Ово је држава која у региону има најнижи наталитет. Одлазимо у потрази за бољим животом. Овде је хаос. Нема посла, нема младих људи, нема деце”, објашњава Маријана Варбанова. У последњих десет година Бугарска је остала без десетине становника и спада у ред земаља које у свету имају најбржу депопулацију. Према последњим подацима у Бугарској живи 6,52 милиона становника. Пре демократских промена и пада комунизма у овој земљи 1989. године било је око девет милиона људи. Данас је четвртина Бугара старија од 65. година.
„Ово је држава која у региону има најнижи наталитет. Одлазимо у потрази за бољим животом. Овде је хаос. Нема посла, нема младих људи, нема деце”, објашњава Маријана Варбанова. Празни ходници породилишта у бугарском граду Габрову говори вам све што требате да знате о драстичном паду наталитета у Бугарској.
„Овде није остало пуно људи репродуктивне доби. Млади су отишли у потрази за послом у велике градове и у иностранство, изјавила је докторка Бистра Камбурова за АФП. Овај град некада познат као „бугарски Манчестер”, данас је симбол смањења броја становника јер је од 1985. године изгубио половину житеља. Корупција, бесперспективност и спирала политичких криза, отерали су разочаране младе људе. У време комунизма у Габрову су биле запослене хиљаде радника, а онда су фабрике опустеле због стечајева и приватизације. Сада је то регија са најнижим наталитетом и највише пустих села у Бугарској.
„Почела сам да радим у породилишту 1985. године и у то време је било око 1000 новорођених беба. Прошле године на подручју Габрова родило се само 263 деце. Објашњење је једноставно – нема посла, нема младих људи, нема деце”, каже Маријана Варбанова.
„У Габрову уживате у миру и свежем ваздуху, али то је пустиња у којој можете да сретнете само старе људе,” објашњава 23-годишња Христиана Крастева, логопед која је недавно родила девојчицу. Њен супруг који ради као столар спрема се да иде у Британију у потрази за бољом будућности за своју породицу. Средњошколац Иво Димитров, стојећи испред прве школе у Бугарској, основане у Габрову 1835. године, такође намерава да оде у западну Европу како би стекао „квалитетно образовање и нове хоризонте”. „Треба ће нам времена да се окрене овај негативни демографски тренд”, сматра аналитичар Адриан Николов из Института за тржишну економију из Софије. У сликовитом селу Заји из 17. века удаљеном од Габрова 25 километара живи само 35 људи. Осим локалних мештана у њему су се населили и пензионери из Француске, Британије, Белгије, Русије, Италије и других земаља привучени јефтинијим животом. Али тешко да ће пензионери да преокрену демографску слику Бугарске.
Извор: Политика
