je Kina već nekoliko godina svetski lider. To bi moralo da se odrazi i na kvote u MMF-u, iz kojih proističu i glasačka prava koja imaju zemlje u tom telu. Iako je očigledno da je postojeće stanje globalne moći neodrživo, SAD teško prihvataju novu realnost, da više ne mogu da budu glavni svetski igrač koji donosi odluke prema svojim interesima i pita se za sve.
Treba napomenuti da, iako je Amerika još uvek najveća ekonomija sveta merena u nominalnom BDP-u, Kina je prva ako se meri na osnovu pariteta kupovnih snaga.
Od završetka Drugog svetskog rata, Amerika je igrala ključnu ulogu u MMF-u, što je proisticalo iz njene dominantne ekonomske snage u tom trenutku. Vremenom njena kvota je postepeno smanjivana, kao i nekim drugim značajnim zapadnim zemljama. Međutim, reformski proces je u poslednjih 20-30 godina bio dosta spor, a tokovi u svetskoj privredi, koji su bili izuzetno dinamični, nisu odražavali adekvatne reforme kvota i glasova u MMF-u.
Zahtev zemalja BRIKS-a deluje opravdano s obzirom na parametre koji utiču na određivanje kvota, ali je pitanje kada bi mogla da usledi naredna preraspodela kvota. SAD, ali i neke druge najbogatije zapadne zemlje ne žele da izgube uticaj, pa rade sve kako bi opstruisale taj proces. To svakako neće ići lako, jer će zahvaljujući određenim procedurama unutar MMF-a zemlje članice voditi računa o svojoj pregovaračkoj poziciji.
Neophodnost reforme
Povodom 80. godišnjice osnivanja MMF i Svetske banke u Breton Vudsu (osnivački akt potpisan je 1945), BRIKS je ponovo istakao potrebu za njihovom reformom, kako bi postale „fleksibilnije, agilnije, efikasnije, kredibilnije, inkluzivnije, prikladnije svrsi, nepristrasnije, odgovornije i reprezentativnije, jačajući njihov legitimitet”.
MMF je više puta upozoren, a i sam je svestan da se današnji svet promenio, što govore pokazatelji privrednog rasta zemalja BRIKS-a
Pre svega, moraju reformisati svoju strukturu upravljanja kako bi odražavala transformaciju globalne ekonomije od njihovog osnivanja. Glas i zastupljenost rastućih ekonomija u ovim institucijama moraju odražavati njihovu sve veću težinu u svetskoj privredi. Potrebno je poboljšanje procedure upravljanja, uključujući i proces selekcije zasnovan na zaslugama i inkluzivnosti, koji bi povećao regionalnu raznolikost i zastupljenost brzorastućih ekonomija u rukovodstvu MMF-a i Grupe svetske banke, kao i ulogu i udeo žena na rukovodećem nivou.
Ministri finansija zemalja BRIKS-a pozvali su uoči ovogodišnjeg samita bloka na sveobuhvatne reforme, pre svega, u strukturi MMF, uključujući sistem nacionalnih kvota zemalja članica i raspodele glasačkih prava, i kraj preovlađujuće prakse da Evropljanin bude na čelu MMF-a. Ovo je objavljeno u zajedničkoj izjavi koja odražava prvi jedinstveni stav bloka prema reformisanju međunarodnih finansijskih institucija, ističući rastuću ambiciju grupe da dovede do transformacije globalnog finansijskog sistema.
Ministri su potvrdili svoju podršku predlozima koji će biti razmatrani tokom narednog sastanka MMF zakazanog za decembar ove godine, koji će se fokusirati na izmenu sistema kvota koji određuje doprinose zemalja i njihova prava glasa. U saopštenju se navodi: „Preraspodela kvota mora odražavati relativne položaje članica u globalnoj ekonomiji, uz očuvanje udela najsiromašnijih zemalja“, naglašavajući potrebu za povećanjem udela zemalja u razvoju. Ministri finansija BRIKS-a predložili su i nove kriterijume za određivanje kvota, uključujući bruto domaći proizvod, kupovnu moć i relativnu vrednost valute, kako bi se osigurala veća zastupljenost ekonomija sa niskim prihodima.
