Пише: Филип Драговић
Некада уједињено политичко бирачко тијело „августовске“ већине дијели се простом диобом на све већи број фактора. То показују будвански локални избори одржани јуче. Унутар анти-ДПС (неки би рекли : про-српске) коалиције већ имамо неку најаву подјеле на државном нивоу унутар бившег ДФ на Андрију и Пипуна; па онда њих на једној страни а „Јовановићевце“ на другој на будванском нивоу (читај: можда будућа Милатовићева странка, можда неки нови лијеви про-српски блок); и на крају врло флуидну масу ПЕС гласача, све флуиднију послије гласања МНЕ у УН од прије неки дан. И коначно: Демократе „бетониране“ на 10 % а УРА-у на самој ивици цензуса, чуј мене „амбиса“.
Кад се уједине ДПС и Вучић
Јасно је да је ПЕС-ов резултат посљедица дипломатске акробације у Њујорку, и то је, што би се рекло: опомена на вријеме. Да јасно виде куда их води беспоговорна послушност Западу. Али је исто тако јасно, из више разлога, да њихових 7% из јучерашње Будве, никако није и не може бити пројекција њихове снаге на државном нивоу. У том смислу ваља нагласити да су Јовановићеви гласови велика енигма, а настали су на отклону од политике бившег ДФ на локалном нивоу.
Оно што грађане Црне Горе свакако може да радује, јесте резултат екстремистичких партија какве су ДПС, СДП, СД, ЛП и новофорнирана лудорија са Новаком Аџићем на челу, која се зове, пазите сад ово: црногорски европски покрет!!! Све те, изразито антисрпске и антисекуларне (јер заговарају отимање црквене имовине и преуређење устројства СПЦ) партије немају заједно 25% бирачког тијела ЦГ. И то, за разлику од резултата ПЕС-а, јесте репрезентативан узорак њихове политичке моћи на државном нивоу. Јер је потврда њиховог испод-цензусног учинка на прошлогодишњим парламентарним изборима.
