Пише: П.Р.
Професор међународних односа и безбједносних студија на Факултету политичких знаности у Загребу Дејан Јовић оцијенио је да се Хрватска политиком према Црној Гори издвојила унутар Европске уније (ЕУ) до мјере да су, како наводи, поједине чланице Загребу поручиле да проширење није само хрватско питање. Он сматра да Хрватска и даље може покушати да блокира европски пут Црне Горе, али упозорава да такав приступ има политичку цијену и посљедице.
„Хрватска се својом етноприоритетном и домовинскоратном вањском политиком према Црној Гори истакла толико да су јој неке друге земље рекле: ‘Само мало, није проширење ЕУ само ваша ствар, него и наша’“, навео је Јовић на платформи X.
Додао је да, према његовој оцјени, није ријеч само о неколико држава, већ и о значајнијим чланицама ЕУ.
„Довољно је пажљиво пратити изјаве разних министара вањских послова ових дана, а и изјаве повјеренице за проширење“, навео је Јовић.
Он сматра да Загреб, док год у процесу проширења постоји правило једногласности и могућност вета, може покушати да заустави напредовање неке државе кандидата.
Kao što je već rečeno: Hrvatska se svojom etnoprioritetnom i domovinskoratnom vanjskom politikom prema Crnoj Gori istakla toliko da su joj neke druge zemlje rekle: "samo malo, nije proširenje Europske unije samo vaša stvar, nego i naša". To nisu samo ove tri koje navodi ovaj… pic.twitter.com/ZdP0nH57FM
— Dejan Jovic (@DejanFpzg) October 13, 2026
„Хрватска и даље може покушати блокирати, што јој може и успјети, све док постоји правило једногласности и право на вето, али то има своју цијену и има посљедице“, поручио је Јовић.
Посебно је указао на хрватску политику према Босни и Херцеговини, Црној Гори и Србији, наводећи да Загреб мора одлучити између различитих приступа према сусједима.
„Хрватска треба одлучити хоће ли водити политику онако како обећава и најављује саборска Декларација о промовисању европских вриједности у југоисточној Европи из 2011. или ће слиједити приједлоге и захтјеве из документа ХАЗУ-а“, казао је Јовић.
Ријеч је о документу Хрватске академије знаности и умјетности из 2022. године под називом „Прилози за заштиту хрватских националних интереса приликом преговора Републике Хрватске с Босном и Херцеговином, Црном Гором и Србијом у погледу њихова уласка у ЕУ“, који је, како Јовић наводи, достављен хрватском државном врху.
Он је указао и на улогу некадашњег предсједника ХАЗУ-а Звонка Кусића, који је био и остао посебни савјетник хрватског премијера, оцјењујући да се дио тада изнесених захтјева може препознати у актуелној хрватској вањској политици.
Јовић је и раније упозоравао да би коришћење хрватског вета у преговорима са Црном Гором могло довести до дипломатског притиска других чланица ЕУ на Загреб, посебно уколико билатерална питања буду коришћена за успоравање процеса проширења
Извор: РТЦГ
