Овај пројекат њемачког ракетног штита на тај начин повећава растуцћу листу разлика између њемачких и француских интереса у одбрамбеној индустрији повезаних са ратом у Украјини, извештава Монд
Поводом састанка министара одбране НАТО-а у Бриселу прошле недеље, четрнаест земаља на челу са Немачком саопштило је да су постигле договор о заједничкој набавци противракетног штита. Штит састављен од немачких, америчких и, можда, израелских система, на жалост Француске, ватреног браниоца идеје „европског суверенитета“, која се добровољно држала по страни од овог пројекта – пише париски дневник Монд, оцењујући да је ово је један од нових резултата утицаја рата у Украјини на европску одбрамбену индустрију.
Овај пројекат назван „Штит европског неба“, о којем је неколико месеци преговарао немачки канцелар Олаф Шолц, окупља Уједињено Kраљевство, Белгију, Холандију, Норвешку и Финску, као и многе земље са источног крила Европа: Бугарску, Румунију, Чешку, Естонију, Летонију, Литванију, Словачку, Словенију, па чак и Мађарску. То је формализовано у четвртак 14. октобра, преношењем „писма о намерама“ НАТО-у – извештава даље париски дневник.
Лист оцењује да је ово писмо „само почетак процеса“.
Немачка спремност да се плати наоружавање
“Укупна цена овог штита, вероватно превисока, није позната. Ревност Немачке да модернизује своје одбрамбено оружје на веома прагматичан начин, међутим, сугерише да неће доћи до застоја у овом пројекту“, пише Монд.
„Са својим новим фондом, од 100 милијарди евра за поновно наоружавање Бундесвера, најављеним у фебруару, Берлин има довољно да сваке године утростручи свој буџет за набавку“, оценио је Амели Фере, истраживач на Француском институту за међународне односе (ИФРИ).
Овај пројекат противракетног штита има за циљ да формира неку врсту „вишеслојног мехура“ како би се дотичне европске земље заштитиле од ракетних напада различитог домета, попут одређених дронова или хеликоптера. „Штит неба“ би требало да укључи куповину система ИРИС-Т са дометом од тридесетак километара, који је развила немачка компанија Diehl BGT Defense, и Patriot sistema, америчког произвођача Raitheon-a, који могу да обезбеде заштиту до 200 километара.
Монд извештава позивајући се на немачку штампу, да би ову одбрамбену конструкцију могао да доврши израелски систем Аров 3 назван „Гвоздена купола“, произвођача Israel Aerospace Industries (IAI), произведен да уништи суперсоничне ракете на веома великој висини, као што су интерконтиненталне балистичке ракете.
У неколико наврата последњих месеци, канцелар Шолц је отворено изразио интересовање за овај софистицирани систем који потенцијално омогуц́ава да се обезбеди заштитни балон од 2.400 километара у радијусу.
Немачки предлог „небеског штита“ одушевљено је коментарисао четвртак од заменик генералног секретара НАТО-а Мирча Џоана. „Нова средства, потпуно интероперабилна и неприметно интегрисана у ваздушну и противракетну одбрану НАТО-а, значајно ц́е побољшати нашу способност да бранимо Алијансу од свих ваздушних и ракетних претњи“, рекао је. „Ова посвец́еност је данас још важнија, док смо сведоци немилосрдних ракетних напада Русије на Украјину“, додао је он.
Француска ожалошћена
Француска страна доживела је ово као тежак ударац. „Пазите да поново не покренете трку у наоружању“, коментарисали су у Јелисејској палатим – пренео је Монд.
Француска, како наводи париски дневник, није желела да се придружи иницијативи Берлина, јер је од 2021. године са Италијом развијала нову верзију свог система ПВО средњег домета SAMP/T, такође познатог као „Мамба“. Са дометом од 120 километара, један од ових система тренутно је позициониран у Румунији на обали Црног мора.
“Овај пројекат немачког ракетног штита на тај начин повећава растуц́у листу разлика између немачких и француских интереса у одбрамбеној индустрији повезаних са ратом у Украјини“, оцењује Монд. Немачка је у јуну, на пример, одлучила да не губи време на лансирање једног од својих војних посматрачких сателита. Суочена са кашњењем лансера Ариан-6, Немачка се одлучила за америчку компанију SpaceKs. Берлин је у марту такође одлучио да купи тридесет пет борбених авиона Ф-35 од америчког Lokid Martinа, како би делимично заменио своју застарелу флоту Торнадо.
Француски Kurie Enternasional преноси, у прегледу светских медија, да је неколико европских земаља најавило је да жели да инвестира у заједнички систем против-ваздушне одбране што је покренула немачка влада, којој је такав систем неопходан у овом периоду геополитичких тензија са Москвом.
Лево орјентисани, немачки Tagesšpigel пише да Берлин „преузима контролу“ и да је Немачка извор европског пројекта штита под називом „Juropian Skaj šild”, који би требало да омогуц́и заједничку набавку опреме за противваздушну одбрану.
Идеја о таквом пројекту није нова у Немачкој, уверава берлински лист. Већ у марту 2022. године, неколико недеља након почетка рата у Украјини, власти преко Рајне су објавиле да разматрају куповину противракетног штита Аров-3 израелског произвођача, сличног „Гвозденој куполи“.
Овај пројекат набавке још увек се проучава, а Берлин такође жели да брзо инвестира у наоружане дронове и ефикасне уређаје против ракета средњег и дугог домета. „Ово би посебно укључивало систем противваздушне одбране Iris-T SLM, који је Берлин управо испоручио Украјини“, преноси Tagesšpigel.
Извор: balkanmagazin
