Dveknjige predstavljene su u SKZ – studija „Branko, romantičarski pesnik“ Nenada Nikolića (1975) objavljena u znamenitom „Plavom kolu“ i, u drugoj ediciji, „Pesme“ Branka Radičevića (1824-1853), a povodom 175 godina od objavljivanja čuvene knjige „Pesme“ iz 1847.
– Polazeći od pitanja „čitamo li Branka“, Nikolić naglasak stavlja na to da li je Branko Radičević pesnik koji današnjem čitaocu ima šta da kaže ili je njegovo delo samo književni spomenik. Uzimajući za primer najpoznatije Radičevićeve pesme i poeme, Nikolić je pokazao da je Branko najviše romantičar tamo gde je u prvi plan postavljeno lirsko ja, tamo gde dominira ispovednost i tamo gde se kao u pesmi „Kad mlidija umreti“ (koja sada data u izvornom obliku, bez slova h) između pejzaža i ljudskog bića uspostavlja odnos duboke simbolizacije, zasnovan na osećanju proticanja vremena, rastakanja materije života onog bića koje se oglašava kao pesničko biće. Isto tako, Nikolić nastoji da pokaže kako u poemi „Tuga i opomena“, polazeći od jedne tipične romantičarske teme, od opevanja tzv. mrtve drage, Radičević zalazi u sferu lirske metafizike – rekao je Radivoje Mikić.
Nikolić, koji je načinio i izbor iz Brankovih pesama, istakao je da se doprinos ovog pesnika ne može u potpunosti razumeti ako se ne imaju u vidu njegovi stihovi iz zaostavštine, među kojima je i poema „Bezimeni“ koja ide ka romanu u stihovima.
– Ovim izborom hteo sam da pokažem da je Branko živ pesnik koji stoji na početku našeg romantizma – rekao je Nikolić.
Izvpr: Novosti
