Piše: Danijel S. Milo:
Preveo za Žurnal: A.Ž.
Da mi je dozvoljeno da odnesem samo jednu reč na pusto ostrvo, to bi bila „sramota“. Zaista osećam mučnu, strašnu sramotu zbog onoga što moja zemlja radi – u moje ime kao izraelskog državljanina – u Gazi, kao i na okupiranim teritorijama. Da, stidim se, i, verujte, nisam jedini u Izraelu. Ima nas na hiljade koji doživljavamo ovaj osećaj. Ovde mogu dati samo približnu proporciju i nadam se da ćete mi oprostiti, ali rekao bih da je mala četvrtina čitalaca levičarskog dnevnika „Ha’arec” u mojoj situaciji. Stidimo se.
Dana 7. oktobra, dela koja je počinio Hamas bila su odvratna i uvek će biti. Ova istina ne dopušta ni debatu ni nijanse. Moj prvi impuls je da razumem bes koji obitava u mojim sunarodnicima, pa čak i da ga podelim. Istina je, razumem njihovu želju za osvetom. Osećao sam to neko vreme. Ali jaz razdvaja ovu želju i njeno zadovoljstvo. I bitno je zapamtiti da ljudsko biće, biće i razuma i savesti, nema pravo da ga pređe. Država Izrael ne brani svoju bezbednost, kao što svaka zemlja ima legitimno pravo: ona se bavi osvetom koju ništa neće umiriti.
Posle Kišinjevskog pogroma 1903. godine, Haim Nahman Bialik, naš narodni pesnik, napisao je u svojoj čuvenoj pesmi „Na kasapinu“: „Proklet bio onaj ko kaže: „Osvetite se!“ Osvetu za krv malog deteta stvorio je Satana.”
Osveta za krv masakra od 7. oktobra krvlju hiljada palestinske dece, ali i žena i muškaraca koji nisu povezani sa Hamasom, čini nas, zauzvrat, satanskim.
Moj otac, Josef Milvitski, bio je vojni oficir u novonastaloj državi Izrael. Rođen sam i odrastao u onome što se tada zvalo „generalska četvrt“. Jicak Rabin [bivši premijer i dobitnik Nobelove nagrade za mir za sporazum iz Osla] bio je moj komšija preko puta, Ariel Šaron [bivši premijer] i Moše Dajan [šef generalštaba, ministar odbrane Izraela] je živeo u susednoj ulici.
IDF, koji je dugo obuhvatao elitu naše zemlje, možda je bio njen ponos, njen prestiž, postao je osrednja vojska, čiji su komandanti osobe niskih ljudskih kvaliteta. Religiozni ljudi, kolonisti, svi sa mesijanske desnice, zauzimali su tu sve značajnije pozicije. Međutim, ovi ljudi nisu tu da obezbede bezbednost bilo koga. Oni se mole Bogu pre nego što odu u borbu protiv onih koje samo žele da vide oborene osvetničkim prstom.
Naši politički kadrovi, nažalost, nisu ništa bolji. Kada vas štiti osrednja vojska, ne možete se osećati bezbedno, a danas se plašim za bezbednost svoje dece i unuka, kao i za svoju. To je poruka nevolje, očajnička molitva koju upućujem vama, ljudi civilizovanih zemalja Evrope, Severne Amerike i drugde: spasite nas od nas samih!
*Autor je izralsko-francuski filozof.
Itvor: Nouvel Obs
