Шта чини један град динамичним, економски слободним и пожељним за живот и пословање? Да ли су то нижи порези, ефикаснија јавна потрошња или флексибилност тржишта рада? И како уопште можемо измјерити нешто тако комплексно као што је “економска слобода” на локалном нивоу?
О томе смо за сајт Универзитета Црне Горе разговарали са проф. др Александром Томићем, продеканом за стратегију, иновације и технологију на престижном Бостон колеџу, као са међународним стручњаком који повезује истраживачке увиде из САД-а са црногорском академском заједницом са којом је дубоко повезан. Повод за овај разговор је био традиционални догађај на УЦГ-у Дани научне дијаспоре.
ПР УЦГ: Били сте учесник манифестације „Дани научне дијаспоре“ на Универзитету Црне Горе. За почетак да Вас питамо какве су ваше везе с Универзитетом Црне Горе и Црном Гором?
ПРОФ. ДР ТОМИЋ: Моја породица и ја проводимо љето овдје како бисмо ојачали повезаност наше дјеце с Црном Гором. Поред тога, Бостон Цоллеге (БЦ) и Универзитет Црне Горе потписали су општи меморандум о разумијевању с циљем јачања сарадње између наших институција. У оквиру овог меморандума већ смо прошле године организовали посјету 13 асистената са Економског факултета на Бостон Цоллеге , гдје смо приредили посјете предавањима, радионице, као и посјете другим универзитетима и Бостон Фед-у. Посјетиоци су имали прилику да се упознају с холистичким приступом БЦ -а у настави и ангажману студената, употребом АИ-а у наставном процесу, као и да прате интеракцију на предавањима и повежу се с професорима БЦ-а у областима истраживачких интереса.
Ове године се сарадња наставља са посјетом групе доцената, ванредних и редовних професора Економског факултета у септембру. Планирана је обука, посјета предавањима и успостављање контаката са професорима са Бостон Цоллеге-а у појединачним областима специјализације. Настојимо да продубимо ову сарадњу кроз даље размјене професора и студената, могућу љетњу школу у Црној Гори и друге активности.
Сенатори УЦГ једногласно подржали Програм развоја Универзитета Црне Горе проф. др Владимира Божовића
Тренутно на Бостон Цоллеге-у борави мр Балша Ивановић, докторанд Филолошког факултета УЦГ и сарадник у настави на Студијском програму за енглески језик и књижевност, у оквиру програма Summer Visiting Doctoral Research Fellowship Program. Ова љетња истраживачка стипендија додјељује се годишње ограниченом броју изузетних докторанада из цијелог свијета, а Ивановић је први стипендиста из Црне Горе који је добио ову част.
УЦГ: Како видите значај оваквих догађаја за повезивање истраживача из Црне Горе са колегама из иностранства, и на који начин ваше истраживање доприноси овој заједници? Какво је ваше искуство са овог скупа и који је исход?
ПРОФ. ДР ТОМИЋ: Дани научне дијаспоре били су сјајан догађај, и изненадило ме је богатство талената научника повезаних с Црном Гором. Занимљиво је да ми је то пружило прилику да се повежем с неким људима из Бостона које дуго нисам видио. Главни критеријум за успјех биће способност одржавања веза између научника из иностранства и Црне Горе те ангажовање на нешто трајнијој основи за сарадњу с колегама. Црна Гора посједује велики научни потенцијал и сви бисмо требали радити на томе да га представимо на свјетској сцени.
ПР УЦГ: Ваше истраживање се фокусира на евалуацију и унапређење Индекса економске слободе метрополитанских подручја (МЕФИ). Шта вас је мотивисало да проучавате МЕФИ и зашто је важно имати тачно мјерење економске слободе у градовима?
ПРОФ. ДР ТОМИЋ: Питање које се поставља јесте како економска слобода утиче на различите аспекте градова, као што је економски развој. Сједињене Америчке Државе су јединствене на неки начин јер се многе различите услуге, попут полиције те основног и средњег образовања, пружају и финансирају на локалном нивоу. Због тога градови имају различите порезне структуре и обезбјеђују врло различите нивое ових услуга. Ови фактори долазе до изражаја приликом конкуренције за привлачење индустрија да се смјесте у град, као и када се такмиче за становнике. Није унапријед јасно у ком ће се правцу ефекти кретати: хоће ли виши ниво услуга учинити град привлачнијим за становнике и предузећа, или ће виши порези који их прате бити штетни за способност града да привуче предузећа и становнике. Иста дилема важи и за друге аспекте економске слободе. Стога, правилно мјерење индекса економске слободе је кључно како би се могло прецизније процијенити какав ће утицај економска слобода имати на град.
ПР УЦГ: МЕФИ тренутно користи једнаку тежину за варијабле као што су владина потрошња, опорезивање и слобода тржишта рада. Можете ли објаснити зашто једнака тежина може бити проблематична и како ваше истраживање предлаже да се тај приступ унаприједи?
