Смрад смрти. Трулеж тела под сломљеним бетоном. Задржаваш дах. Прекриваш уста тканином. Журиш. Твоје насеље је постало гробље. Све што ти је било познато нестало је. Запањено гледаш. Питаш се гдје си Драго дијете. Прошла је поноћ. Летим стотинама миља на сат кроз мрак, хиљадама метара изнад Атлантског океана. Путујем за Египат. Идему до границе … Настави са читањем Хеџис: Писмо дјеци Газе