Дио јавности жели да сачува Црну Гору од клерикализма и четништва, a то значи да хоће да је виде као екстремно секуларну (религија у четири зида) и партизанску (свако мало неки скуп или концерт код неког споменика НОБ-а).
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Ове двије тенденције може да уједини чињеница како је 90 % споменика НОБ-а у Црној Гори плански и прорачунато изграђено, и данас постоји, поред средњовјековних православних манастира.
Па, тако, ако хоћете прославу неке партизанске побједе, замолите попове да уђу у своја четири манастирска зида.
Заједнички именитељ овог секуларизма и ове партизанштине је појам антифашизма. Њим се маше као да је то главна духовна и идентитетска тема нове Црне Горе. Тај појам је брана која Црну Гору чува од асимилације што нам је доносе традиционалне и братске везе са Русијом и Србијом.
Дакле, антифашизам. У вријеме Јосипа Броза овај појам је био изједначен са појмом демократије. Kао таквог су га користили обездушени ДПС-овци. Међутим, није тако.
Нови европски предак, али и нови наратив овдашњих социјалиста говори нам о томе да су политичке вриједности које диктира Запад, уједно и наше основне вриједности. А вриједности политичког Запада кажу да није сваки антифашизам исто што и демократија. На том демократском Западу је управо комунистичко једоумље, као борбени противник фашизма и нацизма у другом дијелу Другог свјетског рата, препознато као најближи идеолошки рођак фашизма и као негација демократије.
Та сродност комунизма са фашизмом најбоље се очитује у функционалном споразуму који је Kоминтерна добре двије године имала са Хитлером и Мусолинијем, али и у партијско-државном једоумљу, логорима за неистомишљенике, паганским маузолејима, који су форсирани унутар држава у којима владају како фашизам тако и комунизам.
Зато је пред нама озбиљан интелектуални и културни задатак да направимо дистинкцију између демократије и фашизма на једној страни, али и између неких облика антифашизма и исте те демократије на другој, баш овој нашој, страни.
До читања у сљедећем броју.
