С обзиром да свака партија наглашава да јој је главни циљ унапређење “Квалитета живота” свих грађана Црне Горе онда и грађанин има право да каже што подразумијева под “Квалитетом живота”. Вјерујем да ћемо се сложити уколико кажемо да је веома важна ставка “Квалитета живота” сваког грађанина да грађанин не зависи од припадности политичкој партији.
“Квалитет живота” је оно што нам обећавају све партије у Црној Гори.
Партије наглашавају унапређење “Квалитета живота” као приоритетни дио својих програма. Чули смо ту фразу на хиљаде пута. Прича о побољшању “Квалитета живота” грађана Црне Горе одјекује са свих страна. Партије је понављају као предизборну заклетву. Ниједна партија није ни покушала да објасни што је “Квалитет живота”.
Може ли се “Квалитет живота” објаснити сам по себи. Мислим да не. За некога “Квалитет живота” представља материјална добра, однос минималне пензије и потрошачке корпе, сређено школство, здраство, социјална давања. За некога “Квалитет живота” подразумијева здраву животну средину, чисте ријеке, очуване шуме, незагађен ваздух, живот без стреса. За друге “Квалитет живота” мора укључити и законе обавезујуће за све, културу, социјално и духовно стање, чак и морал као узорност.
С обзиром да свака партија наглашава да јој је главни циљ унапређење “Квалитета живота” свих грађана Црне Горе онда и грађанин има право да каже што подразумијева под “Квалитетом живота”. Вјерујем да ћемо се сложити уколико кажемо да је веома важна ставка “Квалитета живота” сваког грађанина да грађанин не зависи од припадности политичкој партији. У Црној Гори је управо супротно. Не обећани, већ онај стварни “Квалитет живота” зависи само од припадности политичкој партији.
Када је ДПС на парламентарним изборима 1998. наступио под паролом “Да живимо боље-Мило Ђукановић” промућурнији грађани Црне Горе су их у шали питали “Имате ли куђ боље живјети него што сада живите.”
Већ тада грађанима је било више него очигледно да је врхушка ДПС-а на челу са носиоцем листе и повезаним лицима достигла изузетно висок степен “Квалитета живота”. Преварили су се. Материјална богаства, луксузи, обијести, похлепе ДПС руководстава и повезаних лица расла су са сваким новодобијеним изборима. Ужурбано су освајали нове “Квалитете живота”. ДПС је дакле одавно већ испунио, себи дато изборно обећање из 1998 године. Предсједник и Врх партије, теренски радници и повезана лица живе све боље и боље. Живот им је умногоме лагоднији и безбрижнији него осталим грађанима Црне Горе. Уопште речено унапређење квалитета живота свих партијаца директно је пропорционално изборним резултатима њихових партија.
Шта се дешава са квалитетима живота осталих грађана Црне Горе. Квалитети њихових живота су унижени и деградирани јер када у једном колективитету попут Црне Горе са 600.000 становника, примјеном државних механизама изузмете десетак хиљада богатих, око хиљаду екстра богатих и око десетак баснословно богатих људи остатку популације остају само остаци. Од остатака неопљачканих материјалних добара државе Црне Горе грађани треба да унапређују квалитете својих живота.
На нашу срећу квалитет живота не чине само материјална добра. Током развоја цивилизације човјек се окренуо и другим борбама мимо борбе за голи опстанак. У људском бићу развиле су се тежње за редом, за хармонијом тјелесних и духовних потреба и што је најважније тежње за моралношћу и одговорношћу. Моралност, духовност, креативност донијели су и употпунили квалитет живота љепотом, достојанством, људскошћу, савјешћу, умјетношћу.
Наше користољубиве партијске врхушке и њихова окружења одана партијском раду заборавили су да и те ствари чине квалитет живота. Или су свјесно багателизовали те квалитете живота. Биће да је у питању ово друго. Моралност, достојанство, духовност, просвећеност, културно уздизање представљали су им препреку у експресном богаћењу, у задовољствима које доноси луксуз, комфор и многобројни ужитци на рачун државе.
У тродеценијском развоју црногорског друштва који називамо и транзиционим и вишестраначким периодом одбачен је још један важан елемент квалитета живота. Одбачено је ДОСТОЈАНСТВО.
Прагматични партијски људи доживјели су достојанство као баласт. Игнорисали су га. Достојанство их је ометало у вођењу политике коју су схватили као вјештину могућег унапређења квалитета сопствених живота и живота са собом повезаних лица. Сматрали су да појединачно достојанство није битно већ само достојанство државе. Зато су у огромном жару стицања личних богастава призвали историју да она преузме на себе терете достојанства јер су, Боже мој, они ти који се боре за достојанство државе. Заборавили су да без личног достојанства нема ни достајанства државе. Владајућа партија и коалициони јој партнери “изгарали су” у борби за опстанак државе, за обнову државности, за враћање на свјетску сцену наше хиљадугодишње историје. У том грандиозном послу није било времена за ситнице попут личног достојанства.
Владајући су избјегавали и насилнички спречавали сваку, чак и најмању причу о сопственим недостојним поступцима и недостајанствима својих партијских сабораца.
Умјесто моралног императива који почиње са Ја вође и ауторитативни подржаваоци владајуће странке у Црној Гори су усвојили императив који почиње са Наша држава. Спомињање Наше државе (Није погрешно рећи ни Његове државе) омогућило им је да избјегну сваку причу о моралу, просвећености, духовности, култури у којима је Црна Гора доживјела друштвене суноврате.
Владајуће странке су ем економски уништили државу, ем јој обесмислили и потрли моралне квалитете живота.
Докле смо догурали? До тога да се све партије ових дана слажу у једноме. Кажу држава нам је на апаратима. Којим апаратима? На партијским апаратима, коалиционим апаратима, монетарним апаратима …У економском смислу држава се бори за живот. Питање је кад ће се опоравити али је сасвим извјесно да ће до тога доћи.
На опоравак моралног, духовног, културног живота друштва и достојанства државе мораћемо да причекамо. Ти квалитети живота се не могу узети на кредит са грејс периодом.
Међутим о тим квалитетима живота треба непрестано говорити. Нажалост за сада је узалудно очекивати резултате на том пољу јер су партије заментуле своје токсичне клице у младим нараштајима државе Црне Горе.
Ранко Рајковић
