Дајем још пет њехових Дејвис куп полуфинала и финала, за злато из Париза. Вјерујем да ће Новак извући добру поуку из овог благовременог упозорења судбине. На своју корист и наравно на весеље српског рода
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Безброј пута је доказао да је „један од нас“. Непретенциозан, ненаметљив, лијепо васпитан и пожртвован. Кад га гледате и слушате, чини вам се да то свак може и да тако сви требају. Побједник које све своје побједе дијели са нама. А истовремено рањив и емотиван. Скроман и хуман. Једноставно: човјек. Људско биће.
Е онда је утолико веће и важније кад неко такав стигне до крова свијета. И када покаже храброст, вјештину, менталну снагу да „у име свих нас“ буде бољи од свих. Зато нам је мио на начин на који сигурно никад око себе заједницу не могу окупити ни Надал, ни Федерер… А, руку на срце, оваквих заједница као што је наша, – нема на свијет’. Ми смо један мали грм са менталитетом бујне шуме. И пошто знамо да „из грмена великога лафу изаћ трудно није“ то нам је сваки успјех овог нашег лафа који излази из врло малог грмена, дражи.
Међутим, синоћ нас је наш лаф подсјетио да је, поред свих недостижних спортских успјеха којима нас опија и горди, он ипак само човјек, и да има једну емоцију вишка када игра са државним грбом. Емоцију која га подиже, али која га, изгледа и слама. Чини га рањивијим него иначе, баш у пресудним моментима. Не вјерујем да би икада и на једном турниру АТП тура Ђоковић испустио три меч лопте. А то се десило синоћ у полуфиналу Дејвис купа. То је можда разлог зашто је изгубио три олимпијска полуфинала, почевши од оног промашеног смеча против Надала у Пекингу, до пораза од свог иначе редовног муштерије Зверева у Токију прије двије године. Овај родољубиви вишак емоција чини нашег „дечка из комшилука“ још више човјеком, још више бићем заједнице из које долази, али и још крхкијим него иначе.
Добро. Сад смо и то рашчистили. Дајем још пет њехових Дејвис куп полуфинала и финала, за злато из Париза. Вјерујем да ће Новак извући добру поуку из овог благовременог упозорења судбине. На своју корист и наравно на весеље српског рода.
До читања у сљедећем броју….