Према новој јесењој прогнози Бечког института за међународне економске студије, Црна Гора се сврстава међу економије са најбржим растом на Западном Балкану, са просјечним реалним растом БДП-а од 3,3% у периоду 2025–2027. године. Испред Црне Горе, према пројекцијама Института, налазе се само Албанија (3,8%), Косово (3,9%) и Турска (3,9%), док је већина земаља региона испод тог нивоа — укључујући Сјеверну Македонију (3%), Србију (3%), Бугарску (3%) и Хрватску (2,8%). Према новој јесењој прогнози Бечког института за међународне економске студије (wiiw), Казахстан се очекује као земља с највишим просјечним растом БДП-а у Европи и ширем региону — чак 5% у периоду 2025–2027.
Овим резултатом Црна Гора надмашује просјек региона и земаља еурозоне (0,9%), потврђујући континуитет стабилног економског опоравка који се темељи на снажном туризму, инвестицијама и расту потрошње.
Упркос изазовном међународном окружењу и текућим геополитичким ризицима, економије Централне, Источне и Југоисточне Европе (CIJIE) показују релативно робустан раст. Међутим, у Румунији, Словачкој и Мађарској високи буџетски дефицити, индустријска слабост Њемачке и домаћи проблеми оптерећују економију. Економске перформансе су такође слабе и у Русији и Украјини, показују главни налази нове јесење прогнозе Бечког института за међународне економске студије (wiiw), која покрива 23 земље региона.
Када је ријеч о шест земаља Западног Балкана, оне и даље биљеже добре резултате, са просјечним растом од 2,5% у 2025. и 3,4% у 2026. години, иако ће Србија доживјети пад раста у 2025. – на само два процента, што је најнижа стопа раста међу балканским државама за ову годину.
Ипак, прогноза за наредне двије године је нешто оптимистичнија – српска привреда би у 2026. могла да расте по стопи од 3,5%, а у 2027. и читава четири процента.
Из опште перспективе, економски модел источних земаља ЕУ пролази кроз фундаменталну структурну промјену.
„Док је приватна потрошња била главни покретач раста у државама чланицама ЕУ у Централној и Источној Европи до сада, очекујемо да ће инвестиције приватних компанија и јавног сектора добити на значају, с обзиром на хлађење раста реалних зарада“, каже Ричард Гривсон, замјеник директора Бечког института и водећи аутор јесење прогнозе.
Оштар пораст издатака за одбрану међу земљама НАТО-а у региону такође подржава економски раст. Према Бечком институту, очекује се да ће ове земље у наредним годинама имати додатни просечни годишњи ефекат раста БДП-а од 0,2 до 0,3 процентна поена, при чему би нације попут Пољске и балтичких држава потенцијално могле још више да профитирају од повећања издатака за одбрану.
„Источни Европљани ће економски профитирати од поновног наоружавања Европе, јер традиционално посједују јаку одбрамбену индустрију. То би им могло помоћи да модернизују своју индустријску базу и успјешно се крећу кроз трансформацију ка моделу раста заснованом на иновацијама“, објашњава Гривсон.
Све у свему, Бечки институт прогнозира просечан раст од 2,2% за државе чланице ЕУ у региону у 2025, што је минимална ревизија наниже од 0,1 процентног поена у поређењу са љетом. У 2026. би требало да се убрза на 2,6% – поново блага ревизија наниже, овог пута од 0,2 процентна поена. То значи да ће ове земље вероватно наставити свој процес економског сустизања и ове и сљедеће године, растући знатно брже од еурозоне (2025: 0,9%; 2026: 1,4%).
Земље Вишеградске групе – Пољска, Чешка, Словачка и Мађарска, као и Словенија, прошириће се у просјеку за 2,5% у 2025. години, а њихов раст ће се убрзати на 2,9% у 2026. Пољска остаје лидер међу источним чланицама ЕУ, са економским растом од 3,5% и у 2025. и у 2026. години.
Хрватска и Бугарска следе са око три одсто раста ове и сљедеће године, док су се изгледи за Румунију значајно погоршали (2025: 0,8%; 2026: 1,2%).
Турска ће релативно снажно расти и ове и сљедеће године (2025: 3,4%; 2026: 3,9%).
Међутим, за ратом разорену Украјину, изгледи постају све суморнији: очекује се да ће раст бити само 2% у 2025. и 3% у 2026. години, иако ће много зависити од тога како рат буде напредовао. Русија иде ка стању близу стагнације, због рестриктивне монетарне политике централне банке и нижих цијена нафте (2025: раст БДП-а од 1,2%; 2026: 1,4%).
Бечки институт упозорава и на два кључна ризика: високе буџетске дефиците у појединим земљама региона (посебно Румунији, Мађарској, Пољској и Словачкој), те руско хибридно ратовање, које ствара несигурност и одвраћа инвеститоре.
„Прелети дронова, сајбер напади и саботаже у државама чланицама ЕУ и НАТО-а у Источној Европи стварају неизвјесност и, наравно, одвраћају инвеститоре. То је катастрофално за пословно расположење. Заправо, ове земље су већ укључене у невидљиви рат са Русијом, који би – прије или касније – могао негативно утицати и на њихове економије“, закључује Гривсон.
Извор: Банкар.ме
