Пише: Јелена Л. Петковић
Одвратна злоупотреба очаја и бола. Тако би се најкраће могла описати и најновија злоупотреба Срба са Косова, који су према извештајима прорежимских медија пешице дошли до Београда да би дали подршку Александру Вучићу. Група је дошла да стане са друге стране ограде, бране која је стављена пред бол једне мајке, жене која не тражи ништа – осим правде.
Група је, у тим истим медијима, који доминантно окупирају све националне фреквенције и штампу, а кроз армију ботова друштвене мреже, представљена као ултимативна воља свих Срба са Косова.
Због хиљаду и једног разлога, управо од Срба са Косова би се очекивало да стоје њој уз раме. Ко ће, кроз своје патње разумети њене, ако не они.
Ипак, ходом који се завршио дочеком испред Скупштине Србије, прорежимски манипулисана врхунска жртва Срба са Косова, о којима ти исти медији извештавају само из угла мучеништва, добила је нову димензију. Брутално је супротстављена жртви једне мајке.
“Зар су заиста баш морали?”, упитала је жена која је стајала са друге стране полиције барикаде испред Скупштине Србије, супротно песмама, говорима и слављу којима су “дочекани Срби са Косова”.
“Сећаш ли се како је све почело? Да су Срби на Косову тек симболично изашли на изборе 2013, да су жандарми из Србије излупали гласачке кутије, дали легитимност тим изборима. Потом су криминалци почели да “брину” о томе ко и колико ће бити плаћен, ко ће да ради, да добија тендере. Убили су Оливера Ивановића, претходно његовог кума Димитрија Јанићијевића”, пита Миливоје Михајловић, дугогодишњи новинар ББЦ-ја и бивши директор Радио Београда и закључује:
“Дакле, то је страх који их разваљује. Мада их не разумем. Сада би требало да се ослободе страха. Али, нашли су ту групу плаћеника, међу којима су они који су добили паре, јадници који су добили обећања и уплашени којима је речено – морате, јер ће вам попалили аутомобили. И они су симбол свега лошег. Пре свега, они су амнестија издаје.”
Злоупотреба Срба са Косова у кризним моментима власти у Београду није никаква новост. Рецимо, када је Слободан Милошевић изгубио на изборима 24. септембра 2000. године, прва вест у Дневнику РТС-а је била да је СПС добио највише гласова у селу Свињаре, поред Митровице.
Данас, док власт говори о њима, а прорежимски медији извештавају, уклапајући их и у свесне и у имплицитне стереотипе их заправо – дискриминишу.
“И данас је довођење Срба са КиМ пројекат. Прорежимски медији праве фоторобот Србина са Косова – или Сима Спасић или Милан Радоичић, свесно нарушавајући карактер тих људи: да су необразовани, глупи, неписмени, све са циљем да се згаде Србима у Србији и да на крају кажу “ако им и треба, када су такви”. Свако мало иду наслови – “Спрема се Олуја” и “Нећу да дозволим Олују”, да би један човек могао да каже – “Спречио сам Олују”. Срби са Косова ћуте, Универзитет у Косовској Митровици ћути. Група клинаца се побуни, али они очигледно нису опасност.”, додаје Михајловић заокружујући:
“Вучић има пројекат да контролише степене мржње и тако влада. Страхом и мржњом. И тако прорежимски медији и раде.”
Исто тако злоупотребљава и нас, Србе из Хрватске, каже Милка Љубичић, дугогодишња уредница и новинарка:
“Када им затребамо, извуку нас и шешира и тобож се брину о нашим проблемима. Истовремено, нашу децу која иду на протесте и траже расписивање избора називају Усташама”.
“Сваки наратив се нажалост смишља унапред како би замаглио истину која не одговора центрима моћи”, подвлачи Дарко Димитријевић, главни и одговорни уредник Радио Гораждевца.
“Некоме заправо у овом тренутку одговара да се у медијима чује како Срби са Косова подносе жртву ради некога, иако је то генерализовање које производе мајстори спина. Тако данас имамо привид да су Срби, уместо симпатизери Српске Листе и СНС-а они који пешаче и подржавају власт. У оваквом контексту су Срби злоупотребљени, јер далеко од тога да сви подржавају власт”, каже Димитријевић и закључује:
“Са друге стране имамо бол једне мајке и тај бол се на разне начине маргинализује, а тај бол има само једну поруку, да се оствари правда.”
Без обзира како су прорежимски медији портретисали и фарбали долазак Срба са Косова испред Скупштине Србије, реалност је да је група била мала. Биће да већина добро разуме колико је гнусна трговина очајем и болом
Извор: Радио Гораждевац/ КоССев
