Мандатар Спајић током овог августа 2023. мора да дефинише и договори парламентарну већину која ће да подржи будућу 44. Владу Црне Горе. Kао што смо чули и видјели постоје многа идеолошка и страначка чупања око учешћа у тој Влади и око подршке истој.
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
На једној страни јавља се питање како радити са бившим ДФ кад су они под Вучићевом контолом; на другој страни имамо недоумицу како радити у Влади са политичким представницима мањина кад су они на даљинском управљачу бившег ДПС режима; па онда – како убацити у Владу УРА која је била онако агресивна против Спајића у предизборној кампањи; па како рачунати са СНП-ом који је ономад рушио „аппстолску“ Владу? Дакле, видјели смо све контра-разлоге, све негативне аргументе, са ким не, и зашто не.
А сад, када је Спајић добио мандат и званично, ред би био мислити и о позитивним аргументима.
На овој августовској врућини требало би се сјетити августовске већине, оне од прије три године. Та политичка формација има у новом сазиву парламента 50 посланика. Она има легитимитет историјских промјена, као и легитимитет најновије изражене народне воље. Њих 50 су основ за састављање новог кабинета.
Kо од мањинских странака не прихвати овакав двоструки легитимитет, најдемократскији легитимитет, комотно нека иде на страну ДПС мањине. Таквим ставом они би се сами одредили не као представници етничке малобројности, него управо као представници политичке мањине, оног нагласаног и од народа одбаченог бившег режима, па им, самим тим, и није мјесто у новој Влади.
Ни мање ни више од тога.
До читања у сљедећем броју.
