Пише: Милош Миљковић
Бугарска – сусед Србије са којим данас, како се то у дипломатији каже, „немамо отворених питања“. Крајем деветнаестог и у првој половини двадесетог века та питања су се, на несрећу, између две државе решавала оружјем. Историја је запамтила, а запамтио је и народ, да су Бугари без објаве рата напали српску војску на Брегалници 1913. године. Сто дванаест година касније, државни врх наших јужних комшија, ненадано и без конкретног повода, оптужује Србију, забринут због „пројекта српског света“.
„Сматрам да је крајње време да све европске институције овај проблем схвате много озбиљније. То је и за нас изузетно осетљиво питање“, додао је Радев.
Радев мења мишљење
Није ово први пут да нас Бугарска „поткачи“ баш у време извештаја и могућих отварања нових кластера у оквиру преговора са Европском унијом. Тако су се пре непуних годину дана, када није добијена сагласност за отварање Кластера три у преговорима ЕУ са Србијом, у друштву осам држава које су биле против, нашле и суседне Хрватска и Бугарска. Председник Александар Вучић тада је прокоментарисао овакву одлуку земаља са којима Србија граничи.
Грчка поново отвара палату у којој је крунисан Александар Велики
„Да ме Бог пита шта смо Бугарима згрешили, не бих знао да вам то кажем и објасним. Чини ми се да разумем шта су стварни разлози, без обзира што их никада нећете чути. А за Хрвате све разумем, немам ту велики проблем да схватим. А за нас су две важне вести ту да наставимо да се боримо и да разговарамо са свима њима“, казао је Вучић почетком децембра 2024. године.
Такав потез бугарске могао се наслутити у јуну исте године, када је управо бугарски председник Радев поручио да ће та земља преиспитати подршку Србији на путу у Европску унију због тога, како је тада навео, како Београд третира бугарску мањину у земљи. Радев је тада појаснио да ће кључни критеријум за подршку напретку земаља Западног Балкана бити положај његових сународника у свакој земљи – конкретно, услови за економски и друштвени развој и њихова способност да бране свој национални идентитет, језик, културу и историјско памћење, пренео је Блиц.
Није бугарски председник одувек сматрао да су права његових сународника у Србији угрожена. Баш обрнуто. Средином 2021. године, када се Радев сусрео са Вучићем у Димитровграду, поручио је да је за бугарску националну мањину „учињено много“, те да председник Александар Вучић испуни све што обећа у вези онога што је договорено о правима бугарске националне мањине у Србији. Радев је, такође, те 2021. године казао да је „Бугарска увек пружала помоћ Србији на путу за уједињену Европу“.
Вратимо се још једном на актуелну изјаву бугарског политичара о опасности од „српског света“, уз осврт шта о томе кажу неки од челних људи бугарске националне мањине у Србији. Стефан Стојков, председник Националног савета бугарске националне мањине, рекао је за Данас да не зна о чему тачно говори бугарски председник Радев, јер никоме од суседа не прети опасност од српског света.
Бугарска поскупљује руски гас, Београд и Будимпешта љути на Софију
Сличан став заступао је и Владимир Захаријев, председник општине Босилеград, у коме је већинско бугарско становништво.
„Са изјавом Радева немамо ништа. Волимо своју државу и наше српско руководство, са којим имамо одличну сарадњу. Помажу нас у свим областима и држе нас као мало воде на дану. Ја кад одем у Београд, а скоро сам био на слави СНС-а, они кажу ево га брат Влада Бугарин. Дочекују ме боље него било ког свог“, казао је Захаријев за лист Данас.
Све и да ове две изјаве узмемо са резервом, а нарочито ону Владимира Захаријева, уз разумевање жеље да се задрже добри односи са актуелном влашћу, осим писма неколико бугарских удружења из домена просвете и културе, која су упозорила на покушаје да се оспори бугарски идентитет у Србији, кроз концепт „шопске етничке припадности“ – није било сигнала да су Бугари на крајњем југу Србије, где их је највише, на било који начин угрожени или дискриминисани.
Акробатска тачка
Бугарском руководству била би потребна захтевна политичка акробатика да докаже да њихову државу или бугарску националну мањину која живи на нашој територији, Србија на ма који начин фактички угрожава. Србија, са друге стране, не би морала да иде тако далеко у прошлост да би пронашла разлоге да буде кивна на комшије Бугаре. Не само што је Бугарска признала једнострано проглашење независности такозваног Косова, већ је 2015. године гласала за пријем Приштине у УНЕСКО.
Политика Бугарске која је крајем прошле године без ваљаног оправдања гласала против отварања кластера у преговорима са ЕУ, да би годину дана касније бугарски председник Радев ту исто Европу упозоравао на „доктрину српског света“ – коју у Србији више не спомињу ни најокорелији ултрадесничари, може се тумачити на више начина. Један од могућих одговора јесте да је бугарски председник само „курир“ који у осетљиво време преноси поруку Београду да би наратив о „великој Србији“ из деведесетих, пресвучен у „српски свет“, могао да му се пришије у време све већих притисака да се Србија сврста на једну од страна на светској геополитичкој шаховској табли.
Бугарска поскупљује руски гас, Београд и Будимпешта љути на Софију
А можда је само неопходно због регулисања природне равнотеже односа на Балкану да Бугарска повременим подметањем ноге подсећа Србију да јој и даље стоји иза леђа.
Извор: НИН
