После одлуке Управе за храну и лекове (ФДА) Сједињених Држава, компанија Upside Foods ускоро ће моћи да продаје пилетину произведену од животињских ћелија и узгајану у биореакторима. Позитиван одговор Управе за храну и лекове (ФДА) дуго се сматрао следећом великом прекретницом за индустрију лабораторијски узгојеног меса.
У протеклих неколико година, стартупи су изградили производне погоне и прикупили милијарде долара за финансирање ризичног капитала, али нису били у могућности да продају своје производе. До сада је, чак и релативно мали број људи који су имали прилику да пробају култивисано месо, морао да потпише сагласност да на сопствену одговорност једу производ који је још увек у експерименталној фази.
Преостала су још само два мања регулаторна корака пре него што овако произведено месо буде доступно јавности. Производни погони компаније „Upside Foods“ морају да прођу додатни инспекцијски надзор Министарства пољопривреде Сједињених Држава, а на коначном производу ће морати да стоји етикета која потврђује да је извршен инспекцијски надзор пре него што се месо нађе на тржишту. Ова два корака ће вероватно бити завршена много брже од дугог процеса у коме је ФДА одлучивала о издавању дозволе. Различити стартупи се баве лабораторијским узгојем не само пилетине, већ и говедине, лососа и туњевине. Тренутно одобрење се односи само на „Upside Foods“ и његову култивисану пилетину, мада се претпоставља да ће ускоро уследити и друга одобрења.
Култивисано месо ће и даље бити намењено уском кругу
Мада је ова одлука Агенције одобрила да се ови производи нађу на тржишту, ипак се претпоставља да ће дегустације бити ограничене на веома мали број ексклузивних ресторана. Кувар са Мишленовом звездицом, Доминик Крен, већ је најавила да ће служити култивисану пилетину компаније „Upside Foods“ у свом ресторану у Сан Франциску.
Ума Валети, генерална директорка „Upside Foods“-а, каже да жели да јавност први пут проба њихову пилетину у одабраним ресторанима пре него што могу да је купе и кувају код куће.
„Желели бисмо да ово у почетној фази људима приближимо наш производ преко врхунских кувара, јер ово је заиста велика ствар за нас. Желимо да радимо са најбољим партнерима који знају добро да кувају, а такође и да нам дају повратне информације о томе шта бисмо могли боље да урадимо.“Још у децембру 2020. сингапурски регулаторни органи дали су зелено светло лабораторијски произведеној пилетини из стартапа „Eat Just“ из Сан Франциска.
Како се месо производи у лабораторији
Култивисано месо се разликује од биљног меса јер садржи праве животињске ћелије и – теоријски – не разликује се од правог меса. Ћелије се у почетку изолују од животиње и развијају у ћелијске линије које се затим замрзавају. Мали узорци из ових ћелијских линија се затим могу пренети у биореакторе – обично велике челичне резервоаре – где се ћелије „хране“ у одговарајућем раствору који садржи хранљиве материје које поспешују деобу ћелија. Када ћелије порасту и диференцирају се у одговарајућу врсту ткива, могу се сакупити и користити у узгојеним месним производима.
Али узгој ћелија на овај начин је и даље изузетно скуп. Стартапи држе у тајности укупне трошкове, али је вероватно да ће чисто узгајано месо и даље бити неколико пута скупље од конвенционалног. Зато ће, највероватније, први култивисани месни производи бити мешавина животињских ћелија и биљног меса.
Тренутни производни капацитети су веома мали, а многи у индустрији имају озбиљне резерве у погледу потенцијала меса узгојеног у лабораторији да на крају угрози глобалну потрошњу меса
Извор: РТС
