Пипе: Филип Драговић
Један дио јавности, и препознатљиви политичари из опозиције навалили су, свом снагом, да трагедију на Цетињу користе у сврхе политичког обрачунавања. То раде и медији под њиховом контролом. Први је почео Мило Ђукановић, са домишљањима и нагађањима шта је све полиција могла и требала да уради током тих кобних пола сата крвавог пира. Услиједила је „баражна ватра“ по властима, по Цркви, по свему што не излази из ДПС шињела, од стране регистрованих приватних медија и лиценцираних, тобож просветних институција, да им не помињем тужна имена…. И све то током три дана жалости, без скрупула, без стрпљења, без емпатије према ожалошћенима….
Да ли ово што сад пишем значи како сматрам да власт не треба критиковати? Да ли ово имплицира да у власти нема одговорних за трагедију над којим стојимо ужаснути? Не. Али молим само једно:
Они (појединци, колективи и партије) који нијесу тражили смјене одговорних и промјену власти након трагедије у Биочу, гдје је страдало 47 људи а 200 рањено, у току једне ноћи, – нека сада глас не пуштају. Мислим да је то минимум минимума људскости па и политичке коректности. Мислим да је то огледало пред које свако жељан јавне ријечи у овим тренуцима, треба да стане и да се погледа.
Јер, та саобраћајна несрећа, по много чему је више везана за одговорност надлежних (неисправан воз, неповезане путање, неспособан управитељ строја) него ова ничим предвидива трагедија коју је узроковао човјек помрачене свијести. Али ево, нека буде да је ниво одговорности владајућег режима, рецимо исти. И сада 2025. у вези масовног убиства на Цетињу, и тада 2006. у вези масовног страдања путника који су очекивали да ће их путнички воз из Колашина довести у Подгорицу.
Подсјећам: за несрећу на Биочу одговарао је само машиновођа, а ондашњи власт је исте те године „са пуним легитимитетом“ наставила да влада. Данас они, и њихови медијски експоненти, гласно траже смјену министара, премијера – свих.
Има ли ту образа, части и логике?
