Србија је пала за пет места на листи перцепције корупције у јавном сектору коју објављује Транспаренси интернешнел.
У извештају ове међународне организације за 2022. годину, Србија је на 101. месту међу 180 земаља света и то је најлошији резултат у последњих 11 година.
У времену када је борба против корупције била прокламована као један од најважнијих приоритета власти у Београду, држава је стагнирала у овој области, рекао је програмски директор Немања Ненадић, невладине организације Транспарентност Србија.
„Сада не можемо да кажемо да је борба против корупције приоритет чак ни на том декларативном нивоу“, казао је Ненадић на конференцији за медије.
Прво место изван првих сто Србија дели са Албанијом, а од земаља Западног Балкана лошије се котира само Босна и Херцеговина на 110. месту.
Од земаља бивше Југославије, најбоље је рангирана Словенија као 41, затим Хрватска на 57. позицији, Црна Гора је на 65. месту листе, Косово на 84. и Северна Македонија на 85.
Индекс перцепције корупције (ЦПИ) за 2022. показује да већина земаља не успева да заустави корупцију, али су Косово, Хрватска, Северна Македонија и Албанија напредовале.
Случај Србија
ЦПИ рангира 180 земаља и територија широм света према уоченом нивоу корупције у јавном сектору, бодујући на скали од 0 (веома корумпиран) до 100 (чист од корупције).
Индекс перцепције у Србији је 36.
Србија нема стратегију за борбу против корупције већ четири године, а борба против корупције није истакнута у новом програму Владе Србије, навео је Немања Ненадић.
Шансу за поправљање ствари види у реформи правосуђа, односно у већој самосталности јавних тужилаца.
Навео је да у Србији постоји „отворено ниподаштавање“ антикорпуцијских одредби у многим прописима.
Истакао је примере јавних предузећа где директори располажу значајним средствима, а често су у стању вршилаца дужности и бирају се више пута, иако је прописима дозвољено да у том статусу буду изабрани само једном.
Ни јавни ресурси, како је рекао Ненадић, нису заштићени, наводећи примере када сумње у незаконитост пословања остају неиспитане, чак и кад се појаве у медијима.
Словенија и Хрватска најбоље у региону
Хрватска се налази на зачељу Европске уније, а од земаља чланица лошије су само још Румунија, Бугарска и Мађарска.
Индекси корупције земаља у региону
Индекс Словеније је 56, а Хрватске 50.
Просек чланица Европске уније је 64, тако да Хрватска заостаје за 14 бодова.
„Иако је ово истраживање показало да се Хрватска налази на граници између корумпираних и транспарентних држава света, грађани то не примећују.
„Многи примери сведоче да су они који пријаве неправилности обележени и обесправљени“, истакла је Даворка Будимир, председница Транспаренси Хрватска.
Дуготрајни поступци у разоткривању, процесуирању и кажњавању корумпираних заустављају борбу против корупције, додала је она.
„Борба против корупције је борба за Хрватску у којој од властитог рада поштено живе њени грађани, укључени у процесе одлучивања.
„Уз носиоце власти који неће злоупотребити своју позицију како би уништили превенцију и интегритет независних тела у борби против ње или би ту борбу искористили искључиво за политичке обрачуне и долазак на власт“, рекла је Будимир.
Скандинавске земље најмање корумпиране
На челу листе налазе Данска, Финска, Нови Зеланд и Норвешка са индексима корупције од 84 до 90, а на самом дну су Сомалија, Јужни Судан и Сирија са 12 и 13 индексних поена.
Више од две трећине земаља има индекс нижи од 50, док је 26 земаља пало на најниже резултате до сада.
Глобални просек остаје непромењен више од једне деценије – 43 од 100.
„У демократским друштвима, људи могу да дигну глас да помогну у искорењивању корупције и захтевају безбеднији свет за све нас“, поручио је Данијел Ериксон, извршни директор организације Транспаренси интернешенел.
ЦПИ је најраспрострањенија глобална ранг листа корупције у свету, наводе аутори извештаја.
Индексом се мери колико се јавни сектор сваке земље сматра корумпираним, према мишљењу експерата и пословних људи, а резултат сваке земље је комбинација најмање три извора података из 13 различитих истраживања и процена корупције.
Ове изворе података прикупљају различите важне институције, попут Светске банке и Светског економског форума.
Извор: bbc
