Piše: Miloš Miljković
Bugarska – sused Srbije sa kojim danas, kako se to u diplomatiji kaže, „nemamo otvorenih pitanja“. Krajem devetnaestog i u prvoj polovini dvadesetog veka ta pitanja su se, na nesreću, između dve države rešavala oružjem. Istorija je zapamtila, a zapamtio je i narod, da su Bugari bez objave rata napali srpsku vojsku na Bregalnici 1913. godine. Sto dvanaest godina kasnije, državni vrh naših južnih komšija, nenadano i bez konkretnog povoda, optužuje Srbiju, zabrinut zbog „projekta srpskog sveta“.
„Smatram da je krajnje vreme da sve evropske institucije ovaj problem shvate mnogo ozbiljnije. To je i za nas izuzetno osetljivo pitanje“, dodao je Radev.
Radev menja mišljenje
Nije ovo prvi put da nas Bugarska „potkači“ baš u vreme izveštaja i mogućih otvaranja novih klastera u okviru pregovora sa Evropskom unijom. Tako su se pre nepunih godinu dana, kada nije dobijena saglasnost za otvaranje Klastera tri u pregovorima EU sa Srbijom, u društvu osam država koje su bile protiv, našle i susedne Hrvatska i Bugarska. Predsednik Aleksandar Vučić tada je prokomentarisao ovakvu odluku zemalja sa kojima Srbija graniči.
Grčka ponovo otvara palatu u kojoj je krunisan Aleksandar Veliki
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, kazao je Vučić početkom decembra 2024. godine.
Takav potez bugarske mogao se naslutiti u junu iste godine, kada je upravo bugarski predsednik Radev poručio da će ta zemlja preispitati podršku Srbiji na putu u Evropsku uniju zbog toga, kako je tada naveo, kako Beograd tretira bugarsku manjinu u zemlji. Radev je tada pojasnio da će ključni kriterijum za podršku napretku zemalja Zapadnog Balkana biti položaj njegovih sunarodnika u svakoj zemlji – konkretno, uslovi za ekonomski i društveni razvoj i njihova sposobnost da brane svoj nacionalni identitet, jezik, kulturu i istorijsko pamćenje, preneo je Blic.
Nije bugarski predsednik oduvek smatrao da su prava njegovih sunarodnika u Srbiji ugrožena. Baš obrnuto. Sredinom 2021. godine, kada se Radev susreo sa Vučićem u Dimitrovgradu, poručio je da je za bugarsku nacionalnu manjinu „učinjeno mnogo“, te da predsednik Aleksandar Vučić ispuni sve što obeća u vezi onoga što je dogovoreno o pravima bugarske nacionalne manjine u Srbiji. Radev je, takođe, te 2021. godine kazao da je „Bugarska uvek pružala pomoć Srbiji na putu za ujedinjenu Evropu“.
Vratimo se još jednom na aktuelnu izjavu bugarskog političara o opasnosti od „srpskog sveta“, uz osvrt šta o tome kažu neki od čelnih ljudi bugarske nacionalne manjine u Srbiji. Stefan Stojkov, predsednik Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine, rekao je za Danas da ne zna o čemu tačno govori bugarski predsednik Radev, jer nikome od suseda ne preti opasnost od srpskog sveta.
Bugarska poskupljuje ruski gas, Beograd i Budimpešta ljuti na Sofiju
Sličan stav zastupao je i Vladimir Zaharijev, predsednik opštine Bosilegrad, u kome je većinsko bugarsko stanovništvo.
„Sa izjavom Radeva nemamo ništa. Volimo svoju državu i naše srpsko rukovodstvo, sa kojim imamo odličnu saradnju. Pomažu nas u svim oblastima i drže nas kao malo vode na danu. Ja kad odem u Beograd, a skoro sam bio na slavi SNS-a, oni kažu evo ga brat Vlada Bugarin. Dočekuju me bolje nego bilo kog svog“, kazao je Zaharijev za list Danas.
Sve i da ove dve izjave uzmemo sa rezervom, a naročito onu Vladimira Zaharijeva, uz razumevanje želje da se zadrže dobri odnosi sa aktuelnom vlašću, osim pisma nekoliko bugarskih udruženja iz domena prosvete i kulture, koja su upozorila na pokušaje da se ospori bugarski identitet u Srbiji, kroz koncept „šopske etničke pripadnosti“ – nije bilo signala da su Bugari na krajnjem jugu Srbije, gde ih je najviše, na bilo koji način ugroženi ili diskriminisani.
Akrobatska tačka
Bugarskom rukovodstvu bila bi potrebna zahtevna politička akrobatika da dokaže da njihovu državu ili bugarsku nacionalnu manjinu koja živi na našoj teritoriji, Srbija na ma koji način faktički ugrožava. Srbija, sa druge strane, ne bi morala da ide tako daleko u prošlost da bi pronašla razloge da bude kivna na komšije Bugare. Ne samo što je Bugarska priznala jednostrano proglašenje nezavisnosti takozvanog Kosova, već je 2015. godine glasala za prijem Prištine u UNESKO.
Politika Bugarske koja je krajem prošle godine bez valjanog opravdanja glasala protiv otvaranja klastera u pregovorima sa EU, da bi godinu dana kasnije bugarski predsednik Radev tu isto Evropu upozoravao na „doktrinu srpskog sveta“ – koju u Srbiji više ne spominju ni najokoreliji ultradesničari, može se tumačiti na više načina. Jedan od mogućih odgovora jeste da je bugarski predsednik samo „kurir“ koji u osetljivo vreme prenosi poruku Beogradu da bi narativ o „velikoj Srbiji“ iz devedesetih, presvučen u „srpski svet“, mogao da mu se prišije u vreme sve većih pritisaka da se Srbija svrsta na jednu od strana na svetskoj geopolitičkoj šahovskoj tabli.
Bugarska poskupljuje ruski gas, Beograd i Budimpešta ljuti na Sofiju
A možda je samo neophodno zbog regulisanja prirodne ravnoteže odnosa na Balkanu da Bugarska povremenim podmetanjem noge podseća Srbiju da joj i dalje stoji iza leđa.
Izvor: NIN