Elis Bektaš: Federacija BiH i njena Civilna zaštita kao loš primjer
Širenje BRIKS-a na šest novih zemalja: Egipta, Etiopije, Indonezije, Irana, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije, zajedno sa osnivačima (Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike), pojačava diplomatski uticaj grupe, jer nastoji da pojača glas ekonomija u razvoju na globalnom jugu i reformiše finansijske institucije, kojima su decenijama tradicionalno dominirale zapadne zemlje.
U stvari, Saudijska Arabija koja održava bliske odnose sa SAD, trebalo je da se pridruži BRIKS-u još prošle godine, ali još nije donela konačnu odluku, ali na zvaničnom sajtu BRIKS-a kraljevstvo je već navedeno kao članica.
Ministri su ponovili poziv za „pojačanje regionalne zastupljenosti u upravljanju MMF-om, napuštajući zastareli „džentlmenski sporazum” koji datira iz Breton Vudsa 1944. godine na kraju Drugog svetskog rata, koji više nije pogodan za sadašnji globalni sistem“, uz potpuno poštovanje principa kompetentnosti u izboru rukovodstva.
Preraspodela akcionarstva
U trenutnom kontekstu neizvesnosti i nestabilnosti, MMF mora ostati adekvatno opremljen resursima i agilan, u centru globalne mreže finansijske sigurnosti, kako bi efikasno podržao svoje članice, posebno najranjivije zemlje.
Uprkos odsustvu prilagođavanja kvota, data je saglasnost za predloženo povećanje kvota u okviru 16. Opšte revizije kvota i pozivane članice MMF-a koje to još nisu učinile da daju svoju saglasnost i sprovedu predloženo povećanja kvota bez daljeg odlaganja.
Odbor guvernera MMF je decembra 2023. godine zaključio 16. opštu reviziju kvota i odobrio povećanje kvota članica MMF-a za 50 odsto (239 milijardi SPV, ili 320 milijardi američkih dolara), što dovodi do povećanja ukupnih kvota na 716 milijardi SPV (960 milijardi USD).
Izvršni odbor MMF-a treba da ispuni mandat koji je postavio Odbor guvernera da što pre razvije pristupe preuređenja raspodele kvota, uključujući i novu formulu za izračunavanje kvota u okviru 17. Opšte revizije kvota. Podržani su napore Izvršnog odbora MMF-a i Međunarodnog monetarnog i finansijskog komiteta u razvoju opštih principa koji će voditi buduće diskusije i pomoći u „negovanju konvergencije stavova oko hitnih reformi kvota i upravljanja”.
Dalje prilagođavanje kvota u MMF-u ne bi trebalo da ide na štetu zemalja u razvoju, odražavajući relativne pozicije zemalja u globalnoj ekonomiji i povećavajući udeo brzorastućih ekonomija, kao i zemalja u razvoju.
Potvrđeno je da je revizija akcionarstva Svetske banke ključni alat za jačanje multilateralizma i povećanje legitimiteta Grupe Svetske banke, kao bolje i efikasnije institucije za finansiranje razvoja. Ona daje pomoć zemljama članicama, kako finansijsku tako i u vidu saveta kako da povećaju svoj ekonomski razvoj, da izbegnu siromaštvo i očuvaju međunarodne investicije.
BRIKS nastavlja da se zalaže za povećani glas i zastupljenost zemalja u razvoju, potkrepljeno preraspodelom akcionarstva koja „ispravlja njihovu istorijsku nedovoljnu zastupljenost“. Nastoji da osigura da borba protiv siromaštva i nejednakosti, uključujući i stvaranje radnih mesta, u izazovnom kontekstu klimatskih promena i digitalizacije, ostane centralna misija Grupe Svetske banke.
Pitanje kvota
Delimičnom reformom kvota u MMF-u u dinamičnoj globalnoj ekonomiji, donekle je ojačana uloga zemalja sa ubrzanim razvojem. Četiri od pet zemalja BRIKS-a – Brazil, Kina, Indija i Rusija – prvi put su uključene u „prvih deset“ najvećih članica MMF-a, a sa njima u društvu su SAD, Japan, Francuska, Nemačka, Italija i Velika Britanija. Zemlje BRIKS-a dobile su tada veće kvote, odnosno 14,7 odsto ukupnih glasova u MMF-u.
Sa proširenjem BRIKS-a sa novim zemalja dolazi do određene prekompozicije ukupnih kvota i glasova ove grupacije u MMF-u u pravcu njihovog jačanja, što je nova realnost koja mora da se uvažava (14,7 odsto plus 3,7 odsto jednako 18,4 odsto ukupnih glasova članica BRIKS-a u MMF-u, što je dovoljno za pravo veta). Treba reći da i sve zemlje u razvoju zajedno u MMF-u imaju dovoljno glasova za veto, ali zbog njihovih raznorodnih stavova, one ga nikada do sada nisu aktivirale.
MMF mora ostati adekvatno opremljen resursima i agilan, u centru globalne mreže finansijske sigurnosti, kako bi efikasno podržao svoje članice
Kineska kvota iznosi 6,41 odsto ukupnih kvota, a glasovi Kine predstavljaju 6,08 odsto svih glasova u MMF-u. Najveća kvota od 82,99 milijarde SPV (oko 118 milijardi američkih dolara) sa 831.407 glasova, što je 17,46 odsto ukupnih kvota i 16,52 odsto svih glasova u MMF-u, ostaje u vlasništvu SAD, a 15,1 odsto glasova dovoljno je da se blokira donošenje najvažnijih odluka, za koje je potrebno 85 odsto ukupnih glasova (neke manje važne odluke u MMF-u donose se sa 50 odsto i 70 odsto ukupne glasačke snage).
Kvote imaju višestruku ulogu. One određuju maksimalni iznos finansijskih sredstava, koje članica može da dobije od MMF-a. Kvote su ključna odrednica glasačke moći u odlukama MMF-a, koja se bazira na jednom glasu za svakih 100.000 SPV, plus 250 „baznih“ glasova (osnovnih), koji za svaku zemlju iznose 5,502 odsto ukupnih glasova, što znači „koliko uloga – toliko glasova“.
Ovi osnovni glasovi imaju važnu ulogu, jer se podjednako dodeljuju svim zemljama članicama, što ih čini posebno povoljnim za male ekonomije. Povećanje osnovnih glasova bi stvorilo određene gubitke za velike nosioce kvota, ali bi oni bili relativno ravnomerno raspoređeni među njima.
Kvote su u srži finansija i upravljanja MMF-a i odavno je trebalo da se reformišu. Kvote su primarni izvor finansiranja za podršku kreditiranju i operacijama MMF-a i one određuju iznos koji zemlje mogu da pozajme od MMF-a, njihov udeo u raspodeli specijalnih prava vučenja i prava glasa članica MMF-a.
Statut MMF-a zahteva da ova institucija svakih pet godina sprovede proces revizije kvota, kako bi se osiguralo da je nivo kvota adekvatan i da raspodela odražava relativne položaje članica u globalnoj ekonomiji. Poslednja runda 2023. godine je na kraju završena bez prilagođavanja kvota, što je rezultiralo samo njihovim proporcionalnim povećanjem, koje je u suštini povećalo moć MMF-a, dok je raspodela kvota između članica ostala nepromenjena.
Poslednje preuređenje i prilagođavanje kvota MMF-a bilo je pre više od 15 godina, u okviru 14. generalne revizije kvota. Kao rezultat toga, kvote nisu u skladu sa današnjom ekonomijom: rastuće ekonomije i zemlje u razvoju uključujući Kinu, čine 60 odsto globalnog BDP-a, ali drže samo 40 odsto glasačke moći u MMF-u. Trenutna raspodela kvota MMF-a ugrožava njegov legitimitet.
