Ne tako davno, o predsedniku Džou Bajdenu govorilo se kao o transformativnom predsedniku, drugom Frenklinu D. Ruzveltu u pogledu domaće agende koju će zastupati.
I bilo je osnova za takve tvrdnje.
Na početku svog mandata, Bajden je odobrio stimulativni paket od 1900 milijardi dolara. Iako je njegova većina u oba doma Kongresa bila tesna, pokazalo se da je dovoljna da se progura zakon o infrastrukturi vredan 1200 milijardi dolara.
Grupacije republikanaca podržale su ovaj Bajdenov zakon.
Naredni zakon o izdvajanjima za socijalnu zaštitu vredan 3,5 biliona dolara u okviru plana „Izradimo ponovo bolje“, koji bi parirao merama Novog dogovora i Velikog društva, ima široku podršku – premda ne zbog svoje cene – i, čak i danas, još uvek ima izglede da bude usvojen.
Zapanjujuća anketa
Dakle, kako se Bajden i administracija koju predvodi ophode prema američkom narodu koji ih je postavio na funkciju? Prema zapanjujućoj anketi Vašington posta i Ej-Bi-Si njuza od ovog vikenda, ne dobro, naprotiv.
Da se izbori za Kongres, zakazani za 2022. godinu, održavaju ovog novembra, registrovani birači bi u razmeri 51 prema 41 podržali republikanske kandidate u odnosu na demokratske protivnike.
Ta prednost Republikanske stranke po broju glasača pretvorila bi se u poraz demokrata u Predstavničkom domu kojim predsedava Nensi Pelosi, gubitak Senata, dve godine zastoja i delegitimizovano Bajdenovo predsednikovanje tokom 2023. i 2024. godine.
Ako je anketa Posta i Ej-Bi-Si-ja tačna, demokrate se nalaze pred ambisom.
„Skoro polovina Amerikanaca (uključujući stranački neopredeljene glasače) krivi Bajdena za brzo rastuću inflaciju“, piše Post, „…dok preko šest od deset ispitanika ističe da Bajden ‘nije postigao mnogo’ ili da je postigao ‘malo ili nimalo’“. Sedam od 10 stranački neopredeljenih glasača veruje Bajdenova administracija nije ostvarila nijedno stvarno dostignuće.
Da li će ovakav Bajden uspeti da nađe svoje mesto u istorijskim udžbenicima pored Frenklina Delana Ruzvelta (FDR)?
Verovatno neće. Samo osam odsto nacije veruje da je on postigao „veliku stvar“ u prvoj godini mandata, što je u saglasaju sa čuvenih „prvih 100 dana“ FDR-a 1933. godine.
O tome kako se generalno nosi sa predsedničkom funkcijom, Bajden ima odobravanje 41 odsto, a neodobravanje 53 odsto svih Amerikanaca.
Bajden beleži pad rejtinga od 12 procentnih poena. Iako je pretrpeo osipanje podrške i u sopstvenoj stranci, gubitak podrške među nezavisnim glasačima je zapanjujući.
Što se tiče pitanja da li vlada troši previše i da li bi roditelji trebalo da imaju ulogu u odlučivanju šta će njihova deca učiti u državnim školama, stav Republikanske stranke uživa ogromnu podršku glasača.
Utisak je da je nenavedena premisa ovog izdanja bila da je Bajdenov prvi mandat ujedno i njegov poslednji, ako uopšte uspe da ga izgura do 2024.
Nadolazeća plima
Oko pada podrške Bajdenovoj administraciji roje se mnoga pitanja? Može li on da preokrene ovaj trend? Da li je osipanje podrške proces koji je nezaustavljiv? Hoćemo li svedočiti slomu Bajdenovog predsedničkog mandata?
Da bismo odgovorili na ova pitanja, razmotrićemo osnovne uzroke Bajdenovog pada popularnosti.
Četiri problematične oblasti u kojima se Bajden i demokrate nalaze u defanzivi su: inflacija, imigracija, kriminal i obrazovanje.
Indeks potrošačkih cena u oktobru bio je 6,2 odsto veći nego pre godinu dana, što je najveći skok inflacije u prethodnih 31 godinu.
Osnovne potrepštine kao što su hrana i benzin nalaze se među robom koja beleži najveći cenovni skok. Pre nekoliko meseci, demokrate su govorile da je skok cena „privremen“. Malo ko i dalje to govori.
Utisak je da će međunarodnim lancima snadbevanja trebati dosta vremena da se normalizuju. Amerikanci će Dan zahvalnosti dočekati sa manje ćuretine na stolu i Božić sa manje igračaka.
Što se tiče krize na granicama, koja spada u domen nadležnosti Kamale Haris, beleži se najveća stopa ilegalnih prelazaka u prethodnih nekoliko decenija, sa više od milion ljudi koji su prešli našu južnu granicu otkako je Bajden položio zakletvu. I još uvek pristižu.
Čikago je postao ozloglašen zbog broja zabeleženih žrtava tokom jedne nedelje.
Što se tiče pitanja obrazovanja, koje sada obuhvata prava roditelja da preispitaju šta njihova deca uče o rasi, seksu i moralu u državnim školama – to pitanje verovatno je koštalo Terija Makolifa njegove šanse da se vrati na mesto guvernera Virdžinije.
I čini se da su republikanci na strani roditelja iz predgrađa, jer su demokrate na strani levičarskih nastavničkih sindikata.
Vesti koje su pristizale iz Virdžinije i Nju Džerzija na dan izbora izgleda da potvrđuju ono do čega su Ej-Bi-Si i Post došli u svojoj anketi:
Nadolazi republikanska plima, i ako ne dostigne vrhunac pre novembra 2022, preplaviće Dom Nensi Pelosi, Senat Čaka Šumera i potopiti Belu kuću Džoa Bajdena.
To su klimatske promene o kojima bi demokrate trebalo da brinu.
Patrik Bjukenen
Izvor: Novi Standard
