Пише: Александар Живковић
У „Женидби Максима Црнојевића“ има оно мјесто кад се Господар разљути на околности које му не одговарају, па пријеко прекида свако народно славље: „Нисам био, нисам је просио;/ Ко ми дође да ми је честита,/ Живу ћу му очи извадити.“
Старац Милија је добро познавао ту динарску црту порицања очигледног, онда када не одговара нашим потребама и замислима.
Синоћ је најчитанија вијест на свим црногорским порталима била она о смрти Брана Мићуновића. И свака је праћена изводима из извјештаја Владе САД којим су му биле уведене некакве санкције. То је био основни садржај те вијести.
Јесмо ли дошли дотле да не смијемо прозборити ништа ни о коме, а да то није мишљење Владе САД!?
Свака част свакој влади, ал‘ неће нам ваљда живим очи извадити, ако кажемо, на примјер, да је Брано Мићуновић играо добро бетл. А да преферанс није хтио да научи.
Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
