Док размишљате коју маску да припремите детету за маскенбал, пред очима вам пролазе принцезе и принчеви из бајки вашег детињства. Нису сви јунаци у бајкама били лепи и добри, неки су чак били и страшни, а радња је често описивала тешке животне ситуације. Зашто су страшне бајке важне за развој деце? Након што је 3.000 Британаца гласало једном родитељском порталу, о томе које су то бајке које сматрају неподобним за своју децу, добијен је списак скоро свих бајки из детињства генерација које су се родиле пре 2000. године. По том списку, који је објавио британски „Телеграф“, између осталих, неподобне бајке су:
- Ивица и Марица – прича о деци напуштеној у шуми може да уплаши малишане
- Црвенкапа – како објаснити деци да је баку појео вук
- Снежана и седам патуљака – термин патуљак је увредљив
- Пепељуга – прича о девојци која сама ради све кућне послове је застарела
- Златокоса – родитељи сматрају да је велики фокус на киднаповању девојчице
- Златокоса и три медведа – шаље погрешну поруку о крађи
Богате, измишљене приче за децу, пуне магичних места или измишљених чудовишта, нуде више од забаве и закључка „живели су срећно до краја живота“. Студије су показале да бајке нуде одређене бенефите за развој младих мозгова.
Помажу детету да сагледа и реши проблем
„Бајке помажу деци да прођу кроз живот“, сматра аустријски психолог Бруно Бетелхајм, аутор књиге „Значај и значење бајки“. Деца се поистовећују са јунацима бајки, па постављају себи питање: шта бих ја урадио/ла да сам на том месту. Читајући бајке, деца откривају и да се лоше ствари могу десити свакоме, али то раде у оквиру сигурног окружења приче у којој знају крај. Неретко на овај начин деца превазилазе страхове са којима се боре.
Бајке нас уче о другим културама
Уколико бирате бајке из других делова света, помажете деци да цене и прихватају обичаје и вредности других. Многе културе воле исте бајке, као што је то пример са бајком „Пепељуга“, али је прилагођавају својим културолошким оквирима. Читајући разне верзије ове популарне бајке, долазимо до закључка да је свима циљ исти – победа доброг над злим. Неке бајке су и направљене са елементима различитих култура, помажући тако деци да упознају далеке земље и другачије навике.
Бајке нас уче основама писања приче
Место, радња, главни јунаци и заплет (увод, разрада и закључак), су делови сваке добро написане приче. Деца уче како се радња развија, па ће у будућности умети да препознају фазе радње, а касније и да пишу причу. Оно што је још важније – деца развијају способност разумевања структуре приче, вештину да предвиде њен развој и разумеју боље оно што читају.
Бајке развијају машту
„Када сам преиспитивао себе и своје начине размишљања, дошао сам до закључка да ми је дар маштања значио више од свих мојих талената за апстрактно, позитивно мишљење“, рекао је Алберт Ајнштајн. Стручњаци објашњавају како деца почињу да виде симболе у бајкама, па шуму виде као непознато, а отровну јабуку као скривену истину. Учење о „скривеној истини“ је предуслов откривања симбола и скривених значења у причама, а касније и у животу.
Бајке увек имају поуку
Чему нас ова прича учи? Нека то буде питање којим ћете покренути разговор са дететом. Бајкама се може моделирати понашање детета и обезбедити детету да процени своје емоције и одлуке.
Иако са становишта родитеља 21. века делује да су бајке некада застрашујуће, али и превазиђене, ипак им је улога помоћ у разумевању света око себе и олакшавању дететовог пута кроз тај свет. Оно на шта би требало да обратимо пажњу је узраст у којем ћемо читати одређене бајке деци, како би она на прави начин разумела и уживала у овим фантастичним причама.
Извор: РТ Балкан