Neuspeh u postizanju stvarnog preuređenja kvota u okviru 17. generalne revizije kvota, koja bi trebalo da se završi 2028. godine, predstavljao bi ogroman udarac kredibilitetu MMF-a. Grupa 24 je saopštila da neuspeh poslednje revizije kvota da dovede do preuređenja „potkopava legitimitet i kredibilitet organizacije“, dok je Međunarodni monetarni i finansijski komitet priznao „hitnost i važnost preuređenja udela u kvotama“. U znak priznanja ove hitnosti, Odbor guvernera MMF-a bio je postavio rok do juna ove godine za postizanje napretka u mogućim pristupima preuređenju kvota, uključujući novu kvotnu formulu, sa čime se kasni.
Nova formula
Novi izveštaj Centra za globalnu razvojnu politiku Univerziteta u Bostonu istražuje načine za bolje usklađivanje 17. generalne revizije kvota sa rastućom ekonomskom težinom zemalja, ekonomija u usponu, uz istovremeno povećanje njihovog glasa i zastupljenosti u upravljanju MMF-om.
Utvrđeno je se da je postojeća kvotna formula MMF-a neadekvatna za jačanje glasova ovih zemalja kao grupe, ugrožava glasove najsiromašnijih članica i politički je neizvodljiva. Potpuno usklađivanje sa postojećom formulom bi potkopalo pravo veta SAD i gotovo dalo pravo veta Kini.
Miroslav Zdravković: Zamena dugova Zapadu za dugove Kini i BRIKS
Kao rešenje, preporučuje se usvajanje nove i pojednostavljene formule za kvote.Takođe, ističe da bi povećanje osnovnih (baznih) glasova u MMF-u ojačalo glas rastućih ekonomija, ali se napominje da sama ova mera ne bi rešila nedovoljnu zastupljenost Kine, što zahteva komplementarne politike. Izveštaj se zalaže za šire reforme upravljanja, kako bi se ojačao glas ekonomija u usponu i rešila zabrinutost u vezi sa legitimitetom MMF-a.
Sadašnja kvotna formula, dogovorena je kao deo reformi MMF-a iz 2008. godine. Ova formula za kvote koju su ranije odobrile članice MMF-a, uključujući SAD koje jedino imaju pravo veta, sadrži pet elemenata: BDP, otvorenost, varijabilnost, monetarne rezerve i faktor kompresije. Kvotna formula = (0,5 BDP kombinovano + 0,3 otvorenost + 0,15 varijabilnost + 0,05 rezerve) x faktor kompresije.
Ukratko, formula se može objasniti kao:
- BDP: Trogodišnji prosek „blendiranog BDP-a”, koristeći 60 odsto BDP-a po tržišnim cenama i 40 odsto BDP-a po paritetu kupovne moći.
• Otvorenost: Petogodišnji prosek zbira tekućih prihoda i tekućih plaćanja svih ekonomskih transakcija između rezidentnih i nerezidentnih entiteta, osim onih koje se odnose na transakcije finansijskog računa.
• Varijabilnost: Prosek sume tekućih primanja i neto tokovi kapitala (merena kao standardno odstupanje od centriranog trogodišnjeg trenda tokom trinaestogodišnjeg perioda).
• Rezerve: Dvanaestomesečni prosek zvaničnih rezervi (devizne rezerve, SPV, rezervna pozicija u MMF-u i zlato).
• Faktor kompresije(k): Ovaj eksponent (trenutno k=0,95) ima za cilj da smanji disperziju udela kvota, smanjenjem udela većih članica i povećanjem udela manjih.
Ako bi se danas cela raspodela kvota preusmerila striktno prateći trenutnu formulu za kvote, glasačka moć SAD bi opala na 13,99 odsto, što bi dovelo do pada ispod 15 odsto i gubitka prava veta u MMF-u. Udeo Kine u glasačkim pravima bi se više nego udvostručio sa 6,08 odsto na 13,84 odsto i skoro bi nadmašio američki, jer je kineska ekonomija značajno porasla od poslednjeg prilagođavanja kvota. Rastuća tržišta i regioni u razvoju van Azije bi dobili smanjenje umesto povećanja glasačke snage, a mnoge od najsiromašnijih članica MMF-a bi se suočile sa smanjenjem kvota.
