То је можда најнеобичнији – и најексклузивнији – музеј на свету, испуњен артефактима који су обликовали историју. Али његова врата строго су затворена за јавност. То је једино место на ком посетилац може да види пиштољ пронађен код Осаме Бин Ладена у време кад је убијен, а који стоји поред кожне јакне Садама Хусеина. Добро дошли у ЦИА тајни интерни музеј.
Зашто је руски ГРУ, војна обавештајна служба, толики страх и трепет
„Приче о утварама”: Највећа шпијунска афера у новијој историји
„ОЗНА све дозна“: Kоје су данас службе безбедности на Балкану
Џејмс Бонд и МИ6: Шта је истина, а шта фикција
Лоциран унутар седишта америчке обавештајне агенције у Ленглију, у савезној држави Вирџинија, збирка је управо обновљена за обележавање 75. годишњице агенције.
Мала група новинара, међу којима и ми из ББЦ-ја, добила је дозволу за ексклузивни приступ, мада нас обезбеђење никад није испуштало из вида. Међу 600 изложених артефаката су и она врста шпијунских хладноратовских направа какве бисте могли да очекујете на оваквом месту – „пацов као тајно поштанско сандуче“ у ком можете да сакријете поруке, скривена камера у кутији цигарета, голуб са властитом шпијунском камером, па чак и чаша мартинија која експлодира. Али има детаља и о неким од славнијих и скоријих ЦИА операција. Изложена је и пропорционална макета комплекса у ком је Осама Бин Ладен откривен у Пакистану. Председнику Обами представљена је ова макета пре него што је одобрио упад у ком је убијен лидер Ал Каиде 2011.
„Могућност да виде све у три димензије заправо је помогла доносиоцима одлука… као и нашим операторима да боље испланирају мисију“, објашњава Роберт З. Бајер, директор музеја који нас је повео у обилазак. Тридесетог јула ове године амерички пројектил погодио је још један комплекс, овај пут у авганистанској престоници Кабулу. Мета је био нови лидер Ал Каиде Ајман Ал Завахири. И најскорији експонат, са ког је управа скинута ознака строго поверљиво, јесте управо макета комплекса коришћена за брифинг са председником Бајденом 1. јула 2022. у предложеној мисији.
Завахири је погођен док је стајао на балкону пошто је америчка обавештајна заједница провела месеце проучавајући његово кретање. „То је сведочанство како агенти за контра-тероризам траже обрасце у животу мете“, објашњава Бајер. Прва половина музеја организована је хронолошки, од оснивања ЦИА 1947. па кроз читав Хладни рат, са нападима од 11. септембра 2001. као кључном прекретницом за прелазак нагласка на контра-тероризам – изложене експонате донирали су неки од оних чија је родбина страдала у нападима. Публика музеја је ЦИА особље, баш као и званични посетиоци. И он се не бави само успесима агенције. Постоји читав одељак посвећен фијаску у Заливу свиња кад је мисија за свргавање Фидела Кастра са власти на Куби пошло катастрофално по злу, а има референци и на неуспех да се пронађе оружје масовног уништења У Ираку.
„Музеј није ту само историје ради. Он је оперативни музеј. Ми водимо агенте ЦИА кроз њега, истражујемо властиту историју, и добру и лошу“, каже Бајер. „Старамо се да наши службеници познају и разумеју властиту историју, како би могли боље да обављају свој посао у будућности. Морамо да учимо на основу наших успеха и наших неуспеха да бисмо били бољи у будућности.“ Неки од најконтроверзнијих аспеката ЦИА-иног рада су, међутим, мање видљиви – на пример, њена заједничка операција са МИ6 из 1953. за свргавање демократски изабране владе у Ирану и скорије учешће у мучењу осумњичених за тероризам после 2001.
Пилот шпијунског авиона У2 кога Америка није волела
„Хавански синдром“, агенти ЦИА и мистерија микроталаса
Три дана шпијунка, четири дана мама – како изгледа дељење радног места у тајној служби
„Не можемо ни да потврдимо ни да порекнемо“
Друга половина музеја бави се детаљно неким конкретним операцијама.
Израз „не можемо ни да потврдимо ни да порекнемо“ славан је за све оне који извештавају о обавештајним службама, а његово порекло крије се у причи детаљно представљеној у музеју уз помоћ до сада никад виђених експоната. Крајем шездесетих, наиме, једна совјетска подморница се изгубила негде на морском дну. Након што су је САД лоцирале, ЦИА је сарађивала са милијардером Хауардом Хјузом на покушајима да извуче олупину – и технологију која се крије у њој. Смишљен је параван да се Хјуз спрема да извлачи руде са дна океана уз помоћ брода по имену Гломар експлорер.
Музеј садржи макету совјетске подморнице, баш као и одећу, пепељаре и торбе за пошту направљене да би параван Гломара био што уверљивији. Изложена је чак и перика коју је носио заменик директора ЦИА да би се маскирао током посета броду. Мисија је била само делимично успешна, зато што се подморница распала док су челичне кљешта Гломара покушавала да је подигну, мада су неки делови спашени. „Већина онога што су пронашли у унутрашњости подморнице носи ознаку строго поверљиво све до данашњег дана“, каже Бајер. Кад је Пројект Азоријан доспео у вести пре него што је могао да буде извучен остатак подморнице, званичницима је речено да говоре како „не могу ни да потврде ни да порекну“ шта се тачно десило – што је израз који је постао познат као „Гломаров одговор“ и још увек се нашироко користи.
Ту су и артикли коришћени за грађење паравана за лажни филм по имену Арго. Он је требало да помогне у спасавању дипломата држаних у Ирану после револуције из 1979. године, што је прича која је касније преточена у холивудски филм. Изложене су концептуалне скице за лажни филм који се спасилачки тим правио да снима.
Цртежи су намерно прављени тако да их је тешко растумачити и разумети. А кад је у питању дешифровање, таваница новог музеја такође садржи скривене поруке у различитим шифрама. Замисао је, кажу званичници ЦИА-е, да се слике поделе са јавношћу на друштвеним мрежама и да се види да ли она може да их растумачи. Неки од експоната моћи ће да се разгледају и онлајн. Али за сада, то је најближе што обични људи могу да приђу музеју.
Извор: ББЦ
