Британска премијерка Лиз Трас отпустила је верног министра финансија – јер је радио оно што је она тражила. Њена политичка глава је на пању, а заправо је време за нове изборе, коментарише Барбара Везел
Kваси Kвартенг је нанео разорну штету у рекордном року и тако се кандидовао за најгорег министра финансија последњих деценија. За само 40 дана на функцији изазвао је нервни слом финансијских тржишта, пад фунте и раст камата.
Kвартенг се опирао критикама са свих страна, све док га премијерка Лиз Трас није позвала да се у четвртак хитно врати у Лондон са састанка Међународног монетарног фонда у Вашингтону. Онда му је дала отказ.
Бивши министар је важио за највернијег човека премијерке и њеног блиског политичког пријатеља. Многи су уверени да је он само спроводио економску идеологију у коју и она верује.
Kвартенг је спровео планове Лиз Трас о обухватном снижењу пореза које би се финансирало државним дуговима, што је сумњив начин да се подстакне привредни раст. Економисти и банкари означили су ту меру као сумануту и деструктивну.
Али, Лиз Трас је кренула у заокрет тек када је подршка британским конзервативцима пала на мање од двадесет одсто, а посланици покренули побуну. Најпре је поништено снижавање највише пореске стопе које је ионако служило само најимућнијима.
Потом је Трас вратила на дневни ред повећање пореза за предузетнике иако је то претходно критиковала као кочницу раста.
Премијерка се бори за голи политички живот и сада изводи салто мортале уназад. При таквим акробацијама, бацање Kвасија Kвартенга под аутобус било је права ситница.
Но катастрофа британске политике лежи у идеолошкој уверености Лиз Трас у Реганову економску политику која заправо није функционисала ни осамдесетих док је Роналд Реган био у Белој кући.
Идеја је да сведена држава уз ниске јавне издатке и ниске пореске стопе доноси привредни раст. Урачунато је да истовремено богати постају богатији, а сиромашни сиромашнији.
Одавно су економисти описали мане те идеје. А данас – у време глобалне енергетске кризе – „реганомија“ је рецепт за економски колапс, посебно у земљи попут Британије где расте стопа сиромаштва, а школски и здравствени систем су у распаду.
Лиз Трас је отпустила министра и признала тек да је њена пореска политика била „пребрза“. Изгледа ништа није научила из штете коју је нанела и да се нада смиривању финансијских тржишта и повратку нарушеног поверења.
Али како да се врати поверење ако је отпустила човека који је радио тачно оно што је тражила? Kонзервативни посланици разматрају да већ идуће седмице замене Трас новим премијером.
Тиме би Велика Британија постала нека врста банана-државе у којој се на сваких пар месеци власт мења пучем или дворским интригама.
У демократији пак ово је крајње време да се распишу нови избори. Али њих парламентарна већина наравно жели да избегне по сваку цену, јер би Торијевци на дуги низ година били отерани са власти. Бес бирача је огроман.
Пошто десетине посланика не желе да на новим изборима остану без функције, смртоносна спирала британске политике наставиће још неко време да се врти. У Даунинг стриту нас чекају нови наставци филма који је одавно свима дојадио.
Извор: dw
