Посматрања Насиног свемирског телескопа „Џејмс Веб“ показала су водену пару и хемијске трагове метана и угљен-диоксида у атмосфери егзопланете, која је двоструко већа од Земље и удаљена око 70 светлосних година. Ова хемијска мешавина је погодна за водени свет где се океан простире преко целе површине и атмосфере богате водоником, кажу истраживачи са Универзитета у Кембриџу, иако не замишљају мекани, привлачни морски пејзаж, преноси Гардијан.
„Океан би могао имати температуру од преко 100 степени [Целзијуса] или више“, рекао је проф. Нику Мадхусудхан, који је водио анализу. При високом атмосферском притиску, овако врућ океан би и даље могао да буде течан, „али није јасно да ли би могао да буде настањен“, додао је он.
Ово тумачење је подржано у раду објављеном у часопису Астрономи енд астрофизикс летерс, али га оспорава канадски тим који је направио додатна истраживања исте егзопланете, назване ТОИ-270 д. Открили су исте атмосферске хемикалије, али тврде да би планета била преврућа за воду у течном стању – вероватно 4.000 степени Целзијуса – и да би уместо тога имала стеновиту површину прекривену невероватно густом атмосфером водоника и водене паре.
Услови другачији него на Земљи
Без обзира на то који став преовладава, ова недавна запажања показују невероватан увид „Џејмса Веба“ о природи планета изван нашег Сунчевог система. Телескоп хвата светлост звезда филтрирану кроз атмосфере планета које круже како би пружио детаљан преглед присутних хемијских елемената. Из овога, астрономи могу добити представу о условима на површини планете – и вероватноћи да живот тамо може да се одржи. Докази о океану из ТОИ-270 д се ослањају на одсуство амонијака, који би према хемијским принципима требало да се јавља природно у атмосфери богатој водоником. Међутим, амонијак је веома растворљив у води и стога би испарио у атмосферу да је тамо доле постоји океан. “Једно тумачење је да је то такозвани ‘хицеански’ свет – са океаном под атмосфером богатом водоником”, каже Мадхусудхан.
Услови би били веома различити од оних на Земљи. ТОИ-270 д је плимски закључан, што значи да је једна страна стално окренута ка својој звезди, док је друга уроњена у вечни мрак, стварајући екстремни температурни контраст.
„Океан би био изузетно врућ на дневној страни. Ноћна страна би потенцијално могла да има услове погодне за живот“, рекао је Мадхусудхан. Али постојала би загушљива атмосфера са десетинама или стотинама пута већим притиском на површини Земље и паром која би се дизала из океана. Вода би вероватно била дубока на десетине до стотине километара, са морским дном од леда под високим притиском и каменим језгром испод.
Два тима открила исте податке
Професор Бјорн Бенеке са Универзитета у Монтреалу спровео је додатна посматрања на планети и доводи у питање хипотезу о „океанском свету“. „Температура је, по нашем мишљењу, превише топла за воду у течном стању“, рекао је он, додајући да се чини да атмосфера садржи значајне количине водене паре – превише да би постојање океана учинило вероватним. Бенеке процењује да би површинске температуре могле да буду и до 4.000°Ц, са водом у суперкритичном стању где разлика између течности и гаса постаје нејасна. „То је скоро као густа, врућа течност“, рекао је Бенеке.
Оба тима су открила угљен-дисулфид, који је повезан са биолошким процесима на Земљи, али се такође може произвести из других извора. Међутим, није било доказа о другом биосигнатурном молекулу, диметил сулфиду (ДМС).
„Не можемо повезати [угљен-дисулфид] са биолошком активношћу“, рекао је Мадхусудхан. „Релативно је лако произвести га у атмосфери богатој водоником. Али ако будемо у стању да измеримо овај јединствени молекул, обећава да ћемо моћи да меримо планете погодне за живот у будућности.”
„Морамо да будемо веома опрезни о томе како преносимо наше налазе о овим врстама објеката“, додао је он. „Лако је да јавност дође на идеју да смо већ пронашли живот.”
Др. Џо Барстоу, астроном са Отвореног универзитета који није био укључен у недавни рад, рекао је: „Спектри ових малих планета са „Џејмс Веба“ су заиста узбудљиви јер су то потпуно нова окружења за која немамо еквивалент у Сунчевом систему.” Барстоу је додао да би даља запажања за одређивање нивоа водене паре у атмосфери помогла да се разјасни вероватноћа појаве океана. „Заиста је фасцинантно и веома лепо што су два тима погледала исти скуп података и дошла до истог хемијског састава“, додала је она.
Извор: НИН
