Некадашњи дипломата, који је преминуо у сто првој години, профитирао је током више деценија говорећи клијентима оно што желе да чују
Век Хенрија Кисинџера, који је са подједнаким жаром слављен као геније и осуђиван као ратни злочинац, обележен је 27. маја серијом истакнутих личности које су као пробране из лексикона „Ко је Ко“ савременог естаблишмента објављивале хагиографске твитове, интервјуе и колумне, док је врхунац била гала вечера у старомодном Јејл клубу у Њујорку. Ови коментатори готово у потпуности су избегавали истиниту причу о Кисинџеру, који је последњи пут био на јавној функцији пре четрдесет шест година.
То је штета зато што је Кисинџер – мање импресиван као амерички саветник за националну безбедност од Брента Скаукрофта, Збигњева Бжежинског или, када је посреди побеђивања у ратовима, чак и од Џејка Саливена, који тренутно обавља ову дужност – једна од најважнијих пословних и маркетиншких прича у претходне четири деценије. Кроз стручно крстарење медијима он је од себе начинио бренд и претворио је тај бренд у компанију: Кисинџер асошијетс, високо профитабилну глобалну консултантску кућу.
Брендовима је потребан сталан менанџмент и текст који је поводом очевог стотог рођендана објавио у Вашингтон посту његов син Дејвид приказује Кисинџера онаквог каквог је желео да га други виде. Утисак о слободном и неухватљивом академском истраживачу и дипломати из сенке, који је стално био спреман да понуди Сједињеним Америчким Државама свој бесплатни савет. Стварна слика је прилично другачија: од 1982. године Кисинџер је био водећи светски консултант, пословна личност, не дипломатска, чије су плаћене консултантске услуге биле на располагању између осталих и Америкен експресу, Фијату, Рио Тинту, Леман брадерсу, Мерку, Хајнцу, Волву, Џ, П, Моргану и мноштву клијената у Русији, Кини и у заливским државама.
Ово је зашто је Кисинџер, стогодишњак који је напустио вршење јавне функције са педесет четири године 1977. када је престао да буде државни секретар по окончању мандата Џералда Форда истински важан. Кроз Кисинџер асошијетс он је био зачетник савременог облика вашингтонских „покретних врата“: глобалног консултовања. Где је Кисинџер пробијао стазе, други су пратили, стварајући водеће фирме као Олбрајт Стонбриџ, компанију бившег државног секретара Мадлен Олбрајт или Вестегзек Адвајзор, фирму садашњег државног секретара Ентонија Блинкена.
Судећи по списку гостију вечере уприличене за прославу стотог рођендана Кисинџер асошијетс се издашно исплатила свом оснивачу. Увезујући медије, бизнис и политику у један чвор – на начин који, на пример, никада није интересовао Бжежинског – значило је да је он почео да симболизује естаблишмент. То објашњава његове необично млаке и неупечатљиве коментаре, што је посведочено у његовој најновијој књизи о вештачкој интелигенцији која је објављена у мају.
Током последње четрдесет једне године Кисинџер се специјализовао за интервјуе, у којима је очигледне труизме, попут „Кина доживљава успон“ или „Русија је реваншистичка сила“ износио са реторском помпезношћу. Они би били посути са нешто историје краја 18. [и почетка 19. века] тек изван хоризонта очекивања читаоца, на пример алузијом на аустријског државника Метерниха. Резултат би био неодређен општи утисак који би лако тонуо у заборав.
То је било са умишљајем. Зато што истински Кисинџеров гениј током претходних неколико деценија нису били умерени коментари већ способност да слуша – и стога да каже тачно оно што клијент, спонзор или део естаблишмента желе да чују. То је била оштра супротност посвећених јавних мислилаца о геостратегији као што су Бжежински или Џорџ Кенан, који су често говорили оно што Вашингтон није желео да чује. Последица тога је била да се Кисинџер, далеко од тога да упражњава оно што су његове колеге попут политиколога Грејама Алисона назвали „морални идеализам реализма“, управљао онако како ветар дува. Кисинџер је подржавао рат у Ираку када је то била линија естаблишмента, „ресетовање односа“ са Русијом када је то било популарно и на крају, супротно свим његовим ранијим написима, прикључење Украјине НАТО.
Не би требало да зачуди што су моћне америчке корпорације, са опсежним знањем о локалним приликама које је недостајало Кисинџеру, настојале да га ангажују. Оно због чега би борд директора унајмио „експерта“ као што је Кисинџер да се изложи коментар на нивоу студентске презентације о Кини „која мисли у вековима“ или о Владимиру Путину који је „попут лика из романа Достојевског“ често није имало никакве везе са његовим увидима. Спољни стручњак често се ангажује не да пружи нове информације већ да благослови одлуку или да помогне партнеру у предузећу да однесе превагу у процесу одлучивања. У случају Кисинџера, ово је често било повезано са пословним инвестицијама у Кини и повремено у Русији. У међувремену, широм света, моћне итнересне групе су га тражиле да им објасни прилике у Вашингтону.
Упркос томе што су Кисинџерова предвиђања понекад била комично погрешна, попут предвиђања позитивне будућности руско-америчких односа неколико недеља пре Руско-грузијској рата 2008. године или његовог неуочавања кинеског ауторитарног обрта под Си Ђинпингом, клијенти су настављали да траже његове услуге. То што његови интервјуи углавном звуче као аутоматски генерисани одговори заправо је стратегија. Што мање кажете нижи је ризик да ћете нашкодити бренду.
Управљање брендом био је разлог интензивног настојања Хенрија Кисинџера да обликује – кроз сарадњу са новинарима и историчарима – приповест о својих осам година у влади. Последица тога је што истинска биографија Хенрија Кисинџера остаје ненаписана. Уколико књига Kissinger: The Global Consultant (Кисинџер: глобални консултант) икада буде била написана то ће бити суштински важно историјски дело – најбољи водич како се ствари одвијају у свету моћи и бизниса и како су узајамно повезани у доба глобализације. Све до тада мит и последњи интервјуи – који су онолико маркетинг колико и анализа – су само позадинска бука.
Бен Џуда је новинар и аутор недавно објављене књиге This Is Europe: The Way We Live Now
Напомена: Чланак је првобитно објављен у мају 2023. године у време стотог рођендана Хенрија Кисинџера; допуњен је пошто је некадашњи амерички државни секретар преминуо у свом дому у Конектикату 29. новембра 2023. године
Превео: М. Милојевић
