Пише: Драгана Шћепановић
Биоградско језеро и ове јесени било је готово без воде, упркос вишедеценијским најавама његовог „спасавања“ и два пројекта која су тренутно усмјерена на његову рехабилитацију и заштиту. Средином септембра изразито низак водостај поново је показао колико је угрожен један од симбола црногорске природе.
У току су пројекат „Рехабилитација Биоградског језера“, који се спроводи под покровитељством министарства надлежног за екологију уз подршку Европске комисије и европски пројекат „ЦитyЛаке“, у којем учествује Општина Колашин. Ипак, конкретне техничке мјере санације још нијесу дефинисане: први пројекат обухватио је истраживања и успостављање хидролошког мониторинга, док је други усмјерен на размјену искустава и развој модела заједничког управљања. Када ће ти процеси довести до захвата који би ублажили губитак воде и засипање језера, још није познато.
Изразито низак водостај забиљежен је и неколико минулих година. Кључни проблеми су засипање језера наносима, понори на његовом дну и регресивна ерозија десне обале Језерштице, која представља највећу дугорочну опасност. Осцилације водостаја зависе и од природних процеса и хидролошких прилика, а свака интервенција, објашњавали су више пута из Јавног предузећа за националне паркове Црне Горе, мора бити спроведена тако да сачува осјетљиве екосистеме Националног парка Биоградска гора.
Најновији покушај унапређења заштите језера је пројекат „CityLake“, у оквиру којег је до сада одржано неколико састанака партнера, али без званично саопштених конкретних захвата на језеру. Учешће Колашина најављено је у октобру 2025. године, а реализација је званично почела мјесец касније. Пројекат траје до априла 2028. и има укупни буџет од 750.000 еура за цијелу партнерску мрежу. Финансиран је кроз програм URBACT IV и окупља партнере из осам европских земаља, под вођством италијанског града Боргоманеро.
„ЦитyЛаке се заснива на искуству заштите и обнове италијанског језера Орта, кроз модел ‘Уговора о језеру Цусио’. У Колашину је предвиђено развијање сарадње институција, стручњака, грађана и привреде ради очувања Биоградског језера, унапређења управљања водним ресурсима и подстицања одговорног туризма. Очекивани резултат је локални модел управљања прилагођен потребама тог подручја“, казали су Монитору у Општини Колашин.
У срцу Биоградске горе: Погледајте како мачка доноси плијен младунцу
Објашњавају да ће „кроз пројекат ЦитyЛаке општина развити модел сарадње између институција, заједнице и привреде“. Други транснационални састанак одржан је 30. јуна и 1. јула 2026. године у португалској Агди. Како објашњавају из колашинске локалне управе, био је посвећен „представљању првих резултата Студије преносивости и студијских посјета градовима партнерима“, као и разматрању начина прилагођавања италијанског модела локалним изазовима.
Предвиђено је формирање локалних радних група, које би окупиле институције, стручњаке, привреду и грађане ради заједничког планирања заштите језера. Најављено је и да ће „до завршетка пројекта сваки партнерски град развити сопствени модел ‘Лаке Цонтрацт’, прилагођен локалним потребама и интегрисан у своје развојне стратегије и систем управљања“. За сада се у оквиру тог пројекта није даље одмакло од разговора и планирања када је ријеч о поправљању стања Биоградског језера, али амбиција не фали, па се у Општини надају конкретним рјешењима.
Актуелним најавама заштите језера претходило је више деценија истраживања, студија и предлога санације. Још 1976. године Шумарски факултет из Београда обавио је геолошка истраживања и припремио два пројекта. Један је био за спречавање засипања језера наносима Биоградске ријеке и Лалевог потока, а други за санацију клизишта изазваног регресивном ерозијом Језерштице. Пројекти нијесу реализовани због техничких разлога и недостатка новца.
Национални парк Биоградска гора је потом, 1988. године, од тадашњег Завода за геолошка истраживања наручио пројекат хидролошких и геолошких испитивања ради санације језера, али ни он није реализован због недовољних средстава. Крајем 1990. године обављена су мјерења наноса и узорковања, која су указала на могућност уклањања дијела наталоженог материјала без посљедица по екосистем. Услиједила је вишегодишња пауза.
Питање санације поново је отворено 2005. године, када је Скупштина Црне Горе издвојила средства за пројекат НВО „Зелени Црне Горе“. У њиховом идејном рјешењу упозорено је да језеру пријети нестајање у кратком периоду. Двије године касније ангажован је Грађевински факултет, који је израдио студију санације клизишта на десној обали Језерштице.
Сања Томовић: Чувари Биоградске прашуме, живот и изазови у срцу дивљине
Услиједила је и међународна научна конференција посвећена антиерозионој заштити језера и хидролошким проблемима његовог слива. Након два узастопна хидролошка минимума, у јесен 2021. и љето 2022. године, под покровитељством министарства надлежног за екологију започео је пројекат „Рехабилитација Биоградског језера“. Тај пројекат подржан је средствима Европске комисије кроз ИПА компоненту и уврштен је као један од приоритетних инфраструктурних пројеката из области заштите животне средине и климатских акција.
Како пише у Предлогу Плана управљања за Национални парк Биоградска гора за период 2026–2030, вода из Биоградског језера стално се процјеђује кроз бројне пукотине у његовом дну и ободу, као и кроз природни бедем од ледничких наноса, због чега се смањује водостај језера.
„Посљедњих деценија уочени су процеси који озбиљно угрожавају физички изглед и хидролошке објекте у Националном парку. Посљедице су евидентне и посебно изражене када је у питању опстанак Биоградског језера, као функционалне цјелине које са Биоградском прашумом чини капиталну вриједност Парка“, закључак је из тог документа.
У Плану је констатовано да „још не постоји сагласност о томе какво техничко рјешење треба примијенити у циљу санације Језера“. Како је објашњено, у претходне двије године консултантски тим који је изабрало Министарство спровео је двије фазе пројекта.
Прва фаза обухватила је преглед и процјену ранијих студија и стручне документације, како би се објединили резултати досадашњих истраживања у сливу Биоградског језера, Биоградске ријеке и Језерштице.
Током друге фазе обављена су детаљна геолошка, геодетска, хидрогеолошка и метеоролошка мјерења, као и батиметријски премјер, односно мјерење дубине и облика језерског дна.
„Током 2023. године су постављене хидролошке станице на језеру и ријекама које детектују промјене у водостају, те је успостављен хидролошки мониторинг. Сва ова истраживања треба да буду увертира за трећу фазу пројекта, којом ће се урадити идејни пројекат санације са процјеном утицаја на животну средину“, пише у документу. Није орочено када би идејно рјешење за рехабилитацију језера могло бити завршено.
Извор: Монитор
