Витални догађаји у Црној Гори у новембру 2023.
9. фебруар, 2024.
Лимска сирена
9. фебруар, 2024.
Прикажи све

Прча о књигама, Библиотека за пусто острво

Пусто острво, (Фото: High life Magazine)

Пусто острво, (Фото: High life Magazine)

Робинсон Крусо, тај најчувенији јунак “пустог острва” на свету, на почетку изгнанства има ту срећу да после бродолома сачува алатке и оружје затечене на пловилу у тренутку несреће, али и понешто од потребштина друге врсте: “На пример, у капетановој кајити и кајити његовог помоћника пронашао сам мастило, перо и хартије… географске карте и бродски дневник… Дошле су ми до руку и неке књиге на португалском језику”. Јунаци романа Верновог “Тајанственог острва”, долазе у посед важне имовине, међу којом и књиге: “Библија са Старим и Новим заветом; 1 атлас; 1 речник полинезијских језика; 1 речник природних наука, и шест свезака; 3 риса беле хартије; 2 рачунске књиге са неисписаним странама”. Питање је које бисмо ми, осуђеници на бродолом, нежељено затечени на острву са којег не можемо да одемо, волели да имамо књиге као једини извор сазнања, забаве, духовног задовољства, “пријатеља” способног за дијалог?

 Старинске енцикопедије, као замену за непостојећи, недоступан интернет, стручну летературу из природних и друштвених наука и енциклопедије које би нам нудиле општа сазнања из свих теоријских и практичних наука нужних за живот, јер би то била литература која би нас обучавала за занате, пружала медицинску и психолошу (психотерапеутску) помоћ, учила технологијама потребним за топљене руда, ковање метала, прављење алата, оружја, тканине, начин обраде хране..?

Књиге из области историје, филозофије, антропологије и религије које би нам објасниле суштину и смисао живота и тако објасниле зашто се баш нама десило да се затекнемо изгнани на пусто острво, па тиме отпочнемо, а тиме и окончамо живот и егзистецију (подразумева се да не би било лоше да поред Библије, имамо и примерак Курана и Талмуда, велике грчке филозофе, али и савременике који су били способни да сагледају синтетизовано, аутентично живљење нужно за спознаји смисла у суштине опстанке човека као јединке у 21. веку)?

 Књиге лепе књижевности које би нам биле, с једне стране, саговорник и извор духовног и читалачког задовољства, с друге замена за прави живот који више никад не би био могућ у пуном интензитету без присуства других људи јер, знано је, потребни су они Други, да бисмо имали у односу на шта да поставимо своје Ја. Дакле, неко би можда изабрао низ антологија које би у брзом прегледу откривале оно најбоље доступно људској читалачкој цивилизацији, неко би, опет, изабрао култне, магијске књиге “без којих се не може”: Апулеј, Вергилије и Хомер, Данте и Бокачо, Шекспир и Сервантес, Гете, Бајрон и Хелдерлин, Дикенс, па Кафка, Пруст… невиђено заводљиви Селинџер, Пастернак, Елиот и Бекет (Саројан!), Мелвил, Сингер, Борхес и Павић…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *