Пише: Милован Урван
Ну, натукнуо сам негдје да се прави неки грандиозни концерт фолклорног неонацистичког глазбеника Томпсона. Примио сам то као сигнал да се у региону ваља нека смутљива политичка работа, управ: диверзија!
Дочим, предавајући се седмичној дози мазохизма, гледајући превазиђене интелектуалце код Миломира Марића, схватио сам откуд Томпсон у смутним временима. Та, ствар је јасна, то потребују неколика режима.
Авај, потребно је нешто лансирати у етар старих међукомшијских спорова, како би свака кућа утишала незадовољство унутар сопственог дворишта. Ну, сада ехо концерта можемо чути преко ограда.
Биће то привремено рјешење, нека врста неутрализовања, пригушивања унутарње галаме у дворишту неколика режима.
Већ виђено!
Дочим, морам рећи да то нигдје луђе не резултира згодитком као у Црној Гори. Негда сам писао о томе, како су цетињски псеудокомити знали запјевати неонацистичке стиховане суставе Томпсона. Та, нијесу знали, нити је то могуће, у предању, у памћењу својих очева и ђедова наћи неко антисрпско расположење, метрику и мелодику, а бивајући, ваљда, лијени да сами нешто искомпонују, они су се просто послужили Томпсоном.
Еј, да је само Томпсон. Прије ће бити да постаје постјугословенски тренд да се естрадне авети свих полова и жанрова користе у функцији звучног топа. Све у свему, од „томпсона“ збиља може да се оглуви.
