Бојкот је идеја пркоса и одбијања, али се често претвори у фрустрацију и доказ немоћи и неразумијевања актуелног тренутка

Што нам говоре извјештаји о нама? У проблему смо. Држава је у проблему. Ако је извјештај тачан, то значи да смо неспособни да се бринемо о себи, прије свега да се попишемо како ваља. Ако извјештај није тачан, то значи да нам је комуникација лоша, “неко ме саботира” што би рекао Војко В. У сваком случају, није добро.
ДПС потеже бојкот као кец из рукава. Политичка партија инсистира на бојкотовању пописа становништва. Апсолутно контрапродуктивна одлука. Ако се сјетимо ефекта идеје “бели листићи” на изборима у Србији, може да се повуче паралела. Јер, “бели листићи” су били цоол, људи су фотографисали бијеле листиће као подвиг, а управо су ти бијели листићи промијенили ситуацију и власт. Несвјесно, од паметњаковића постали су корисни идиоти.
Бојкот је идеја пркоса и одбијања, али се често претвори у фрустрацију и доказ немоћи и неразумијевања актуелног тренутка. Годинама је Црна Гора у кампањи. Парламентарни избори, нова Влада, крња Влада, реконструисана Влада, оставке, печурке министри, министри из НВО шешира, локални избори, предсједнички избори, опет парламентарни и сада попис. Црна Гора је у сталној кампањи, али такве кампање наравно да прате и страсти.
Било је билборда који говоре да нису потребни билборди који ће ти рећи ко си. И то је порука, то је заправо минирање саме кампање са циљом привлачења пажње. Али није јасна порука, идеја се не чита на прву лопту. Слично је и са фотографијама историјских личности у кампањи за попис. Има смисла али је предалеко, на дугом штапу. На попису се не изјашњавају историјске личности, већ се мотивишу живи људи.
ДПС није одабрао бојкот искључиво јер им се не допадају услови пописа и зато јер виде рупе у организацији. Одабрали су бојкот јер немају више механизам за кампању. Навикли су да придобијају личности или функцијом или каквом уносном позицијом у будућности. ДПС није црногорство градио као идеју, већ је покушао да ту идеју финансира. Сада више не могу да мобилишу људе који ће учествовати у кампањи да се неко изјасни онако како би њима одговарало. Дакле, може се без фолирања рећи да је кампања “Црногорци” остављена на леду. Јер, врхушка ДПС-а гледа своја посла, а млади се копрцају и све што могу да ураде је да позову на бојкот. Толико су добацили.

Претходне недеље анализирао сам тв кампање и билборд акције. Бљутаве и досадне, контрапродуктивне, оне маше и суштину и циљну групу. Док се фокусирају на претке, тешко да могу добацити до потомака, до садашњости. Зато више ефекта има једна фацебоок страница која се зове “Ми знамо ко смо”. Слагао се неко или не са њиховим ставовима, они раде бољу кампању него сви билборди или тв спотови за које се свака секунда дебело плати. “Ми знамо ко смо” излази са стратегијом представљања младих и успјешних људи који износе свој став уз дозу пркоса и слободе. Обраћају се баш онима који треба да се изјасне и вјероватно да ће имати ефекта. Појављују се историчари, научници, пјесникиње и млади утицајни људи који износе јасно став о свом српском идентитету.
Такође, појавио се и спот који инспирише Бошњаке. Спот прате стихови у форми риме АБАБ, патетично је ганутљив, али има и јаких сцена као кад жена јаше коња и носи у руци заставу. Бочњачки идентитет тумачи се као аманет. Монтирано је у духу епске фантастике, али има смисла. Пунцхлине је наравно кад се појави Хајриз Брчвак, чак и он уз осмијех римује!
Треба честитати свима на ангажовању, јер то су пројекти окупљених појединаца којима значи да учествују у кампањи. Желе да се изјасне, желе да то буде и јавно, троше своје вријеме, новац и кредибилитет, што је за поштовање. За то вријеме, све што су ДПС, СД и остали понудили је “бојкот”, а себе су прогласили за мегафон црногорства. Могли су макар да креирању кампању бојкота, а не да га само срамежљиво најаве, да усменим путем уче људе како да “буду заузети за вријеме пописа”. Бојкотују садашњост, а очекују резултате у будућности. Сами себи више не вјерују.
Ђуро Радосавовић
Извор: Вијести
