Пише: Павле Косић
„Ако сте неко ко мисли да је контрола миграције важна, да је важно зауставити чамце и смањити порезе, да је важно достићи нето нулту емисију на разуман начин, те да је важна заштита пензија – ми смо једина странка која ће вам то пружити“. Тим речима је британски премијер Риши Сунак у интервјуу за Тајмс покушао да убеди бираче да гласају за његову Конзервативну партију на превременим парламентарним изборима заказаним за 4. јул. Истраживања јавног мњења, међутим, указују да Британци немају превише поверења у то да ће Сунак испунити најављена обећања. Управо супротно.
Последње анкете показују да је Конзервативна партија пала на треће место са подршком 18 одсто бирача, што значи да је Реформска странка, чији је лидер Најџел Фараж, први пут престигла конзервативце са подршком 19 одсто гласача, док се на убедљивом првом месту и даље налази Лабуристичка партија Кира Стармера коју подржава 37 одсто Британаца.
Предност лабуриста у односу на конзервативце највећа је још откако је премијерка била Лиз Траз, чији су планови смањења пореза навели инвеститоре да одустану од куповине британских државних обвезница, што је довело до подизања каматних стопа и интервенције Банке Енглеске. Директор политичких истраживања у агенцији „Саванта“ Крис Хопкинс упозорава да би Конзервативна партија на предстојећим изборима могла да се суочи са политичким „изумирањем“.
„Наде конзервативних кандидата упропашћене су анкетама које показују да је Конзервативна партија у све лошијој ситуацији, а тек смо на половини кампање. Ствари би могле додатно да се погоршају за конзервативце, а пошто ће гласови поштом ускоро стићи у милионе поштанских сандучића, време за Ришија Сунака полако истиче“, каже Хопкинс за „Сандеј телеграф“.
Оно што издваја ове изборе од претходних јесу и показатељи да су конзервативци и лабуристи, две традиционалне и највеће странке у Великој Британији, на путу да заједно освоје најмањи број гласова још од Другог светског рата. Према речима Џејмса Крауча, шефа јавних послова у агенцији „Опиниум“, тиме је прекинут тренд забележен на изборима 2019. године када су велике странке преотеле гласове мањим партијама.
Да слабљење Конзервативне и Лабуристичке партије указује на „тренд раста вишестраначја“ у Великој Британији, сматра истраживач Дилан Дилфорд.
„Све већи бес, фрустрација и неповрење које гласачи осећају према мејнстрим политици подстичу ову фрагментацију у западним демократијама, а Британија једноставно није имуна на то“, каже Дилфорд за Гардијан.
Лоши рејтинзи, ужасна политичка заоставштина
Проблем са којим се конзервативци суочавају није само лош рејтинг странке, већ и катастрофалан рејтинг њиховог лидера Ришија Сунака о ком свега 20-ак процената Британаца има позитивно мишљење. Анкете показују да је Сунак постао један од најнепопуларнијих премијера у историји Велике Британије.
Поред бројних критика на рачун Ришија Сунака, једна од оних која се намеће у последње време је недостатак политичког стила, која је посебно дошла до изражаја након што је прерано напустио овогодишњу церемонију обележавања 80. годишњице Дана Д, што је изазвало велики гнев међу британским бирачима. Сунак се, од тада, више пута извинио, а чак је морао и да демантује наводе да је био на ивици да одустане од учешћа на изборима 4. јула.
„Последња ствар коју желим је да комеморације буду у сенци политике. Након завршетка догађаја у Нормандији, вратио сам се у Велику Британију. Након што сам размислио, схватио сам да је била грешка што нисам остао дуже у Француској и извињавам се због тога“, написао је Сунак на Иксу.
Касније се, међутим, испоставило да је Сунак напустио догађај у Француској како би снимио интервју за британску телевизију ИТВ, што је додатно разбеснело већ незадовољне бираче у Великој Британији.
Конзерватици се, поред ужасне позиције у коју је Сунак себе довео, сад већ суочавају и са проблематичном политичком заоставштином. У последњих пет година, Велика Британија је имала четири премијера. Сви су били из редова конзервативаца и сви су, по правилу, напустили функцију са изузетно лошим рејтингом, укључујући Терезу Меј, Бориса Џонсона и Сунакову претходницу Лиз Трас која је на месту шефице британске владе провела свега 49 дана. Најкраћи премијерски мандат у британској историји најсликовитије описује чињеница да је имао краћи рок трајања од зелене салате.
Фактор Фараж
На слабљење Конзервативне партије велики утицај имала је и одлука Најџела Фаража, бившег председника Странке за независност Уједињеног Краљевства (УКИП) да се врати у политику и кандидује на предстојећим изборима као лидер Реформске странке. Британски медији су о Фаражовом потенцијалном повратку писали од краја прошле године, међутим конзервативци су се надали да до тога ипак неће доћи.
Повратак Фаража, који је допринео промовисању одлуке о изласку Велике Британије из Европске уније, драстично је подигао рејтинг реформистима и потврдио да је он и даље најпопуларнији политичар у земљи са подршком 38 одсто бирача. Према истраживању агенције YоуГов, он је популарнији и од лидера лабуриста Кира Стармера, највероватнијег победника избора, ког подржава 30 одсто Британаца.
Према писању британских медија, Фаражова одлука о учешћу на изборима потпуно је изненадила стратеге у Конзервативној партији који су мислили да ће, расписивањем превремених избора, избећи претњу реформиста предвођених Фаражом.
У интервјуу за „Телеграф“, говорећи о ситуацији у којој се налазе конзервативци Ришија Сунака, Фараж је најавио да ће „у року од недељу дана доћи до рата унутар Конзервативне партије“.
„Видећете како ће они посланици, са којима се ја слажем по већини питања, постати много гласнији у изношењу става супротног од става странке. Подела ће се погоршати, а њима ћу само поручити: Извините, само сте у погрешној странци“, рекао је Фараж.
Он је навео да је последњих година дошло до „споре, али стабилне ерозије поверења“ у конзервативце, додавши да је то довело до тога да се многи Британци сада осећају издано.
Разлог за велику популарност реформиста британски „Индипендент“ види, углавном, у слабости конзервативаца. Према писању тог листа, Реформска странка је место за оне, који попут Фаража, жуде за ером Маргарет Тачер, а посебно се баве питањима миграција и „културног рата“, попут права трансродних особа. Странка је недавно објавила манифест, односно „уговор са народом“, у ком се, између осталог, предлаже да сви који примају мање од 20.000 фунти годишње буду ослобођени плаћања пореза, „нето нулта миграција“, јавна истрага о вакцинацији против корона вируса, као и укидање Националне здравствене службе (НХС) и увођење двостепеног система здравственог осигурања.
Да ли би реформисти могли да преузму Конзервативну партију?
Јачање Реформске странке и њиховог лидера Најџела Фаража неки у Великој Британији виде као отворен пут реформистима за преузимање странке конзервативаца. У тој идеји, међутим, постоји проблем, пошто је „Реформ УК Лимитед“ компанија, а не традиционална странка са уобичајеним демократским структурама. Чланови странке немају право гласа и мало говоре о политици и руководству, већ искључиво служе као донатори.
Фараж поседује 53 процента компаније, председник странке Ричард Тајс има 33 одсто и још двојица сарадника имају по седам процената. Говорећи о Конзервативној партији, лидер реформиста је рекао да не жели да се придружи тој странци, већ да би „било боље да је преузме“.
„Можете да спекулишете шта ће се десити за три или четири године. Све што ћу вам рећи је ако Реформска странка буде успешна на начин на који ја мислим да може, онда ће нам се придружити део Конзервативне странке. То значи да ће бити обрнуто“, рекао је Фараж за „Добро јутро, Британијо“.
Он је указао на пример у Канади где је Реформска странка преузела Конзервативну странку и ребрендирала је, након чега је Стивен Харпер, који је изабран за посланика, касније постао премијер Канаде на 10 година. Фараж је додао да су конзервативци нарушили поверење Британаца јер су „отворили границе за масовну миграцију каква раније није виђена“.
Навео је да су конзервативци „готови“, додавши да он мора да буде у Вестминстеру како би подстакао промене у будућој лабуристичкој влади.
Извор: НИН
