Данас не постоји никакав траг антифашизма на КиМ. Тамо ничу споменици борцима за независност већ 30 година, а пре тога су службе имале прилику да установе право расположење у редовима националне мањине
Ово је фотографија српских жена и деце у Пећи, 1944, како остављају храну за антифашистичке борце, партизане. Нема мушкараца, жене су у црнини.
Данас не постоји никакав траг антифашизма на КиМ. Тамо ничу споменици борцима за независност већ тридесет година, а пре тога су пуних педесет разне службе имале прилику да установе право расположење у редовима националне мањине. И нису. Зато ancien regime и његова деца немају право да коментариши ситуацију на КиМ. О Косову и Метохији ће говорити обичан народ, историчари и уметници. То је једном већ било довољно.
Фотографија на којој је деведесет посто жена и деце би у сваком другом, осим колонијалном, контексту изазвала макар мало интересовања. Али неће. Као што ни већина наших филмских стваралаца, част изузецима, не жели да дотакне овакве фотографије. Да једном располути прошлост. Већ се спрема на естетске и политичке компромисе да им филмови случајно не би били изостављани са великих светских смотри. Don’t go there.
Ма, реци ти мени, шта је свет? Да ли је и ово на фотографији “свет“?
