Danas ne postoji nikakav trag antifašizma na KiM. Tamo niču spomenici borcima za nezavisnost već 30 godina, a pre toga su službe imale priliku da ustanove pravo raspoloženje u redovima nacionalne manjine
Ovo je fotografija srpskih žena i dece u Peći, 1944, kako ostavljaju hranu za antifašističke borce, partizane. Nema muškaraca, žene su u crnini.
Danas ne postoji nikakav trag antifašizma na KiM. Tamo niču spomenici borcima za nezavisnost već trideset godina, a pre toga su punih pedeset razne službe imale priliku da ustanove pravo raspoloženje u redovima nacionalne manjine. I nisu. Zato ancien regime i njegova deca nemaju pravo da komentariši situaciju na KiM. O Kosovu i Metohiji će govoriti običan narod, istoričari i umetnici. To je jednom već bilo dovoljno.
Fotografija na kojoj je devedeset posto žena i dece bi u svakom drugom, osim kolonijalnom, kontekstu izazvala makar malo interesovanja. Ali neće. Kao što ni većina naših filmskih stvaralaca, čast izuzecima, ne želi da dotakne ovakve fotografije. Da jednom raspoluti prošlost. Već se sprema na estetske i političke kompromise da im filmovi slučajno ne bi bili izostavljani sa velikih svetskih smotri. Don’t go there.
Ma, reci ti meni, šta je svet? Da li je i ovo na fotografiji “svet“?