Kao rešenje mogla bi se predložiti nova formula bi zadržala SAD iznad praga veta od 15 odsto, Kinu ispod 15 odsto i povećala kvote za zemlje u razvoju. Takva formula bi bila pojednostavljena i sastojala bi se od samo dve varijabile: BDP-a sa težinom od 85 odsto (koristeći 55 odsto BDP-a po tržišnim cenama i 45 odsto po paritetu kupovne moći) i varijabilnost sa težinom od 15 odsto.
Faktor kompresije bi bio 0,903 što je važna promena za predstavljanje brzorastućih ekonomija, jer povećanje težine faktora kompresije služi za povećanje kvota za male ekonomije. Moguća nova kvotna formula = (0,85 BDP kombinovano + 0,15 Varijabilnost) x 0,903 Faktor kompresije.
Za razliku od trenutne formule, po mogućoj novoj formuli, ekonomije u usponu bi povećale svoje kvote, sa 32,0 odsto na 36,2 odsto ukupnih kvota u MMF-u. Kina bi i dalje imala značajno povećanje svoje kvote, a to je prirodna posledica rasta kineske ekonomije.
Posle dve uzastopne opšte revizije kvota bez ikakvog prilagođavanja, MMF više ne može to da odlaže, ako želi da ostane relevantan i efikasan u globalnoj ekonomiji, zbog čega je naredna „poštena 17. generalna revizija kvota imperativ za zemlje u razvoju”. Postoje dostupne opcije koje bi postigle značajno preuređenje nacionalnih kvota, a ne bi „prešle političke crvene linije”, pa članice MMF-a moraju da ih iskoriste.
***
Posle sloma relativno stabilnog bretonvudskog sistema, koji je imao utvrđena ”pravila ponašanja” i mehanizme funkcionisanja, svet se našao u permanentnoj valutnoj i finansijskoj krizi manjeg i većeg intenziteta. Prekompozicija svetskog monetarnog poretka naročito je prisutna poslednjih godina i sa izbijanjem rata u Ukrajini, kada u procesu dedolarizacije dolazi do smanjenja značaja američkog dolara kao jedine glavne svetske rezervne valute.
Kriza u kojoj se svet nalazi ne pokazuje znakove usporavanja. Rastući značaj zemalja BRIKS-a u svetskoj privredi i politici, nužno će dovesti do određenih promena snaga i centara moći u procesu transformacije sa unipolarnog ka multipolarnom poretku u svetu, povećanju uloge BRIKS-a u MMF-u i Grupi Svetske banke i daljeg slabljenja ekonomske moći Amerike kao vodeće globalne sile.
Posle sloma relativno stabilnog bretonvudskog sistema svet se našao u permanentnoj valutnoj i finansijskoj krizi manjeg i većeg intenziteta
Od juna ove godine specifična ukupna kvota i glasačka moć BRIKS-a u MMF-u nisu definitivno utvrđene zbog tekućih diskusija i predloga za reformu, ali BRIKS aktivno zagovara povećanu zastupljenost. Iako trenutno imaju oko 18 odsto ukupnih glasova u MMF-u, zalažu se da to bude najmanje 25 odsto kako bi bolje odražavali svoju ekonomsku težinu, posebno posle njihovog proširenja na više članica, koje sada predstavljaju preko 40 odsto svetske populacije i oko 39 odsto svetskog BDP-a prema paritetu kupovne moći.
BRIKS smatra da ukoliko MMF ne sprovede obećane promene koje bi dovele do jačanja uticaja zemalja u brzom ekonomskom razvoju, to će dodatno ugroziti legitimnost ovog najvećeg globalnog institucionalnog zajmodavca, njegovu efikasnost i kredibilnost.
Nova razvojna banka BRIKS-a, koju je osnovao ovaj blok, treba da ojača finansijsku nezavisnost ovih zemalja. Ova finansijska organizacija treba da postane alternativa Svetskoj banci i MMF-u i da postane važni korak na putu promene globalne finansijske arhitekture. Banka je specijalizovana za infrastrukturne projekte na teritoriji članica asocijacije BRIKS i u zemljama u razvoju.
Dr Dejan Jovović je naučni savetnik – ekspert za međunarodne finansije i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije. Ekskluzivno za Novi Standard.
Izvor: Novi Standard