ПРОФ. ДР ТОМИЋ: Једнако пондерисање у суштини претпоставља да су све варијабле које улазе у индекс савршени супститути. Ово може, али и не мора бити тачно, тако да пондерисање треба испитати, а то је, у суштини, оно чиме се бавимо у нашој студији. У основи, користимо статистички досљеднији и ригорознији приступ изградњи овог индекса. Исто би могло важити и за друге, познатије мјере економске слободе.
ПР УЦГ: Ваше истраживање често укључује анализу сложених економских података. Како своје налазе чините доступним доносиоцима одлука или пословним лидерима који можда немају техничку позадину из економије?
ПРОФ. ДР ТОМИЋ: Прије свега, технички рјечник остављам за техничку публику. Код не-техничке публике, крећем од увида, а не од резултата. Фокусирам се на то што открића значе у контексту расправљаног питања, које су практичне импликације и какве су препоруке. Такође, при презентацији резултата трудим се да их прикажем на смислен начин, а не само кроз коефицијенте, стандардне грешке итд. Техничке детаље објашњавам само кад је то потребно или када се покрену током разговора. Укратко, прилагођавам презентацију публици.
ПР УЦГ: С обзиром на ваше искуство у примијењеној економији и аналитици, како видите улогу података и технологије у будућности економског истраживања и креирања политика?
ПРОФ. ДР ТОМИЋ: Отишао бих чак до екстрема и тврдио да не постоји квалитетно економско истраживање без података. Ипак, можда сам пристрасан јер сам каријеру провео у срединама богатим подацима, као што су Сједињене Америчке Државе и Европска унија. С обзиром на технолошки напредак и све бржу размјену знања, све је мање оправдања за неупотребу података. Међутим, врло је важно обратити пажњу на процес генерисања података како би се осигурао њихов квалитет и поузданост. Ако подаци не постоје, битно је размислити о томе како побољшати прикупљање података, како би једног дана истраживачи и аналитичари могли користити те информације. Укратко, подаци су већ сада веома важни и њихов значај ће само расти.
ПР УЦГ: Као продекан за стратегију, иновације и технологију на Бостон Колеџу, како укључујете своја истраживања у академске програме које надгледате, посебно у областима примијењене аналитике и економије?
ПРОФ. ДР ТОМИЋ: Моје образовање као економисте и истраживање у области примијењене микроекономије веома су корисни у мом раду као помоћника декана за стратегију, иновације и технологију. Прво, ослањам се на податке приликом доношења одлука или предлагања нових иницијатива. Када је ријеч о коришћењу података, не заустављам се на једноставном прикупљању и коришћењу података, већ пажљиво разматрам квалитет података и које податке могу користити као замјену за оне аспекте које не можемо директно посматрати. Такође, стално тражим начине да податке претворим у смислене увиде који могу да усмјеравају моје и одлуке мог тима.
ПР УЦГ: Радили сте на различитим академским позицијама у разним институцијама и као главни стручњак за економетрију у фирми у Луксембургу. Како су та разноврсна искуства обликовала ваш приступ економском истраживању и предавању?
ПРОФ. ДР ТОМИЋ: Сва та искуства помогла су ми да усмјерим пажњу на крајњи циљ сваке анализе, а то је доношење одређене политике или пословне одлуке. Помогла су ми да се фокусирам на питање „Па шта онда?“ Другим ријечима, како се одређена теорија манифестује у „стварном свијету“ или која је њена практична вриједност изван учионице или техничке публикације. Искуства су ме научила да започнем са стварним проблемом, теоријски га уоквирим, емпиријски испитам и, на крају, јасно одредим импликације налаза и све препоруке. Ово ми је нарочито помогло да постанем ефикаснији предавач, јер придајем велики значај повезивању појмова из наставе с примјерима изван учионице и подстичем студенте да пронађу сличне везе у својим животима.
ПР УЦГ: Који бисте савјет дали студентима и младим истраживачима који су заинтересовани за каријеру у примијењеној економији, анализи података или економетрији? Које вјештине и знања сматрате кључним за успјех у тим областима?
ПРОФ. ДР ТОМИЋ: Рекао бих да је најважнија вјештина превођење појава у хипотезе које се могу емпиријски тестирати. Другим ријечима, како се пословно, политичко или друштвено питање може квантификовати и које се варијабле могу користити за директно мјерење или као индикатори фактора од интереса. С техничке стране, солидно разумијевање економетрије, посебно сложенијих питања као што су ендогеност, дизајн експеримената и слично, изузетно је важно. На крају, важно је бити способан превести резултате у увид и повезати квантитативне налазе са њиховим импликацијама у стварном свијету.
Извор: УЦГ
