Ратна дешавања на Балкану почетком прошлог века привукла су велику пажњу у Словенији и Истри. Дописник љубљанског „Словенца” слао је извештаје и „Новом листу” из Ријеке, у којима велича успехе српске војске. Он 12. јула 1913. године пише о неспоразуму Срба и Црногораца који су својој браћи дошли да се одуже за помоћ приликом опсаде Скадра. Чак 15.000 Црногораца је заузело пложаје дуж српске границе према Бугарској. Дописник „Словенца” извештај је послао из Оризара код Кочана, у Макединији. Он наоди да је српска војска Црногорце повукла са првих борбених линија и послала их у позадину да буду резерва. За случај да Бугари пробију фронт, Црногорци би били дужни да зауставе непријатеља и одбаце га на почетне положаје.
Али, за Црногорце је то била увреда.
Командант Црногораца позвао је српског генералштабног пуковника Михајловића и поручио му да „зове кога треба” и да у резерву ставе кога хоће другога.
– Ако поштујеш црногорски образ, стави насу у први ред. Нисмо ти ми добри за резерву, поручио је црногорски командант.
Приликом заузећа Рајчанског Рида, Црногорци су се борили онако како су знали у желели. Заробљени Бугари говорили су да се плаше само две ствари: српске артиљерије и Црногораца.
– Виђећете ко је Црногорац, то је био бојни поклич добровољаца из Црне Горе. За њих се причало да рађе гину него напуштају положај, да не знају за узмицање.
Занимљива је још једна анегдота везана за Црногоце ратнике. Црногорска војска није имала никакво организовано снабдевање јединица. Команданти су се сналазили како су знали и умели да прехране своје трупе.
Али, пошто су се борили у саставу српске војске, Црногорци су сваки дан добијали по један хлеб и комад меса. Њиховој срећи није било краја. Како су говорили, нема веће царевине од Србије.
– Црногорци ратују стојећи. У битку носе пушку и револвер. Јуришају са бајонетом а када уђу у непријатељске ровове, пуцају револвером. Стари су од 16 до 50 година и јединице су организоване по племенима. Тако да брат може да помаже брату, рођак рођаку. Не буне се, нису размажени и међу Србима се осећају одлично. Само њима дају предност и указују поштовање, закључује новинар из Љубљане.
Марко Лакић
Извор: Политика
